Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Маринко. — А што се они морају узети? — Морају! Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој. То су већ два јака човека у Црној Бари. Више ће вредити двојица него један. А после, Лазар ти је на синџиру.
А Маринко наставља: — Ето, то је план... Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће... Погледаш: преко половину Црне Баре биће твоје... Онда суди како знаш!
— Добро. Идем из ових стопа — рече Иван. Па се диже и оде Севића кући... Тамо га дочекаше лепо. Милош Севић био је човек добар, благ, миран.
То се све одржа. Попа и Јова одржаше мегдан. Нико се више не даде оцепити од своје браће. Чак је и Милош Севић постао друкчији... То загорча живот Крушки. Беше већ ославило пролеће. Пријатно беше седети увече пред ханом.
Тамо заиста беху сви. И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. Станко назва бога и приђе им руци. Они се изљубише сви с њим. — Шта радите? — упита он.