Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А Стојна се задовољно смешила на њега; лице јој дође руменије, црне јој очи севаху од узбуђености, груди су јој се таласале...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Нико се не маче с места. То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља... Из ока му севаху муње. — Чича Јово!... Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! Онда се окрете Ивану.
А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!...
Све беше зинуло слушајући Девину причу. Рањеницима севаху очи од задовољства. Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом...
Али не потрајаше дуго ти ведри дани. Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Опрости се ране и невоље, Но могло је јоште бити боље. Кад се крену, севаху ми груди, А ни рука не беше по ћуди, Јер кад вати тог мача пламена, Кô да трза руку из рамена.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са
— и он претећи махну главом. Станка скочи, па стаде пред њега. Очи јој севаху као живи пламен, сагореваху.... Она се исправи и погледа га право у очи. — А шта то може бити, реци дер ми! »Ви’ш...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Оде горе у вис на небесне беле облаке. Вид му бијаше ангелски, од хаљина дурма страшне муње севаху, глас му се говорни чујаше кан' да врло грми.