Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И тај ме миш подсјети на једну свјетлосну игру из детињства. Хладне, разумне играчке, саздане од круте твари, строго омеђене у простору и увијек себи равне,
Или јој можда моја уобразиља радо приписује ту свјетлосну улогу. Тај ми је миш био сва љепота и сва разонода коју ми је живот у том часу могао да пружи.
У том случају, болесник вјероватно то осјети као нарочиту привилегију и захвали им се осмијехом благодарности за ту свјетлосну пажњу.