Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
је доживела велики успех и код књижевно образованих људи, којима се допала њена продирна и болна поезија »дерта«, »севдаха« и »жала за младост«, и код велике публике, која воли оно што је живописно и хучно у њој.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Амам звечи: | Јао, јао, јел’те, дико, жао? Јел’те жао, што се растајемо Растајемо, а... И немогући више од севдаха, баци тас од себе. Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— француску ратну песму. „Фикус“ млатара рукама, али то чини више од севдаха, јер му глава стално пада на раме. — Живео наш собни старешина! — виче промуклим гласом Пера „Ђеврек“.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
[На свадби пева се:] . . . . . . прво миловање, Миловање, слатко уздисање. Еј, не уздиши, не вежи севдаха, Еј, од севдаха горег јада нема! Младен се диже.
прво миловање, Миловање, слатко уздисање. Еј, не уздиши, не вежи севдаха, Еј, од севдаха горег јада нема! Младен се диже. Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И паре у њено име, у њен и мој севдах ће да иду. Од севдаха су оне дошле, у севдах нек иду! На, ево ти! НАЗА (узима новац и односи га кришом кафеџији, шапћући): И ово плаћам за
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Силно угризе доњу усну и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и кара-севдаха наслонила... Свршила се и ова игра. Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци“ да се љуљају.
Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша, најмлађи и најомиљенији чочек, која болује од севдаха. Зато се и одвојила и повукла у ћошак, и оданде једнако гледа нетремице у Ману и чека кад ће поручити ону његову (или