Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ХРАСТ Господара вода, воденица и стада, скела, мостова, житница и људи, гледам га како влада, како сева и грми, како суди, седећи за трпезом под храстом који ће га надживети.
ЧЕЛНИК Када треба да сева, он чкиљи, када треба да грми, он жубори! Нити зна шта хоће, ни како ће, ал троножац не мисли да преда!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Ђипа Катић између седећи̓ Турака и Немаца, рекао би се помами, ватра му из уста сева. Сирома командирендер нађе се у чуду, једно се боји да Јанко њи̓ кога не додирне, те би морали сви у контроманац ићи,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турчин протре очи. Мислио је да сања, али то беше грозна јава. — Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. — Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп. — Та мани их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!...
— Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? — То нећу. Али велим да није крив колико она двојица.
Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке. Станко је пролетао на све стране. Засукао рукав, а јатаган му сева... — Не дај!... викну неко. Један Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ноћас ће најзад пасти киша. Југ црн и сева; но, наједном, Дажд пређе преко виногради... И блисну према селу бедном Крвава, страшна, звезда глади.
Ковао га Новак из Хвосна; сентенце Писа Вук из Рисна; Сардо из Фиренце Оштрио га на свом точилу да сева. Балчак је од једног претка Бенвенута, Резан три године; и три га је пута Отровом тровао Срђ из Горничева.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Костјурин је опазио само Павла пред њима, на црном коњу, његову сабљу, која се витла и сева, а иза њега лудачку масу коња, и људи који урличу и витлају сабљама. Ура! Ура!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
ме Ноћашњи овај договор: и одвећ Нагао је он, брз, непромишљен: И одвећ налик муњи која згасне Пре но што речеш: сева... Пренули су се из поподневног дремежа. О гле чуда!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
жарка, Куцнимо се па онда папимо Та десници Краљевића Марка, Што удари силном Маџарину, Од бедра му отрже мачину, Сева мачу — Филип на две поле — Мач пролеће, па у камен доле, Пуца камен, ватра иза њ сева, Марко гледа, брк му се
Од бедра му отрже мачину, Сева мачу — Филип на две поле — Мач пролеће, па у камен доле, Пуца камен, ватра иза њ сева, Марко гледа, брк му се осмева, Ал' да ј' камен винцем потекао, Би тад Марко богме закликтао.
“ оде с гласа, Ломи коње и јунаке, Чини јаде свакојаке, Кушља тлачи, сабља сева, Кликће Вељко, Туре зева, О тле чалма, о тле глава, Ал' под небо српска слава!
“ гњеван покликује, Муња сева, гору осветљује, Ал' све заман, клета нигде пута, Он једнако по беспућу лута. Буре неста — ноћ је — ведро — тио —
Ал' такова тешка чуда Збивају се светом свуда. 98. Залуд грми, залуд сева, Заман с неба Вишњи кара: Чоек, жена, момак, дева Једно друго опет вара — Брже, злато, брже амо Боља света да
И још токе и та тврда пуца Штоно кажу како срце куца! Срце куца, око бистро сева, Ох, та чу ли како се попева? „Ој коњицу, брже на злотворе, — Само гвожђе вади се из коре, Купи поље, носи кроз
Бајко, мач у руци сину, Па кроз Турке кâ муња се вину, Звизга, цика, и вика, и врева, Ал' пред Бајком ко то десно сева? Миленко је... оно срце врело Далеко га у Турке понело.
Опазио војвода Милета, Опазио Турчина проклета, Шкрипи зуби од силнога гњева, Жури зеку, мач у руци сева, Гони коња Рустану крвнику Што му браћу згубио толику. Удрише се, стаде гвожђа звека, Тај удара, а онај га шчека.
Ал' сад Ала мени даде лека.“ Па нож гледа, нож у руци сева, Дивља Ајка на њ'га се осмева: „Бежи, ноћи, а грани сунашце, Да јој тиснем ножа у срдашце, Да отурим што ми сунце
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Гол-лити се и с десна, и с-с лева, на све стране голотиња с-сева! Ал Ахмеду то ништа не вреди, стиснуо се човек, ко да штеди!
ХАСАНАГИНИЦА: Мора да постоји и нека друга правда... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Онај мрак почиње и да сева! ХАСАНАГИНИЦА: Па оно што ти се овде никако не да даје ти се на неком другом свету!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У очима слике златне нека мисо ко да сева гледајући испод себе каква ли се слава спрема. У храму се свадба слави, тих сватова више нема: Аскалонски цар је
” Тако збори нева млада, разговор јој огњем сева, млад је женик мрко гледа, погледом је сагорева. Млад је женик мрко гледа, нема збора, лица бледа, а невеста моли,
Господу сева бритких мачева кад се поведе последњи бој, богу што звеком скрханих негва припевне гусли победопој: ти, клетво земне
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха; сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође и сјутра осване дан.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Звек оружја: Коцељева. Од урока глог ме чува. Пршти фитиљ: Свилеува. Са црквице крстић сева. Плане небо: Коцељева. КОВАЧИЦА, ОПОВО Плаче дете попово. Чешљан памук, олово: Ковачица, Опово.
І Издржи налет зрачних насртаја у четврт-трену, четвртко од смисла: белутак пун је лепих садржаја од једног сева намножи се триста, те тминин дуб се, грана отежалих, у честар звезда, с грмљавином, свали.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Два љута борца под истим кровом седе здесна и слева, фркћу и реже, хрбате јеже, а око муњом сева. Још тренут само, па урнебес, почеше дивљи ратнички плес!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
којима си ти једина храна који те гризу који те грле сви преци славног збега којима уз гусле још кост промрзла сева и све је надувено од старе славе недопеване надуле се главе и прса и бешике што нису довољно далеко стигле сад ће да
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Видиш како је сваки набрао обрве, сева очима и гази љутито, а по набреклим му жилама на руци видиш како је стегао пушку.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Гледа она: са плафона виси лустер од шест тона. Блиста сребро, сева злато, све крцато, све богато. А бисери а бисери — то већ нико не измери!
ПРИБЛИЖАВАЊЕ ОЛУЈЕ Најпре, дуго жига и сева; (Брда од костобоље болују); Склопи се ноћ, и здесна и слева; Загрми; искључе струју; А жаба, крај потока, не знаш да
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха, сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра осване дан.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
То ти се испрва буни, дува, потпаљује, ништа му не ваља, све критикује, само одсеца, главиња, звекеће, сева ко тоцило, ватра из уста, глава у пламену!
АНЂЕЛКО: Гука препуна гноја и сукрвице, саћеш да видиш, потприштило се, поцрнело, укочило ми целу ногу, сева у препоне, не могу да се макнем! Кад притиснем прстом, остане бело, а, кад пустим, опет полако поплави.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Последњом снагом скривам да сам Постао, можда, најзад луда. Мотре ме здесна, мотре слева, Оком што чезне или сева И мисле да сам горд ил моћан. Застанем за трен међу свима Згранут и слаб и беспомоћан Као нападнут бакцилима.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
би му се нове пријатељице добро наплатиле за овакову грубост, али их уздржа његова оштра збиља, иза које су опажале да сева нешто тајанствено и опасно. Учинише се да не чуше његов одговор, а Маца затражи да што пије.
ништа не осећа, не мисли, не живи... Тешка мòра притисла му груди, стегла му главу као кљештима, пред очима нешто сева и тамни се... А терет озго све тежи, све мучнији... Почиње губити свест... — Готово! — Викну Митар и устаде.
Подигоше га. Стаде на ноге... Осећа да га ноге једва држе, али се усиљава, исправља се сам... а у глави сева, ведри му се пред очима и полагано спада она пијана мора...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха. Сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра осване дан.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Да ли?... можда... јесте... На вилински крили Амо хрли... ту је Наш покојник мили. Па кад протрх очи У тренутку сева, Видех: загрлио Бранко Дескашева.
Од гóре често грми и сева, Ал’ никад нема печених шева, Но ти си, снеже, застава бела, Знак да не прети громовска стрела; Ти си нам јака
Краков, Станислав - КРИЛА
Куршуми почеше све бржи, чешћи, а горе на врху као наљућени цветали су у зраку један за другим бели облачци дима. Сева ватра у зраку и тутњи. Клобуча се дим све брже. Облаци су туђи, смртоносни. Горе неко колебање.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Бацај конопац!... Сад, Раде, сад! РАДАК: Лопови једни! Ви’ш како раде кад је насилу, Кад ханџар сева више темена, Животу претећ, цепа ветрове; Е, онда свега можеш добити!... (Виче.) Скелеџија, жури се!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1838. Милош Светић СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813. Од Босне се турска војска силна љута диже, Сабља сева, пушка пуца, чета чету стиже, А Дрина се плачем гуши, Мачва тешко дише, Јадар са њом и Поцерје и Шабац уздише.
Госпоја Персида Носи штехер леп, Краткога је вида Кад огледа џеп; У цркву оклева И на пети звон, У глави јој сева Да је то бонтон.
Како не би нашло свога Друга, себи сподобнога, Таке цене благо, Кад и мушка ћуд захтева Да сујетом жена сева, Било шта му драго! 1858.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Све тутњи у снази напрегнуте воље, Крши се и пишти и сева и пара, Разјарен се оркан с небесима коље, Полусмрзнут Нептун с Адом разговара.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Свирепом руком изоштрен и хладни Над њима сева освете крвави мач! О, плач'те мајке, оцеви, плачите горко, Трупине синова ваших вашег су лаковерја знак!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Чија је то памет, питам те! — сева и грми Влаовић. И ако не пошљете дете на школе, кућу ћу вам запалити, теби и твојој Рози! Не шалим се!
” У разговору с Морфидисом скресавање истине је ишло врло далеко: сева, сева, па удари гром, и онда умукну обојица.
” У разговору с Морфидисом скресавање истине је ишло врло далеко: сева, сева, па удари гром, и онда умукну обојица.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У туробној тами својих позних днева; И још два-три крока, па под брегом стаде, Где споменик с орлом двоглавијем сева. Прекрсти се, мермер целива и очи Подиже. Ту горе златна слова стоје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А кад Марко саслушао речи, крену Шарца, оде низ Косово, добра Шарца врло расрдио: из копита жива ватра сева, из ноздрва модар пламен лиже; срдит Марко језди низ Косово, рони сузе низ јуначко лице, а кроз сузе гњевно
Арап-прекоморче, чудан јунак језди низ Косово на витезу коњу шареноме; добра коња врло расрдио: из копита жива ватра сева, из ноздрва модар пламен лиже; оће јунак на нас ударити!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
да кружи Све нечему служи Чамац да се реком плови Мамац да се риба лови Песма да се лепо пева Муња да кроз облак сева Молба да се нешто моли А мајка је да се воли ДОМОВИНА СЕ БРАНИ ЛЕПОТОМ Домовина се брани реком И рибом у води