Употреба речи североисточној у књижевним делима


Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

оџак најбоље окопа, па се преко њега укрсте мотике, да би њива понела добар род« (СЕЗ, 58, 1948, 321, Гружа); у североисточној Србији струк к.

На Пештери и Бихору верују да лешници неће родити ако грми на Св. Илију (ГЕМ, 43, 1979, 237). У североисточној Србији л. је посвећена Перуну (штити од грома, ГЕМ, 36, 1973, 60; 42, 1978, 465).

Највише података и занимљивих објашњења дао је Слободан Зечевић у раду о з. у североисточној Србији (в. ГЕМ, 36, 1973, 44—47, 49—55, 58—61). По њему, »функција записа углавном припада храсту« (ибид.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

и:) део у разбоју за ткање, налик на чешаљ, кроз који се провлачи основа и којим се сабија потка Брегово — село у североисточној Србији, на левој обали Тимока брез — без брешка — пушка прављена у италијанском граду Бреѕціа бријеме — време

по милости Миљешевка црква — манастир Милешева, задужбина краља Владислава у близини Пријепоља Мироч — планина у североисточној Србији, у близини Доњег Милановца и Брзе Паланке мисирско повјесмо — египатски памук Митровица — место на левој

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности