Употреба речи севдалија у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— Бадава — севдалија си, Ђурашко! КАП. ЂУРАШКО: Ха! ха! ха! Откуд, Богдане, ја севдалија, Кад севте беше што сам певао?

— Бадава — севдалија си, Ђурашко! КАП. ЂУРАШКО: Ха! ха! ха! Откуд, Богдане, ја севдалија, Кад севте беше што сам певао? БОГДАН: Севте, али, севдалче, Ђурашко!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Отац наш је био севдалија: лепо уздисао, лепо певао, лепо ћутао и кроз сузу гледао. Јулица нема око Бошка Перчиновића, али има његову сузу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности