Употреба речи седати у књижевним делима


Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

(Анти.) Ето! РИНА: Јеси ли чуо што? Ниси ништа чуо? Похитај одмах кући! Молим те! Ниси још ни сео? Немој ни седати, молим те. Похитај, ствар је врло хитна и врло озбиљна; ја ћу излудети очекујући те... Пожури, молим те!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Сунце јарко, та колико реда Тако тебе ја седати гледа, Гледа твоје големе красоте Пун радости и веље милоте, Гледа тамо па мисли назада, Како красно бијаше

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Нијесам се надао, нијесам никад!.. Гости као да осетише жаоку, па се један за другим почеше усправљати и седати, окрећући се попу као да су тобоже досле спавали и тек сад га приметили: — Добро дошао, попе! — Како си, попе?

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Јасен је дрво за које се везује велико поштовање. Он у себи има велику спасоносну снагу. На ј. гране воле виле седати, »јер на то дрвеће врагови не смију« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116). Вила на ј. спомиње се у песми (Вук, 1, 225).

По другом, углавном супротном веровању, на т. воле седати виле, »јер на то дрвеће врагови не смију« (ЗНЖОЈС, 7, 116; 167). Тако је сасвим природно да т. може бити спасоносна.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

увод, ИИИ, 2 саг — ћилим сагучити — згучити, савити што у гуку садахна — сада саде — сада садити — (значи и:) седати, посађивати: Сади кума једног до другога Сазлија — речица на Косову, село у коме је извор реке Ситнице сајалија —

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Време једнако служи у добру и у злу житку. Невера никоме не верује. С коња на самар седати. Испрва у аздији се носити, а допосле у покровцу издрт ходити. Како било, да им се свило; Куд допали, да пропали!

С коња ли на самар седати? Замало се ширити, а дуго у вртљачи го зепсти. Та ово светско свако је тек такво добро малотрајно, кано кад ко дубоко

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности