Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— О не бој се, мили побре, После лоше биће среће добре; Српска пушка севка из грмења: То су, брате, предивна зламења.
Тек се зора помолила бела, Околина оживела цела, Свуд оруже кроза маглу севка, А чује се јуначка попевка, Мач и коњиц и та дуга пушка, — Благо оном ко је глава мушка!
И ево га доле сакрана, Васиони једна љута рана. Ал' још дише, још му севка око, Још погледа тамо на високо, Гледа дугу и те муње лаке, Сунце, звезду и рујне облаке С кима био, с кима