Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
двију домаћица што на повратку с тржнице разговарају на улици, на њушкицу младе мачке која се труди да шапицом отресе свјетлосни одраз.
” Тишина. Мојом собом опет је прелетио свјетлосни миш – неко је на павиљону сучелице отворио или затворио прозорско крило. Али звука ниоткуда. Тишина.
* Дуго ме мучи узана пруга сунца која се пробила кроз процјеп застора, пала као танки свјетлосни прут на моје узглавље и рањава ми око. А колик напор уклонити се тој стријели, премакнути малко главу на узглављу!