Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Наравоученије „Стултум цонсилиум нон модо еффецту царет, сед ад перницием qуоqуе морталес девоцат: Будаласти совјет не само дјејствија лишава се, но и у погибел људе привлачи.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Е, мој синко!... Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!... А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? — Шта? — Ја... ја бих га убио!... Лазару сенуше очи... Маринко је дарнуо где треба.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сто годишта живље за музе и паре... Но сласт женског тела не позна, од срама Умре... сед ко овца, мален као јаре... Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез... и тако даље, успомене јасне!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
По селу само о том и говоре. Идем да чујем још штогођ. Службеница! Службеница, — рече, и похита да иде. — Та сед’те још мало — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата. — Та тек што сте дошли!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Од кад те нисам видела, мој старче, мој мили млади старче, како си сед, па таман па намучен, мој јадни, мој добри, мили мој драгане..
Африка
Погађа се да је сед, дежмекаст, коже изборане климама. Вече, оно нагло екваторско вече које пет минута измења своје боје по небу, тако да
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пуковник је био огроман, трбушат, сед, човек. Капетан, жут, болешљив човек, очигледно, који је, сваки час, укрштао прсте, па их ломио, чујно.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но и господар Софра није рђаво изгледао. Кад су сазнали да не зија латински, правили су латински примедбе. — Парвулус сед мартіаліс (Мален али јуначког изгледа), — рече један.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Сед’те, господин-Пајо, што стојите! — рече гласно домаћица. — ’Ајде, жено, послужи ракијом, па да се то руча, да не дангуб
Мир! Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Деца седну.) — Тако! Деца скрстила руке, па гледају у Максима. Он настави: — Сад ћу да вам причам о, — како
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Негдје пред подне путници стигоше до узаног мостића на смиреној рјечици са обалама укованим у сед. Ту су се сустизали партизани и остали свијет и згомилавали се с обје стране потока, јер је преко залеђена брвна
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: И младу? ВЕЛИМИР: Макар да је и једна девојка. СТАНИЈА: Куку! А кад се треви, те је он старији? ВЕЛИМИР: Сед човек држи за чест женску од петнаест година у руку пољубити. СТАНИЈА (тресе главом): Крај света.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Чим очи склопим, ја одмах видим и поток Јапру, и врба ред, ево и млина препуног лупе и пред њим Триша, старина сед. Око тог млина проскитах давно детињство своје незаборавно . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Уђе један сед старац, погрбљен, безуб, замагљених очију, уведе једног вижљастог заплашеног дечка, који звераше по соби као дивљаче.
у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто... А онај на врху, с дугом раздељеном брадом, сед, достојанствен... ала је необичан !... А њега нема !... Узалуд радост!... — Јесте ли ви Гојко Савић, учитељ ?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Прекјуче су испратили Пучинија. Маестро је изишао на мала врата, сав обасут цвећем. Он је скоро сед, али је још увек врло леп. Мучиле су га само госпође. Оне су долазиле да му ишту аутограм.
Вали су ударали о балване, и оне барке, које су пре подне биле извучене на копно, љуљале су се сед, у даљини, на води. После сам се дуго ценкао са рибарима, и тек увече, кад је пао мрак, превезоше ме натраг.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Станко је био човек друге мере. Висок, повијен сед и сух као дрво. Иђаше вазда замишљен, а кад с ким говори, лице му се на мах разведри, а усне се завуку у топал
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А Паскал ће: „Смртни ме хвата немир, Кад се загледам ноћу у Свемир...” Једино је Ајнштајн, ко овца сед, У васиони открио заносни ред Тврдећи да је свакој честици усуд задат Обрасцем Е=мс2 Јадне су и немоћне наше
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Провукао се као пас кроз росу. Ради као кртица. Раширио се као жаба на води. Ретко као бела врана. Сед као овца. Сиромах као црквени миш. Слабо као сврачији мозак. Слободан као птица (на грани).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ „Сигурно су новине.“ Ђорђе није гледао оца. „Кажи, јесу ли?“ ,„Људи причају.“ „Сед си, а лажеш!“ Тад је Аћим Симку и Милунку истерао из собе. „Јавиће сигурно“, из ината му је рекао. „Неће.
Неку годину касније разумео је, и њихову тајну ћутао. Гаврил му је крстио Вукашина. Тада је већ био сед и није ишао у врбаке да гледа мокре жене. „Овога на школе да даш“, рекао му је кад су изишли из манастира.
Ђорђе је био гологлав као сада и није био сед као сада. Аћим види да му је син сед, иако се мрачи у апсани. „Невин сам, људи!
Ђорђе је био гологлав као сада и није био сед као сада. Аћим види да му је син сед, иако се мрачи у апсани. „Невин сам, људи!“ узвикивао је Ђорђе путем до Паланке, а ноћ је врила од крекета жаба.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сто годишта живље за музе и паре... Но сласт женског тела не позна: од срама Умре... сед к'о овца, мален као јаре... Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез... (и тако даље), успомене јасне!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дакле, тачка! Ја седох поред њега и сам врло збуњен мучним призором. Али један стари господин, сув, сед, са шиљастом брадицом, одговори врло брзо док му је брада подрхтавала: — Како, брате, молим те, како тачка?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
У ваздуху лед. Невиност срећна пред понором грца. Старост поцрне, човек поста сед. А иду они, посланици пакла. Напред корача побеснео пир. Тресу се куће и падају стакла.
Петровић, Растко - АФРИКА
Погађа се да је сед, дежмекаст, коже изборане климама. Вече, оно нагло екваторско вече које пет минута измења своје боје по небу, тако да
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Е, сан је, сан! Ал’ слушај памет што ти говори: Смишљајућ давно неверник сед С престола како да те обори, Знао је глупост српског народа Својој користи вешто подврћи...
Бог је то хтео, децо, бог!... РАДОШ: Сед’ оче, прости! Реч ти узедох; — Ал’ и ја клањам према истоку И метанијама богобојазним Поглед повраћам свесаздатеља
КАТУНОВИЋ: И хоћемо, — Кад је и господ томе каио!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сед’ оче! И о цркви сам светој мислио. ВЛ. ВАВИЛА: Мудар о свему — А христијанин Спасења свога свету храмину У души
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1881. ЦАР И АБАТ СТАРА ЕНГЛЕСКА БАЛАДА Још у стара доба она, На престолу Албиона, Ћудљив, љут и сед, и стар, Владао је Јован цар. И за владе ове звери, У пределу Кентербери, Где се лије сласт и мед, Живео је абат сед.
И за владе ове звери, У пределу Кентербери, Где се лије сласт и мед, Живео је абат сед. Глас његове чудне среће До цара је стигô веће, И жељан га узе плам Да абата види сам.
13. Сед и узвишен, кô патријарх стари, Са благим лицем, у тихој самоћи Он ми је причô чудновате ствари, Све драго вече и васцел
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сећате се Тркунића: пре шест година је био заљубљен, а сад је сед господин... Да, да, ја сам пре осам година још имао ону детињу тешкоћу да лепо кажем р, и имао сам оца, матер и сестру.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
(ДОЛАЗИ ДРУГА ЧАСТИЦА) ЧАСТИЦА ДРУГА Дум ніхіл хабемуѕ маіуѕ, цаламо лудимус. Сед ділігентер інтуере хаѕ наеніаѕ; — — — — — — — — — — нон семпер еа ѕунт, qуае відентур.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Пак се бјеше усадио добру коњу (у) сед'ошце. Тамо бјеше, низ Косово, брже од вјетра одјездио витез, добар јунак. Бјегу ми ти бјегаше, вишњега бога