Употреба речи седе у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Је л’ правда то?...“ Мајстор Сима је свршио свој посао, тетка га понуди столицом. Мајстор Сима седе а тетка донесе у једно стакôце комадаре, па га понуди: „Пиј, мајсторе!

По ћошковима се виђаху деца. Седе жалостиво; побледеле уснице само им се мичу, из њих не чујеш гласа; од глади су промукла, само чујеш као неко

Ено, па их гледајте! Остраг до „келнераја“ седе два кочијаша и један шлајфер (оштрач); њих двојица подбочили се на коштуњаве руке, па чисто неким парламентарним редом

— Добар вече, господо! — Бог добро, господине! И он, сасвим умиљато осмејкујући се, седе до нас; смешио се, а једнако је погледао на наш швајцарски сир... — Хм! Хм!... Знате... Нећете ми веровати...

лепо у школи асуру, скине своју качкету, прекрсти лепо ноге, натуче наочари на нос, па онде кроји и шије; а ђаци седе по скамијама, па тек онако полугласно нешто бумбарају, а први ђак стоји код табле, па их једнако опомиње на тишину.

Учитељ се напи поново из пљоске и гледаше за њиме. Седе после на некакву плочу, што је ту близу записа укопана била, а за коју су говорили сељаци да је ту сахрањена жена

— Лепо, синко, даћу ти је, кад год је запросиш, — рече старац, — али, синко, ове седе косе не могу поднети бешчашћа...

Сиромах!... Заборавио је да међу оно неколико прамичака седе косе, што му се по слепим очима лелујала, не беше ниједног црног влакна; сав бео као снег!

И Сремац седе на свога мркова; само Јелица са Милисавом, кад млађи, корачаше час поред њих, час за њима или пред њима.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја му кажем да су са собом одвели. ,А где су ваше жене и деца?’ питао је даље, и ја одговорим, да наше жене и деца седе код своји’ кућа.

— Фочић оде у Шабац, но ми опет не повратимо фамилије у кућу, но једнако у планини Посову седе. А ми само ноћу дођемо, и накупи се комшија те седимо; а како зора, а ми опет у шуму, у збег.

И дођемо у Земун, у ђенералову башту. Седи генерал с леву страну и официра доста; у реду седе Турци, око 10-12 њи̓, о десну страну; дадоше нама тројици у зачељу три столице.

Предамо те пунктове Читаку и два пандура да иду у Кличевац да начине колебе и тамо да седе и суде; што не могу расудити да нама на Врачар у логор шаљу и да узму једнога свештеника из бранковичке цркве, јербо

” као крадом, али то све Немци знаду, али кроз прсте гледе. Све четири дахије седе у граду и излазе на бој са крџалијама, које је Кучук Алија под плату довео.

Томе смо се после и смејали, а и мало бар памети и обичају научили. Утом изађе Прозоровски, с нама се поздрави, седе и пита нас: откуда смо и кто смо, и дља чега смо њему дошли.

Ова два хоће да помру”. Изађем напоље, имам шта и видити: оба седе у снегу, нашарали сву авлију премештајући се, више него два јата препелица. Запитам: „Шта је то, браћо, ако Бога знате?

му се, и поздравимо како смо умели; и он нас поздрави срећним пришествијем и посади сва четири на столице, а он сам седе на канапе.

Онде простремо једно јапунџе црвено, и бројимо новце арачке и пореске, од сваке нахије донешене. Около седе све старешине и Карађорђе.

Кад тамо, седи шест паша, ту је и наш домаћин Сирчић, и више од двадесет капетана. Седе, а ми стојимо. Пита нас један: „Зашто се ви с царем бијете, и зашто се цару не покорите?

Како дођемо у табор, мене у чадор, запалише свећу, и једнога побратима покрај мене, седи, а око чадора стража. Свуда седе Турци, пуше чибуке, а сви ћуте. Чујем ја где се чибуци истресају, не видим кроз чадор.

Зовнем мога Ивана, запитам: „Шта је то около?” Каже: „Има педесет Турака, седе око чадора, пуше и ћуте”. Веће видим и сам себи говорим: „Е, мога оца сине, баш си долиј̓о веће!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Неки сели по клупама пред механом, неки у механи за столове, па тако у шали и разговору седе и пијуцкају помало. Кмет Стеван сео с одабранијим људима, па срче каву, и уза сваки гутљај тек рекне: — Их, баш сâм

— А не брини се, може ти ласно и пасти — рећи ће Спасоје. Сима спусти врећу на један камен, па седе и поче: — Ударих на школу, па хтедох пући од смеха оној врашкој деци... Е баш су ђаволи!

Газда Рака погледа их, нешто се узврпољи, па седе за један сто близу врата што никад није имао обичај. Ђура и Спасоје заседоше на клупу поред оних што играју карата,

— Ђуко одмах узе ивећ остави је, где је и стајала. Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...

Баш некако пред сами Ђурђевдан седе у механи сеоској: Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи. Док ето ти и Среје.

Док ето ти и Среје. Уђе у механу, назва бога, наручи полић ракије, па седе украј и узе пунити лулу. Видак га погледа, накашља се мало, па ће тек онако упитати: — Може ли се, Срејо?

— Та оно јест, оног морам отпустити кад не ваља — одговори Милун и седе међу њих. Само ако ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан.

Кад све то нареди, оде у своју собу, која беше с лица, закључа врата, и подупре их чим је год могао подупрети, па седе на кревет и метну пушку преко крила.

Док уђе у кафану један странац. Приђе те седе за Мојсилов сто. Мојсило се већ стаде снебивати и удешавати, ако што рече, да испадне фино.

Мојсило се већ стаде снебивати и удешавати, ако што рече, да испадне фино. Странац, пошто седе, упита Пупавца ко је и шта је. — Ја сам молим...

Мрак се већ спустио, по кафанама се попалиле лампе и свеће. Он прилично окисао уђе у кафану »Код јаблана« и седе за један сто. Зовну гостионичарског слугу да му исплати данашњи трошак и упита га: »Колико«? — Двадесет пет гроша!

Симица им назва бога, рече попу: »Благослови, оче«, па седе крај њих и поче пунити лулу, а међутим је и механџија, по дужности својој, већ метнуо полић преда њ.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори. Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају. То су одељење звали „кућа”.

Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак. Лице румено као јабука, а власи седе као руно. У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. За њега су говорили: — Он зна шта ради!

— упита Иванковић. — Лазар! — викну неколико њих. Станко трљаше очи... Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. — Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он. Јуришић му исприча. — Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...

Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону... Нигде никог... Он дахну душом, диже се и седе... Али је умор био веома велики. Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...

Је ли доста сад? — Доста, хвала ти!... Збогом! — Збогом!... И Станко изиде из воденице. Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...

Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци... Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. Беху то људи млади и здрави. Видиш како им здравље дија из сваког покрета.

дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место. У глави му је врило као у лонцу... Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула...

Страшан поглед сену испод седих веђа... Народ застаде... — Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе! Осуђујете човека, а нећете да га чујете!... Срам те био, седи свештениче!... Зар се тако од рамена одсеца казна?.

Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно. Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: — Деде, бабо, пеци цицвару! — рече. Она беше нешто љута, па га само погледа попреко.

Крунији се одсекоше ноге. Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. 3. ЗЕКА Северозападни део Мачве покривен је самим барама.

— рече Латковић. — Слота, богами! — И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. — Зеко! — викну Заврзан. — Чујем. — Хајде прескачите Клемпу! — Ког Клемпу?

— рече Латковић. — Па не браним. Баш сам оран за причу. Сколише га са свију страна. Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне. Баш сам већ уморан, а и време је ручку. Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала — А шта ви не седнете, госпођице? Молим вас, изволите!

Молим вас, изволите! — Молим, господине! Девојка седе на једну столицу чак код фуруне, ја седох до помоћника на „празан” кревет.

— Никад оне нису заспале пре него он дође, па ма то било у зору. Седе у креветима — не смеју ни свећу да упале. Љути се он, болан, кад види да свећа гори.

То јест, знам: јер кад се вратих из школе, нађох све онако како сам оставио: моја мати и сестра седе с рукама у крилу; не куха се ни ручак: пролазе на прстима покрај велике собе и само отхукују — исто онако као кад ми

Капетан седе на дугачку клупу крај прозора и поче читати врло замрљано писмо. Благоје склони најпре ону столицу, псујући „што ће

Благоје склони најпре ону столицу, псујући „што ће ово чудо овде”, седе после према капетану, загрну рукав од ћурчета и погледа по столу, хтевши се налактити.

Међер си ти неки мудрац! Па ваљда не седе свиње у механи? Читалац ће се врло огрешити ако помисли да је то Благоје какав чангризало — боже сахрани!

Преврташе мисли да просије из њих оно што је црно. Оде у Књажевац где се је родио; уђе у своју кућу, седе под орах који је посађен онда када је се капетан родио, а који сада на својој периферији носи сухе гране.

Анока размажено тресне ногом о земљу, испупчи прси, зачкиљи и заврти главу: — Е? А ти би, ваљда, хтео да ја седе плетем? Ви'ш, молим те! Али Арсен то више не чује.

Што му није обичај — прво сврати у качару, па мосуром добро потеже из једне двојке; а није он иначе никад пио. Седе после на пањ и оста сам у мраку, па гледа живот у двору.

Али ноћ још царује, те не може видети како Анока оде код врата од ђедине собе и седе на праг. Ни ђеда није сву ноћ тренуо. Први петли запеваше, први весници новога дана и живота.

Нему грунуше сузе. Оберучке је дохвати за главу и пољуби: — Ходи овамо! Она уђе за њим у собу. — Седи ту! Она седе на клупицу, ђеда на кревет. — деде мало коми тај грах! Она коми грах. Ђеда задовољно гледа како она коми.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Господин-попи опет најугледније место. Седе сви и једу. Нико ништа не говори, него ћуте и једу и пију погружено, како правој тузи и жалости и приличи.

— Стари седе пред кућом па пућкају на луле; понеки се тужи на камиш и вајка се што га је синоћ заборавио да ишчисти, па сад добио

словом које је заборавила, и завршила с плачем; а изнад тога једна фотографија целе породице: поп Спира и гђа Сида седе, а измеђ њих стоји с албумом у руци мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о

— Ви фурт шмајхлујете. Ево вам и обрста, знам да ви то волете! — рече и спусти му још два грумена шећера и седе до њега.

нисам нека свађалица. Слушам па гутам. Слушам само шта говоре за нас... — А шта говоре? — запита озбиљно поп Спира и седе, а устао је био да иде поп-Ћиринима. — Шта говоре! Говоре да си паоренда... да ниси ни за звонара, а камол’ за попа...

, не устручавајте се ни најмање... ни најмање... К’о да и нисам ту! Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела, и седе иза њихових леђа на једно канабе, и извади свој штрикерај. — А не, не, — не дâ јој гђа натарошевица.

И он седе и написа тужбу. Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо. У тужби се поп Ћира бави прво самим

— Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале. Још неко време седе и чешљају перје.

А ја би’, да сам ја нешто на твом месту — ја би’ села прекопута од њега, ево овако, Ћиро — рече и седе на једну фотељу, — па би’ запалила лулу и наређивала како да брије. »Још овде; овде није добро обријано!

— Терај већ једаред! — рече поп Спира, кад поп Ћира седе с десне до њега. — Е, па збогом! — вели поп Ћира из кола. — Срећан пут!

— виче фрау Габриела која је била завирила у кола и видела, на велико и њено чудо, оба попа како седе лепо један поред другог.

— Ено га код своје куће. — дош’о?! — запита зачуђена попадија и седе. — Дош’о к’о што је и от’шо! — Па, онда... — Пааа, па онда... није било ништа.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

наместише онда га свака, прекрстивши се, целива у чело, запали му свеће више главе, и после се поређаше око њега да седе, чувају га.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Ал' он каже да има две куће и гвожђарницу? — Има једну малу земуницу, а у већој кући, која је задужена, седе кирајџије. Гвожђарница пак така му је да би оданде једва четири циганска коња потковати могао. — Па ништа за то!

Госпођа Макра и Паулина седе у соби и разговарају се. Слушкињин мали синчић од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод стола.

Кад чу Марко да је Миливој са Алком у свези, сневесели се, а Мица од муке да свисне. Снуждении седе па тужакају. — Јеси ли то чудо чула што учини Миливој? Толико добра сам му чинио, па да ме изневери, неблагодарник!

Морам се с Бабоњом састати да се ствар на зло не преокрене. Марко и Мица седе тако па се брижљиво разговарају. Међу Алком и Свилокосићем свршена је ствар да ће се узети, но дочекаће годишњи

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И наједанпут његов тужно-милостиви поглед поста чврст и одлучан. — Шта би хтео да кажеш? Јуришић се окрете, седе на траву и загледа се у Христића, чији доглед окачен о прст паде доле.

очима гледао како оно ратно стање вешто искоришћују, а ни на чијем лицу никад није приметио какву год грижу савести. Седе лепо људи у топлој кафани, пошто су се добро наспавали, напили и најели и одушевљавају се оним победама, што их

И погружено, као да излази из цркве, она напусти собу. Онда изиђе из куће и седе на клупу под великом сенком дрвета у авлији.

Само што нико у то не верује и неће о томе да мисли. Баш као у рату, сви знају: сутра борба, смрт, ужас, а увече седе око ватре греју се, једу, пију, шале се, певају и цигани им свирају да оглуве.

Африка

Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама. Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у бубањ и у калбасе покривене мрежом по којој су нанизали перле. Седам крај њих.

Велики ефекти светлости и сенки. Жене у свиленим шареним сукњама и повезачама наврх главе, као Сенегалке, седе у круг око зида и примају позиве црних делија у плавим салопетима или само са полуцилиндром на глави.

Преливајући се од палмовог уља којим се тек намазао, обавијен око бедара у плаву мараму, он седе на праг наше колибе и гледаше шта радимо. Н.

И То из Банзане и Ђандуба из истог села, од расе Пел, усправни уз колибе док други седе пред њима, жагоре грленим гласовима.

Кроз наредну колибу улази се у треће двориште где се опет виде старци како седе по асурама. Ови су сви са кратким седим брадама и огрнути белим плаштевима.

То је осамдесетогодишњи Ђанколо Ђоло, краљ племена Туклор; сви старци што седе испред њега његови су државници и дворани. То је био већ трећи црни краљ пред кога сам дошао.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Дисао је као тихи поветарац и пућио усне. Запаливши свеће на великом канделабру, крај своје постеље, његова жена седе на постељу у дугој, свиленој, спаваћици, и дуго га је посматрала. Морала је да га буди.

Она се спотаче и то га као развесели и осмехну се. Учтиво је доведе до једне столице и она седе. Проводаџије онда – један стари мајор и његова жена – почеше да се шетају, горе‑доле, по соби, да се шепуре, као

Њена јој мати, каже, све удвараче отима, али њега неће. Павле онда, не знајући шта ће, седе крај ње, у траву. У булке.

Обоје ће их бити, рече му, Гоша, кад чује да га још доји. Али, кад он заплака, она, сирота, седе уз пут, уз један храст, да га надоји.

На крају седе, уморен, на неки пањ, при улазу у Махалу, па је као сам себи шапутао: Несрећници сву ће вам децу оловом засути!

Они, у амбасади, имају неколико екипажа на расположењу. Честњејши Исакович се нећкао, али није имао куд, него седе у екипаж секунд‑секретара, који је, Швајцар, био у капију довео.

Нада се, каже, да се неће поклати. Кад су остали сами, Трифун седе на постељу Павлову и промени и свој поглед, и глас, и начин говора.

Био је решен да, о Ђинђи, не говори. Кад су сели, госпожа Кумрија седе, како, пре никад, није седела у присуству братучеда свога мужа.

Па је и у кућу доводи. Честњејши Исакович, онда поче госпожу Кумрију да теши. Седе поред ње, па је нежно привуче к себи.

Честњејши Исакович онда клону, и виде да, ни у тој кући, неће бити весело, па седе на своју постељу, погнуте главе. По свом обичају седео је, тако, дуго. Чуо је како се, кроз зид, дечји плач, стишава.

Треба да седне, треба да седну. А видео је како, брзо, намешта косу, убриса сузе и седе, и, како је и њега, као неком невидљивом руком, привукла, да опет седне. А мало потом Божич се, заиста, појавио.

Шта каже капетан на то? Павле је седео ћутке и чудио се мирном гласу Божича, и како обоје седе и пуше, мирно, а како ће, кроз тренут, два, да се зубима покољу.

Теодосије - ЖИТИЈА

А када сабор би веома Велик, свети се братом самодршцем на престо првосветитељства седе и свечано исприча о узроку сабора и о себи, говорећи: — Знате, дакле, и чусте за моје најппе једно па друго бежање од

Кад су се епископи и благородни н сав народ сабрали, свети архиепископ седе са самодршцем братом, и отворивши богоречита света своја уста ка свима, рече: — Браћо и другови, и чеда у Богу,

сна отворивши очи своје и светога познавши, ухвати га за руке и целоваше их, а свети га подухвати и одмах подигавши се седе. Ко твоје, Христе, да искаже силе? Ко милосрђа твојих да исповеди мноштво?

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Врло се често одмарају, и њихов је одмор непомичан. У стању су да сатима непомично седе, да ништа не раде и не мисле, пушећи на дугачком чибуку или наргилама, сањарећи и слушајући жуборење текуће воде.

Сасвим супротно хришћанским пастирима они седе или спавају и уопште мирују. Али, уопште, међу динарским мухамеданцима има мање лености и немара него међу

Познат је значај који у Солуну имају Јевреји, Грци и Левантинци разног порекла. Они из нижих слојева често беспослени седе и чуче у хладу, али стално вребају добит и корист: чим је опазе, силно се на њу окоме отимајући се о њу уз

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ауто-пута и то није безначајно кад се узме у обзир да неки, чија је снага толика да би могли коњу реп ишчупати, седе на конференцијама и млате празну сламу. - А што се Рашиде тиче, то је само моја, и словом моја приватна ствар!

водоскоком нетачним као градско саобраћајно предузеће, трима црквама унаоколо и једном големом масом корњача које седе по клупама. Мале корњаче вући ће се иза великих, али ће и оне свеједно вући свој оклоп.

То је све. — Шта си радио на крову, ако ниси хтео да се убијеш? — отац ме покри ћебетом до браде, и седе поред мене на кауч. — Реци бар мени! Бар мене немој да лажеш!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Господар Софра седне сам за један сто, па иште вина. Чамча му донесе, и седе до њега, госпођа Сара остале госте служи. Чамчи у глави врзе се неки план.

Собу закључају, и један кочијаш већ пази. У биртији чемерна публика. За једним столом седе њих тројица, сваки у руци по један наџак. Чакшире нису имали.

Каваљери, све је облећу. Али бадава. Она је упрла очи само на Шамику. Настане одмор. Господар Софра и Полачек седе заједно, и то озбиљно; особито господару Софри није до бала, весеља; он је дошао само због Шамике, да види на коју ће

У селу Ш. леп спахијски дворац, али спахија не седи у селу. Спахија је гроф, и обично седи у Бечу. У дворцу седе његови чиновници, „беамтери”, и то каснар Шепс, ишпан Крауз, натшумар Гајзингер. Богат спахилук, имућни чиновници.

После вечере банда опет омладини свира. Полачек и господар Софра још заједно у креденцу седе. Сад извади Полачек дуванкесу и понуди господара Софру са правим „верпелетским” дуваном.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Чим је узјахао, вративши своју ћерчицу, сав умор од последњих непроспаваних ноћи, од спремања и јахања, седе му као за врат, на коња.

Мучећи људе до сада, са насладом, реши се да их од сада остави на миру, осетив да и они седе овако уз жене и децу. Тад, први пут, усуди се и да је додирне.

Неко време, у блеску огледала, њима се учини као да седе на небесима, међу звездама, на сјајним млечним путевима, њихајући се лако.

Подвикујући слугама, које су морале да седе високо и право, у опасности, сваки час, да падну међу коње, и нису смеле да се осврну, није видео ни пашњаке, ни нова

Слуге које су јахале пред њим, и слуге које су седеле на интову искривљене, покушавајући да седе непомично и право, пуцале су бичевима и викале на сав тај свет што се стрчао око кола, заостајући за часак кад би

Корачајући несигурно, по даскама положеним по земљи, приђе једној узиданој клупи и седе, видевши како га збуњено посматрају, место да га одведу патријарху.

Тада, у свом гневу и стиду, прекрсти ноге на каменој клупи, пропуши и седе као Турчин. Калуђери му дођоше и по други пут, јављајући му да патријарх не може да га пусти к себи, али да ће се

Био је и то свршио. Сав умор од последњих, грозничаво проведених ноћи, од спремања и јахања, седе му као за врат на коња.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

он је у свему: у једном огњишту на коме се сви греју, у заједничким чинијама из којих сви једу, клупама на којима седе, у гостопримству, заједничком раду, па чак и у молитвама („помози нам Боже!“).

²⁴ Кад старији уђе у кућу, млађи одмах устане на ноге у знак поздрава. Ако за столом седе када дође старији, неко од млађих одмах устане и уступи му своје место.

Свакодневно, међутим, деца носе само кошуљу, гаће и прслук.⁴² Када се обедује, у многим крајевима, посебно седе „људи, посебно жене, а посебно, одвојено деца“.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Он слуша гласове који стижу ниоткуд, избављајући га из кухиње. То је мали сањар чији је поглед окренут унутра. Остали седе, леже или чуче чекајући да и на њих дође ред да уживају у слушању.

косе после бријања и када сам најзад схватио да је то прилично безуспешно, пошто то нису били трагови сапуна, већ прве седе.

Тач-терапија! Видео сам и ту фотографију: у кругу на тепиху седе људи и жене под будним оком психијатра — прва лекција у поновном проналажењу блискости међу тим живим лешевима је

Одлазим тамо после Кинотеке да попушим цигарету. Видим тако младог човека и младу жену како седе на одвојеним клупама. Млади човек држи растворене новине у рукама; млада жена пуши и клати ногом. Али њихова деца!

је био још врло млад, и док је имао обичај да се клати на столици и смеје без разлога, видео је двоје странаца како седе једно покрај другог и ћуте. Заједно, а свако од њих тако далеко! Гледао их је као неко чудо.

као орах, старац раствори прстима укочене професорове вилице и натера га да прогута траве, па затражи цигару дувана и седе, све гледајући преда се, све ћутећи и у миру.

У кишна времена љубавници нису имали где да се склоне па су се возили, срећни што седе једно до другог. Девојка би га ћутке гледала, док је извикивао: »Средина, пођимо напред!

Учини јој се непознат у тесној келнерској блузи, са скраћеном косом коју су прошарале седе. Зажмури од болне жеље да је додирну те преплануле руке, дугих кошчатих прстију. — Хлеба! — рече мајка.

Није требало дуго чекати на казну: мудоња у белом оделу опкорачи наслон столице покрај њене и седе. Столица зацвиле под тежином његовог, као туч набијеног тела. —Ако госпојца дозвољава?

—Можете ли да возите? —Могу... Мислим да могу... И даље дрхтећи, ушла је у »дијану« и покренула мотор. Човек седе покрај ње. Говорио је куда да вози.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Ето нам девојки двадесет друга, па јошт седи. Зар оћеш да плете седе косе? Већ ми је срамота и у цркву да идем; а она се, сирота, искида од плача. Не видиш како се чисто губи у лицу?

МУЖ: Гле јако! А како би се ти удала? ЖЕНА: О, мислиш ти да тебе није било, ја би плела седе косе? Мој драги, имала сам ја просиоца, те још какви! МУЖ: Па си опет волила мене. ЖЕНА: Дабоме да сам те волила.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Полаженик седе и стаде правити цигару. — ’Ама, остав’ се тога, прико. Сад ће ручак, тек што није! Ама, прико, што ће бити уживанције

— ’Ајде, седај већ једном! — осече се на њ домаћица. — Ево, ево! Тако! — рече Јова и седе. Отпоче ручак. Ја нећу описивати шта је све било. Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.

Цензор му је на питање рапортирао све што се догодило. Максим седе и дозва виновнике. Они стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина.

И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама. Гледа само у лубању, па у децу, па у учитеља, па опет у лубању, али му све некако

Учитељ рече још неколико речи, па заврши. Гост сиђе са седишта, а учитељ седе и разгледа који су од ђака одсуствовали ово пре подне, па онда молитвом заврши рад.

Другим речима, људи који обично поручују по чашицу тек кад се дигну да плате, — а они плате лепу сумицу. Седе тако, па сваки усамљен. За сваким столом по један.

Сврши се вечера. И газда Радисав оде и седе у авлију да после вечере протеферичи мало; да попије тамо по обичају једну кафу, а ваљда и да му не промакне неопажено

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

данак, Па сред купа јада и чемера Лаж не види да је и невера, А не види де се гуја вије, Де му гуја насред срца седе, Де му гуја врелу крвцу пије, Крвцу пије, живо срце једе, Веће спава сладак, сладак санак, Ох каки ће бити му

Ох на срећу, али не на своју, Већ Бога ми, Србине, на твоју. Сунце седе, ено тамне ноћи, Ал' Турцима ниокле помоћи, Па да им је јоште јада више, Ето страже у град се сломише: „Иде ђаур

! (УБИЦА У НЕЗНАЊУ) „Јарко сунце ено седе, Даље му се ве(ћ) не теде, За горицу чарну паде, А тако ћу и ја саде.

Слеп је, мати, седе дуге браде, Ал' у торби нешто он имаде.“ Ђока скаче, матери око врата, Она с њиме одлази на врата.

И сунце зађе веће поодавно, И нојца беше, и бијаше тавно; Он с драгом својом вечерати седе, Ма њима, с' ето никако не једе; Све једно друго да привати нука, Ал' јести не да нека тешка мука; Још шалу чешће

Ој карачу, амо оди, Глени, па се намргоди! 81. Ето седе сунце бедно, А де не би била беда? Све то једно, те то једно: Сад устаје, сада седа; Још да место кадикада

“ 97. Он се диже са прозора, Оде столу па ту седе, Једну књигу још отвара, Вирну у њу кâ од беде; Ал' како је читат стаде, Одма му се и допаде. 98.

“ Па у вино соке врже. И он беше, уђе, седе, Већ вечеру згодну једе. Вино пије, и већ попи, Напољу се нојца склопи.

Ао сузе моје, горке ли сте!“ Сунце седе, данка нема више, Пусте тмине земљу огрлише; Небо ведро, а сјајне звездице Дивно доле упрле с висине.

Све сам соко, да му нема пара, Оће бити јада од шалвара. Сунце седе, коњи се сморили, Ал' ка кули веће и смашили, Та ка кули старине Новака, Та старога србињског јунака, Ту су били

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

празничан дан, после ручка, за време највеће врелине и жеге, скупе се жене и девојке, и испод великих капија у хладу седе и разговарају се.

После једне такве ноћи, кад устадох опет бунован и зловољан, мати ми донесе доручак, и онда седе спроћу мене с плетивом. Ја мало окусих. Нисам могао да једем.

И пошто њој пољуби руку, приђе к мени. — А како си ми ти? — упита ме рукујући се. И затим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом обичају и узе да запиткује матер за неко платно које мисли да тка за тебе.

Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце седе ти сува, бледа и испијена. На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта висаше ти; кроз шамију

После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.

У јелечету од плаве свиле, шалварама од ђизије, боса у нанулама, с благим и милим осмехом, дође и седе баш до моје матере. И отпоче се мантафа. Моја мати прво је изговори на турском језику, па је онда преведе на српски.

У томе дође Јован. — Радиш ли? — ослови је. Затим скину мотику с рамена, заби је у земљу, остави фењер и седе на међу. — Ходи овамо, газда Стојане. — Окрену се он ономе који иђаше за њим. — Ходи, седи мало. — Сад, сад! — чу се.

— Седи. Одмори се. Хоћеш дувана? — Па могу. Дај! — И, обзирући се, полако седе, скрсти ноге и узе да савија и пуши дуван, али невешто и брзо.

Стојан као да се уплаши од његова нагла одласка, јер се и он брзо диже и пође за њим, али се опет врати, седе, и узе да чупка суву траву, слушајући Цветине ударце мотиком.

Одједном се врата отворише и изиђе стриц. — Иди! зове те — рече Станоји, а он седе на столичицу до ватре завалив главу у руке. Станоја уђе, а врата за њим осташе отворена. — Станојо!

Сав зацењен, гушећи се, изиђе Станоја, и опет седе, сави се, у кут до врата. Загњурио космато лице у ручерде, па јеца. Сузе му иду низ руку. Стриц га погледа мрко.

— Хоћу, хоћу! — А знаш ли чији ћеш гроб да раскопаш. — Не. — Стринин. — Нећу! — рече уплашено, пребледе и седе на земљу. — Што? — Нећу, нећу. — И одмахиваше рукама од себе сав дршћући. — Како? Зар хоћеш други да копа гроб?

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

У храму се свадба слави, тих сватова више нема: Аскалонски цар је женик, а делила лепа нева. Чело ногу седе ,млади богињина лика света, до висине њихне једва жагор свадбе што доспева.

Чело ногу седе ,млади богињина лика света, до висине њихне једва жагор свадбе што доспева. Чело ногу богињиних седе младих врх степена, млад је женик живи пламен, а невеста бледа, нема.

немој тако, не скрнави света реда! Израиљски свећеници ево т' седе до колена, а ти скидаш главу глави израиљска рода цела. Не, синовче! немој тако, не скрнави света реда!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад овај изиђе пред цара, запита га цар што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан. Онда цар Тројан седе те га момак обрије.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

(Увати је за руку.) СТАНИЈА: Еј куку, еј куку! (Одлазе.) ДЈЕЈСТВО ДРУГО 1. ВЕЛИМИР и МИЛАН (седе и сваки за себе чита новине), ЉУБА (ступи). ЉУБА: Оћемо ли данас пробирати франсе? ВЕЛИМИР: Јок!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Скоро ће крај рата. Мене још нема ни од корова. За столом седе три старца. Стари Јосиф Висарионович, стари Черчил и још старији Рузвелт.

тишину — да си, тако рећи, вундеркинд, али зар не би могла да будеш за нијансу мање духовита, баш сада, кад добијам седе због тебе? Мој отац има, знате, фикс-идеју да је оседео због мене.

како фолирају, како пуштају огромне косе, како носе падобранске униформе и којекакве застрашујуће значке, како седе по патосу на свим могућим фестивалима и местима у моди, како се фол јавно грле, како су против рата...

Па, човече, они не би ни за живу главу могли да седе, на примјер, на патосу нечије кухиње или у шпајзу, или бакалници, на примјер, али на фестивалима — е, ту су главни за

Писци, као и обично без новчаница, пронађу тако једно згодно место за седење и бифеџију који даје пиће на креду. Седе тако и гребу се о кога стигну, а онда неким чудом уфурају у историје књижевности и те системе, па престану одлазити у

Та булумента се већ размилела по целој земљи! Сељаци су сасвим запустили пољопривреду — седе у домовима културе и чувају место да не би извисили ако група певача и композитора грчко-шпанско-шумадиј

Због зашто? Због зато што обожавам цуре које седе саме у парку и читају књиге, а мрзим из дубине душе задригле манијаке у карираним панталонама!

) Јако смо дарежљиви према својим старцима; даме и господо! Сав свој хуманизам трошимо на њихове седе главе. Тако, на пример, ветерани из првог рата, што их је мање, добијају све више повластица.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

— О, татице, тај неглиже да видите! Тек у полак дванаест обуку се парадно, пак или с књигом седе код пенџера, гледајући како пролазе млади официри на коњма и пешице, или праве до два сата визите.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Покоран, миран по први пут скромно се сакри под Тришин скут. Два љута борца под истим кровом седе здесна и слева, фркћу и реже, хрбате јеже, а око муњом сева.

Пролеће никад умрети неће, опет ће доћи сунце и цвеће. Од тога дана у млину старом Тоша и његов друг уз ватру седе, поспано жмуре, сањају топли Југ. А када ветра удари вал, њима се чини — пролети ждрал.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Пео сам се ипак улицама. Камени излази кућа, прастари, излазе на саме степенице. Жене седе у вратницама; младе над ручним радом. — Добро вече. — Добро вече. Престају да раде један тренутак.

Оно неколико корачаја идемо том уличицом. Пред сваком кућом седе старице, старци, млађе жене и рибари. Деца претрчавају између њих На једној кући пише: хаза де хуеспедес.

Сад видим само њихове прилике пред кућом. Окружени су женама и децом. И пред другим кућама седе сељани. Нигде се не виде светиљке. — Добро вече. — Добро вече, господине.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он онда

воћу, па златне јабуке једе; А доле, на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

По цео дан седи на балкону, а ако и изиђе из собе, она звони. Тамо су Танасије и Вида, по цео дан седе у соби и израчунавају свакоме од нас степен сродства са покојником. Тамо су опет Прока са Гином.

Завеса ТРЕЋИ ЧИН Иста соба. ПОЈАВА И ПОРОДИЦА, без АГАТОНА и САРКЕ (Општа утученост и потиштеност. Седе раштркано свако засебно и једно другом окренуло леђа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— и продужи. Упутих се у правцу оних шатора и угледах како испод једног дрвета седе за столом неки официри, окружени резервистима. Приђох и ја.

Пратио сам све мушко из куће у рат, па ако треба и ја ћу! — и стари претећи диже штап, док му је ветар лелујао седе власи. — Стараћемо се, дедо! — одговори Петар нишанџија. — Ни коске да им нисте оставили!

Војник ми принесе ручак. Беше неко печење. Смучи ми се. Рекох му да нисам гладан, те он једва дочека и седе на лафет, баш према оним мртвима. Слатко је јео. Војници се притајили.

Танасије се провуче између точкова и седе на лафет. — Марш, животињо једна — викну Живојин поднаредник — зар сада на узбрдицу нађе да седнеш?

Угледасмо дугачку поворку кола, како лагано иде у нашем правцу... На челним колима седе неки људи, И држе бео барјак на коме се види црвени крст... Ми се згледасмо...

сами, и ти стари војници, препланула лица и жуљевитих руку, знају за све оне страшне последице када батерија ћути. Седе они замишљени поред мртве гвожђурије и значајно се погледају, ослушкујући у даљини непрекидан тутањ непријатељске

— Па јест! — махну командир главом. Затражи фењер, извади блок и седе на једну ограду. Тада нам добаци: — Вас двојица ме подсећате на апаше...

А тај се сандук налази баш у спаваћој соби где они сада седе. — Кога има тамо? питам га, кад се вратио. — Командир, господин потпоручник и још једна бештија...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Путник се још једаред обазре на село, па онда баци на земљу неку вунену струку са својих леђа и седе на њу. Тек тада опази чобане, који га пажљиво посматраху. Он подиже главу и махну руком на њих: — Еј, море...

Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала... Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.

Гост се намести врло опрезно, старајући се да не поремети ову тишину, која владаше у школи. Седе и стаде разгледати децу. Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад.

Затим обоје стадоше запиткивати час Гојка час Љубицу, те ови морадоше ступити у разговор. Седе са њима и учитељка, пошто их послужи, а то је врло отресита и разговорна жена.

— Ија, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође... Оте му се баш из руку! Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...

Он се беше спремио да иде, али погледавши Љубицу, одједном седе уз њу и стаде јој говорити разне бесмислице, шалећи се њеном неумесношћу и смејући се њеној плашњи у службеним

мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак. Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике.

некакав страшан бол стеже јој срце, она хтеде вриснути, али се прибра и опет провири... Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу.

XИВ У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају. Богосав је у разговору, а већ и

После подне, кад се разиђоше кметови и сељани, преместише га у судницу. Тамо, са општинским пандуром седе он уз топлу пећ, наслони главу на дланове и остаде тако као укочен до мрклога мрака; нити куд погледа, нити се осврте,

Стојан стајаше уз пламен, грдећи онога дечка што их намучи узалуд. Вратише се одмах кући. Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!«...

Да ли су страшни ?... А како ли је њему ?«... И он притискује браву... врата се крећу... ... Седе неки људи... у магли... играју му котурови пред очима... зелени сто...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 17. Војевао бели Виде, коледо! Три године с клети Турци, А четири с црни Угри. Каде Виде с војске дође, Седе Виде да вечера. Стаде громот, стаде тропот Око двора Видојева.

ми рече: “Јела ти се понијела, Из врха ју злато сипље, А из грана ситан бисер, Лишће ју је жути дукат, Под њу седе три девојке: Једна беше расплетена, Друга беше саплетена, Трећа беше нељубљена.

Око ње се земље завадише, Славна Босна и Ерцеговина, Преко мора Ишерлија Јова. Седе Богдан с сејом вечерати, Заборави затворити врата, Ал’ на врата Ишерлија Јова, Засукао руке до лаката: Он погуби

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Изгубљено је неколико хиљада динара. На нашем броду је ћутање. Људи лепљиви од блата, мокри, прозебли, седе под једним фењером. Ја замишљам како то мора изгледати зими.

Они одлазе у трећи кат. По галерији седе они бледи људи што пред позориштем хране врапце. Улази Вајнгартнер. Под старост, сви су људи благи и пси штени.

А да их чујете како говоре о Пољацима и Чесима. Гони их, неко их гони. Паметни, мирни људи седе са мном. Ја их питам за винограде на Рајни. Јесу ли још пуни сунца?

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

“ Старац заврши говор, а кад Агатон хтеде још нешто да га запита, њега нестаде. Агатон се врати у ћелију, седе и стаде да размишња о том што му је говорио старац. „Истину је говорио он“ — мишљаше Агатон.

Из белог платна гледа младо лице, бледо и спокојно. Странац се прво обазре па онда седе за један сто, лагано спусти на њ обе руке у којима држаше струк огромног крина.

Пекар остаде сам, зловољно седе на једну ниску, троногу столичицу, обори главу и замисли се. — Иде свет за њим као луд... — мишљаше пекар.

Косе јој давно седе... — — — — — — — — — — — — — Лето је. Жега, Када се зноји И у хлад бега— Али на гумну вршај стоји!

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Метнуше ме у фијакер, око кога беху наоружани пандури да одбијају свет. Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима светина.

Министар ме приведе једној фотељи и намести да седнем, а он седе према мени, пребаци ногу преко ноге, поглади се задовољно по облом трбуху, и започе разговор: — Баш се радујем,

Намести ме да седнем крај његовог стола, а он седе за сто на своје место. Сто је био претрпан неким старим књигама са пожутелим лишћем и отрцаним корицама: — Одмах ћу

Док, одједном, угледах међу децом неколико старијих људи где тако исто шеткају, или седе, уче нешто из неких хартија.

Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.

— Прича нас учи да не треба седети, јер то раде само зла и неваљала деца. — А шта чине добра деца? — Добра деца не седе у соби где има прозора!

Отац девојчин беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу сулуду ствар уплетено и име његове ћери, па седе и написа овако писмо младом песнику: „Господине, Ове Ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије, с којима тера

Механџија изиђе и поклони се до земље, а онај човек у шареном оделу уђе у механу и седе за нарочито украшен сто. Онај у грађанском оделу остаде пред механом чекајући. Механџија се и пред њим дубоко поклони.

— вичу други. — Место да млађе куражи, а он још плаши народ! — вичу трећи. — Срам га било од оне седе косе! Наживео се, па га још страх нечега, а ми млађи јуначнији! — вичу четврти. — Доле с кукавицом!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

шапуће друга. — Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. — Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. — Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.

Осети се за тренутак лак и ведар. Хтеде да се врати у кафану, беше већ устао, ал' се предомисли и седе. Повуче дим и пусти га на прозор. Дим се изви у висину, пролети поред ћерчива и оде напоље; за њим одоше и његове очи.

Била је поноћ. Оштар ноћни ваздух допре до њега кроз отворен прозор, пирну га по лицу, и он скочи с кревета па седе опет уз прозор. Пушио је и седео ту читав час, не мислећи готово ни о чем.

Сваки мисли у себи: »Лако је њима; седе и чекају те у заклону. Кад наиђеш, — оборе ватру, убију тројицу, те провале ланац и продру, па после, у оној забуни,

« А они, на које се ми крећемо, сигурно седе сад на каквом пропланку, ређају се чутурицом и не надају се злу, које им се, све ближе и ближе, све тешње и сигурније,

Синоћ им се похвалио јатак, како је »жестоко преварио капетана«, рекавши му да су они у ваљевском округу, па сад седе безбрижно, очекујући да им се донесе печено јагње, вино и остале потребе.

Таман да ступимо на чистину, а Ђокић викну: — Ене држ... — па баци пушку и седе. На тридесет корака од нас, за једним трном, црни се нешто, и ми сви знамо шта је то, али су очи свију нас управљене

Тако је и заспао над књигом. Пробудио се и отишао на испит... Стоји он пред столом за којим седе професори и чека да му се стави питање. Професор историје некако се ђаволасто смеши и погледа га испод обрва.

И ту опет седе професори за столом, од некуд дође и његов отац, па стаде пред професоре. »Је л'те да не зна ништа?« — вели отац му.

Весела и задовољна срца уђе он у школску зграду. — Јеси ли све прешао? — запита га сусед у клупи, кад седе до њега. — Преко половине, — одговори му Пера, — а ти?

Он остаде још више зачуђен и уверен у своју стару срећу. Седе у клупу, отвори књигу и поче да разгледа Византију. Око њега брује и узвикују гласови, пред очима му трепере црна

Тек понеки нервознији ђак устане, обрне се и разгледа око себе, па кад види да сви седе мирно и он се стиша и седне.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

! Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало. Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.

А ти онда седи па повечерај. — Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану.

! Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране. Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. — Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.

па гледај... — Па, видећу. Да спасемо колико се може. То рече Сретен и оде у своју собу. Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду. Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.

Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду. Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити. А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.

— Ај... зар већ свануло! А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се! Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке,

— Е, деде! Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто. Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.

Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли

Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време. И то често не иде с бог зна каквом ватром. Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.

Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда

Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један

»Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази | својим колима и коњима, иде кад хоће,

Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе. И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце. Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.

се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у неко удаљено сопче метли их да седе. И тамо, што би им се донело, то би јели и пили.

као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса

Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се. И још када Симка седе до ње прекрстивши ноге и једнако пушећи и пијући ракије, што јој амамџика беше послала, и то не да и она, као остале,

И Софка је грабила да би била брзо готова. Сиђе и она, седе међ њих. Почеше и њу да служе, и, на изненађење свих, не само што поче јести, него испи и неколико чаша ракије, а

После се виде како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети. Седе, да га светлост од фењера у лице

После се виде како он тамо седе, и то не онако како је хтео, него како је знао да треба сада, на свадби, седети. Седе, да га светлост од фењера у лице запљускује, те да се, онако наслоњен раменом и лактом о перваз доксата, види цео, да

— Седи, седи, чедо! И седе до ње, али подаље. То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим

У том, као без душе, дотрча Арса и, кад чу, он од страха седе на земљу. — А ти? А ви? — поче да виче на селака. — Ех, бре, Арсо!

Софка их поче као увек грдити. Затим уђе у ону велику собу и врати се из ње вукући за собом јастук, који подви и седе на њ при огњишту. После у једном џезвету пристави кафу а у другом поче да греје ракију.

Слуга, пошто је био затворио капију, донесе нарамак дрва и седе и он до огњишта. Разузури се. Изу опанке и поче, задижући и загољујући до колена ноге, да чисти сламе из ногавица.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Тад сумња, к’о влага, продире у веру, А пламен се вечне страсти тихо гаси; Бледе наше душе, седе наше власи; Трагови се драгих успомена перу, А одјека стари не налазе гласи. Са свима тежњама и надама — даље!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Усуда или суђаја има седам, у бело су обучене, улазе кроз димњак и седе на огњишту. Редом му одсуђују, и што рече она, кад први петлови запоје, на то се све сложе и све то исто вичући

(Жир и храст) 201 — Сви царићи у црвену, а сам царе у зелену? (Дрен и дрењине) 202 — Сто орла на једну ногу седе? (Купина) 203 — Уже вола родило?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад их отац одведе далеко у шуму, он им наложи ватру, па узевши тикву пође као на воду рекавши деци да седе код ватре, а он ће сад доћи, и тако се од њих украде и отиде кући, а деца остану сама у планини.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

то јест када се узело мало анафоре и попило [вина], а по окончању божаствене литургије, треба сви који тамо сакупљени седе да сачекају позив за трпезу, који бива ударом трпезног била.

Пошто почне уобичајени псалам ради слушања, полази игуман за трпезу и неизоставно сви који су указани да седе на првом обедовању у трпезарији.

Такође да пази братију на сваком месту како би и оне који седе без разлога и у празнословљу дангубе братски поучио и упутио, а они, повинујући му се, да уђу у ћелије уз молитву и

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ВИЛОТИЈЕВИЋ: Нема смисла да седе тамо на киши! Требало би их позвати унутра! ИКОНИЈА: Ставро, овај је луд! Изводи га одавде, како знаш!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

пак наместо што би се зато стидили и скорбили, јошт се тим поносе, воображавајући себи из тога некаково достојинство, седе и као од некакви[х] велики[х] и дубоки[х] наука намргођеним лицем чине различна примечанија сверх сујете богатства и

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И те речи тихо су гореле у белом диму. Ћутао је, па се окренуо: да ли су чули И ови што седе по миндерлуцима око широког огњишта, где мрморе исте приче чађави лонци пуни јагњеће чорбе и где у бакрачу обешеном о

Он трже главу, ухвати је косим погледом, па касније промрмља у браду: — Они се смеју, седе на коленима и краду крушке. Симка уздахну, ћутке припреми вечеру и тихо га понуди. Ђорђе одмахну руком.

— Знам ја какве жене често мењају кошуље — промумла и, опуштене главе, с муком седе поред огњишта. — А, зато... зато ти... — ишчупа се из Симке.

— И ти ћеш да ме надживиш. Да сам млађи... — Ноћас ни ока није склопила — седе и рече не гледајући га. — Његова је жена. Ја се не мешам у те послове.

Имам ја још једног сина. — А Ђорђе и Симка? — Замукни!... — Шапуће: По целој Србији да се прича како Аћим Катић седе главе љуби скут пијаном попу Методију... Милунка се тромо извуче из собе, удављена сукњама, хукћући.

Ја ћу сад да се скинем и мало одморим. Много ти хвала... (Шта ћу с њом оволико обрадованом?) У капуту седе на кревет и уздахну.

— Мрак је код тебе. — Види се и у мраку. — Види се. Вукашин седе на миндерлук, ухвати даску стола и стегну је задовољан што не види очеве очи.

Нека само што пре буде. — Жене напоље! — Милунку и Симку пратио је очима Док за њима не лупише врата, а онда седе на своје место за ниском софром претрпаном јелом.

Она се трже и збуњено упита: — Он дошао да подели имање? — Да подели — хукну и седе на кревет. — А зар нас мало кошта његова школа? — кришом брише лице и због Ђорђа говори о новцу. — Грдне паре.

Песница му је као дуња, а шест година има. Видиш ли сада шта сам родио и шта имам? Тола седе поред огњишта, набаца прошће на разгорелу ватру и суну ракију у врело грло.

Кад поново седе у санке, не могаде ништа да каже. Бич цијукну и пуче у тишини, која није тишина. ...Ђорђа не изненади Толино

По снажним рукама и даху осети да је она, он се наслони на греде, суљну леђима и седе. одозго, по њему се слеже прашина звука, звук се цеди кроз мртве капиларе сувих храстових брвана.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Шта бих више? Ту, под тим орахом, одмарали су се још његови прадедови. Требало је да и унуци под њим седе. Старац уздахну. Прели га туга као ледена вода. »Ко ће седети кад ја умрем?« мислио је. Нема деце на салашу.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу, и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува; И кад их изгњави добро, он онда

воћку, па златне јабуке једе; А доле на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.

Но ти ходиш мирно, гладиш своје седе, Излишна врлино у оргији мана, Као тужни мирис увеле резеде. Као стара песма у добу канкана.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Сада ћемо сачекати излазак Сунца“. Питагора седе. Над источним хоризонтом указаше се први знаци зоре. Он се загледа онамо као да нешто ишчекује; и његови ученици

Успомена на њих као да ме подмлађује, па зато нека буде као што желите“. Он седе опет на камен, а ученици се збише још јаче око њега да би га што боље чули. Питагора поче да прича.

Но остали присутни били су се већ снашли, а први од њих мајмун. Он скочи хитро са плота, зграби најлепшу наранџу, седе на један стуб ограде, огули је и заглиби зубе у њу.

Кад стиже онамо, наш младић сагледа онде вечне богове како седе на окупу. Сад тек разумеде значај и смисао целе ове пластике: она је представљала свечану поворку која се приређивала

Краљ, стасит, леп човек, заузе место у средњем од намештених престола, десно од њега седе његова сестра, и супруга у исти мах, слична по лику своме мужу и брату, бујна хладна лепотица; лево од краља седе

њега седе његова сестра, и супруга у исти мах, слична по лику своме мужу и брату, бујна хладна лепотица; лево од краља седе његова ћерка из првог брака, принцеза Береника, нежна, али лепо израсла, слична љупком цвету.

Кад му ћерка оде, Филаделфос примети њену златну гривну која је лежала на патосу. Он је подиже, метну на сто, седе поред њега подупревши главу обема рукама и размишљаше. Он је био човек брзих одлука и његов план би брзо скројен.

Но још нешто: не носи собом ништа сем ове трубе, за све остало ја сам се побринуо“. Кад Диоклес оде, Архимедес седе за свој сто да у свој рукопис пренесе геометриске фигуре, нацртане у песку.

Само у свет са њима - док овде не пропадну! У том хитном послу спасавања прохујаше године мога живота!“ Он седе опет на своју столицу, погледа ме доброћудно и рече: ,Ето, сад знате историју мог живота!

Прави чергар!“ Опат седе на једну клупу у аркадама и замоли свог госта да седне поред њега. Онда поче да уздише и да се хвата за своје лево

Он се срдачно опрости са свима, обећа да ће опет скоро доћи, седе на своја кола и крену у Улздорп. Предео којим је терао своја кола виђао је до сада небројено пута и увек га посматрао

стиже у своју управничку собу и кад му послужитељ скиде капут и узе шешир и штап, Њутн пружи руку свом секретару и седе за сво) писаћи сто. На њему је лежало неколико аката за потпис.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Чујмо га — заграјаше пијанице те се све утиша. Студент седе и поднимивши се танким и дугачким рукама, не скидајући погледа с Николе, рецитовао је: Ја сам газио у крви до колена

Сестра ми се продала, а мајци су ми посекли седе косе. И ја у овом мутном мору блуда и кала, не тражим плена. Ох, ја сам жељан зрака! И млека! И беле јутарње росе!

— Ником не допуштам да ме прекида. Тада мршави практикант поскочи са свога места, потражи оловку и бележник и седе до студента: — Монѕіеур, цхер монѕіеур, — рече афектирајући — перметтез!

и препиру по крову звонаре, одакле у малим јатима прну да беже ка великим оџацима циглана, који се уздижу око гробља. Седе они тако једно послеподне, олењили се, зевају и пуше, па се издалека зачу бректање аутомобила.

у... у главу. И он подиже очи к небу. — Треба се и тамо а... а... а... довијати. Арнаути седе скрстили ноге, пуше и смеју се. И онда поп хоће да исповеди Секулу. Он и то одбија: — Боље стојим код Бога, п... п...

Па пуцкара плехана пећ живо и бела је као снег постеља докторова распремљена, а на њој припијени седе они једно уз друго и њене фине мале руке су у његовим.

Ох, витло! А велики се ништа нису бојали. Мишицама снажно обухвате паоце, седе баш као на столици, само зажмуре. Онда витло, подмазано катраном, зашкрипи.

А кад је покри, понова седе крај ње: — Данас, богами, сад, ето данас, сад лепше изгледаш него јуче. И поглед ти је чистији и израз ведрији,

А он преклињући: — Што ме мучиш? Жена се подиже па седе у постељи не дивећи се откуд јој снага. — Мили, да знаш како те безумно волим, мили, безумно — па се видело колико је

Потом, пошто принесе раскошан букет свежег јоргована, седе на ниску табурету поред постеље, узе њену руку и љубљаше је.

Али док сам се наслађивао тиме наиђе трећа, лепша од свих пређашњих и седе сасвим близу нас. и опет, ја све учиних да и њену пажњу на себе привучем.

Дакле, у оној преписачници, на његовом столу, шољица од кафе, јутрос попијене; тацна је одвојена. И тако седе они, ћаскају, и једино Шљивић, у наочарима што су канапом омотане, неуморно све пиљи и преписује, јер сви они остали,

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу. Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе. Поче ручак. Свирала одјекну...

Писар седе на клупицу пред кућом, један пандур остаде код Ђурице и Марије, који стајаху пред вратима. Кмет уђе с двојицом пандура

Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе. Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге... — Како ћемо сад, кад ниједан не знамо читати?

само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча.

Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу... После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше.

— Оде низ Јасеницу да лучи свиње. — Све једно. Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу. После вечере, Радован, још пијанији, оде те леже, а Вујо и Ђурица осташе сами у соби.

Предала се сва оној заносној жудњи младости, па заборави на све друге обзире. Седе уз Ђурицу, па стаде, пуна љубавне чежње да му шапуће речи милости, да га гледа и да се диви његовим особинама, које

— Не бој се, снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам.

— Ђуро, шта је ово? Ја ћу полудети!... Докле ће се овако ? — рече Станка и седе крај њега на под. — Што, Стале ? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена.

бледило да се навлачи по небу, Ђурица се трже; пробуди га некакво шушкање и шапутање, које се чуло озго, од дворишта. Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша. И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено.

Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. — Што ли је то Јово поранио ? — рече он. — А ја мишљах друго... — И ја мишљах...

— рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. — Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад овај изиђе пред цара, запита га цар што није мајстор дошао, а он одговори да је болестан. Онда цар Тројан седе те га момак обрије.

Кад виде шта жели јунак, пружи му лопату која достиже чак до друге стране, па рече јунаку да седне на њу. Јунак седе и овај га човек пренесе на лопати на другу страну.

Зачуди се човек оваковом разговору, седе на праг да домаћина чека, и више ни о чему није смео да пита. Доцкан увече стиже и домаћин, те се погодише да му он да

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Носи нове дане, моје ново небо. Зашто и ти, срце, остарело ниси, Кад је снага зашла у године седе, Кад знаци младости губе се и бледе? Зашто и ти, срце, остарело ниси!

МИ ЧЕКАМО ЦАРА ВЕЛИКИ ДАНИ МИ ЧЕКАМО ЦАРА Понели смо у рат своја срца мушка, Сузе седе косе, загрљај девојке, Осмех деце своје и сан што их љушка, И веру у Бога, пушке и тробојке.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Сада знам да је имао у виду речи св. Луке: ”да се осветле они који седе у мраку”, али се мени тада чинило да он има у виду моје бојадисање подрума и сутурена у Лексинггон авенији, па сам

Глава му је била слична лављој, а дуги увојци седе косе који су допирали скоро до рамена, само су појачавали ову сличност.

Било је тако испланирано да младићи са колеџа, међу којима сам се налазио и ја, седе за истим столом са веселим ”нимфама”.

Ћипико, Иво - Приповетке

Дохвати плитицу крцату сухих смокава и стакленицу ракије, стави пред друштво и седе. Залажу се. Пламен је нешто попустио, — тек се наднио над жеравицу. Али ипак изгара се и задушљиво је.

Одлучи да за који дан потражи рада у вароши. Осетивши глад, с Марком седе на ивицу пута да се за час заложе хлебом. Ломе и једу свој крух мирно, полако, не осврћући се на свет који пролази

Није знала шта да ради: би ли причекала или да се јави комшији? И онако, у двоумици, уморна седе под мурву. Надаше се сваки час да ће подноћ однекуд банути човек с нејачади. А мали, тихи комшилук домало оживи.

! А ваља и опростити један другоме.. . Илија најпослије попусти и ћутке испи своју чашу. Павле, испивши своју, седе до њега и наручи једну литру на свој рачун.

И жене се повратише из цркве. Марко седе са њима поред врела; одмара се и чека да почне велика миса, јер тек после службе настаје весеље...

У сунцу што прожима седе на врућему жалу. Он им прича невине и богољубне ствари из семинарија, прича им о Пречистој девици.

Жена га упита где бејаше. —У крчми, пио сам. —Пио си? — Јесам... Но ти не знаш што се догоди... Па се подиже, седе на крај кревета и гледа преда се у тле.

Арнаут, онако пред водом, клечи. Погледа у земљу и затражи хлеба. —Зар си гладан? —Гладан! Миливој седе. Скиде торбу са леђа, потражи и извади из ње комад хлеба.

Арнаут замаче у шумарак. Миливој се устави, домаћин махне за њим руком и врати се к речици. Затим седе на земљу, изу се и пређе преко воде.

Назва бога туђој деци и, помиловавши их својом тешком руком по глави, седе између њих уз ватру.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Ваља обратити пажњу на то да они немо седе, не прозборивши ниједну реч, док девојчица из кревета, за коју они мисле да спава, по изразу лица ишчитава им мисли о

”100 Разуме се, не само што слика људи који целу боговетну ноћ немо седе потиче из дубоког, из дечјег сећања (неми су људи једна од типичних стилизација дечјег сећања), него отуда потиче и

послужење „не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим”; најзад, брзо силазе у кујну, да доле седе, а кад варошани долазе, „они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају.

Али Маркови сељаци и не улазе у саму кућу, у собу, да тамо седе, него се окупљају „иза куће, под вењаке”, где им је начињена трпеза, а имају обичај да клече уз кућни зид.

Најпре, у ВИ глави, сељаци не седе у гостинској соби као остали свет, него клече уза зид. Касније, на свадби, Маркови сељаци такође клече или леже, и не

У Софкиној кући, пошто седе на миндерлуку, људи су такође поређани уза зид, али са унутарње стране; овде сељаци не седе, него клече уза зид са

У Софкиној кући, пошто седе на миндерлуку, људи су такође поређани уза зид, али са унутарње стране; овде сељаци не седе, него клече уза зид са његове спољње стране. Кад је овако реконструишемо, слика је заиста морала изгледати чудно.

комесара - ушао мирис бокора јоргована, багремова и кестенова, речено је да су сами они кроз врата ушли међу људе који седе за столом.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Додаде му још неку чашу, и сама попи још једну па му пријатељски седе уз колено. — Али ти ћеш ме опет послушати — поче она шапатом и превијајући се око њега — да бјежимо у Србију...

Арнаутин се помаче и поп седе на његово место, па позва домаћинова сина да му скине чизме. Онда подви ноге, усправи се господарски, извуче последњу

Петровић, Растко - АФРИКА

Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама. Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у бубањ и у калбасе покривене мрежом по којој су нанизали перле. Седам крај њих.

Велики ефекти светлости и сенки. Жене у свиленим шареним сукњама и повезачама наврх главе, као Сенегалке, седе у круг око зида и примају позиве црних делија у плавим салопетима или само са полуцилиндром на глави.

Преливајући се од палмовог уља којим се тек намазао, обавијен око бедара у плаву мараму, он седе на праг наше колибе и гледаше шта радимо. Н.

И То из Банзане и Ђандуба из истог села, од расе Пел, усправни уз колибе док други седе пред њима, жагоре грленим гласовима.

Кроз наредну колибу улази се у треће двориште где се опет виде старци како седе по асурама. Ови су сви са кратким седим брадама и огрнути белим плаштевима.

То је осамдесетогодишњи Ђанколо Ђоло, краљ племена Туклор; сви старци што седе испред њега његови су државници и дворани. То је био већ трећи црни краљ пред кога сам дошао.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Слушају деца аваз самртни, Па се мукама смеју весели; А седе главе ногом гурају, Или на оштар колац натичу, За грозан пример јадном народу! ХАЏИЈА: Грозно, Станоје!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

сиротињским покућанством: корита, чабрице, сита, по који завезак брашна, поњаве, јастуци, а на врх тога пртљага седе чопорићи мале дечице, шћућурили једно уз друго своје мале главице па радознало гледе шта се то око њих све, збива, не

Димитрије одјури. Черњајев седе, написа неколико речи па се окрете мени. — Јашите, јурите све у трку, нађите капетана Сировацког, он је негде око

Оставим шанац и после приличнога лутања нађем капетана Сировацкога и мајора Ј. Петровића, где седе под крушком више Прендићеве воденице.

— Ништа, ваше високо превасходство, нешто пишем. Комаров се враћао с вечере, био је весео и зајапурен; седе крај мене. — Махните сад писање, доста смо ових дана радили; ваља мало и одахнути... Али шта је то?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Господине пуковниче, стање је ратно. „Видим, видим!“ — рече више у шали. Онда сиђе у мој заклон и седе на ивицу рова. — „Шта уради ти ово, ’Цврцо’?“ Тамо ме је звао, јер сам био најмлађи командир у одреду.

Старији чиновници, који су некад због кратковидости служили у дубокој позадини, оспособљени су сада и седе у рову поред голобрадих дечака. А тај људски резервоар, одређен да погине, топи се из дана у дан.

Драго ми је. Изволте сести — и показа ми на кревет. Он дохвати један сандук од муниције, стави га на бок, и седе. — Дакле, ипак, упутили су осматрача... — Мени је речено да ћу од вас примити директиве. Извините...

— О, дабоме — говорио сам усиљено прибраним гласом. Али толика њихова љубазност почиње већ да ме љути и плаши. Он седе на кревет и скиде цокуле. Испод кревета извуче неке платнене ципеле и навуче их. — Зашто ће вам те ципеле?

Стигли смо у главни ров. Према светлости ракетле видим сада војнике, целом дужином, где седе и пуше. Сваки пети стоји и гледа кроз отвор пушкарнице. Ракетла се спуштала брже. Час свитне јаче, па замре.

Кингири мингири!... Деде служи се — он накрете чашу са коњаком. — „Јамајка“ рум... Свиђа ти се? Он седе на једну троножну столицу, а ја на кревет од дасака.

Шта мисле они? — Наравно, седе три године једни према другима, без смене, без одмора и размишљају. — Ништа није опасније за морал трупа него дуга

— Будите без бриге — вели равнодушним гласом командир батерије. Замислио сам тада батерију... Уморни војници седе поред топова и дремају. Командир је у земуници поред телефона и пије каву.

Онда баци шлем на кревет, протрља чело и скрушено седе. У земуници је владала гробна тишина, као да међу нама лежи мртвац. Мачка се протегли и скочи му на крило.

— И онда одма’ идете? — Макар ишли... Јаши ти, игумане, и путуј. Радослав опкорачи ногом и седе на леђа коњу. Коста ухвати коња за поводник и поведе. Бора, а за њим и војници запеваше: Исаије, ликуј дјево...

— Он се обрати своме поднареднику: — Нека се чета свије на пут, овде пред кућом, и чекајте! — он скиде шлем и седе. — Кажем ја... да ћемо сад из почетка — повика Коста „Турчин“. — Води Бог рачуна о нама... птичицама небесним.

уѕагееxтере... Нека женска ствар.“ Уто се зачуше кораци. Он остави хитро кутију на место, приђе столу и седе. — Опростите, господо... променила сам хаљину. — Она приђе моме пријатељу и седе на наслон његове фотеље.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ах, несрећа та моја до ада ме сведе, свако веће зло своје спустив на ме седе. Уви мени несрећној! Гди су цари моји? Гди војводе преславне са храбрими воји?

) Видно сам — каже старац Пеко — Све господу, и стару и младу, Гди заједно за асталом седе, И по дану и у зимној ноћи, Рекао бих да немају моћи (Нит, тко збори, нит’ пије, нит’ једе), Већ ти тако непрестано

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: — Још седе баба-Станини! Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.

Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред. Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну

Почео би радосно да га позива: — Оди де, оди. Где си ти? Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. После би већ, као увек, око ручка навирила баба.

И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с

На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе. Пуше. Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих. Хладе се. Младен, као увек, у дућану је.

Пролазници пролазе. Дућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога. Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.

И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту. А више њих њихови млађи стоје. Спроћу Младенових, на капији газда-Стојанчетовој, све његове кћери изишле.

Свећа је, заклоњена каменима соли, бурадима, даскама, једва горела и осветљавала. Он седе. И тако у дну магазе, усамљен, ограђен дућаном, како му сладак дође бол! Није хтео ништа да мисли.

Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се. Баба, као никада до тада, раскошна, нуди једнако, не дâ дâ одлазе.

Али зна да сада нико у кући не спава. Да су се због њега пробудили и седе у постељама, не смејући од њега да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није

да се покажу да су се због њега пробудили, већ сада, цептећи од страха да му није штогод позлило, рђаво, и зато шета, седе кришом гледајући отуд из својих соба овамо у њега, прате му брижљиво сваки његов корак...

већ само што више и као што треба госте угосте, кад он, место оца им, свекра, поред бабе, у чело, с десне стране, седе, и кад најстарији, хаџи Риста, диже се и наздрави њему, домаћину, своме комшији, газда-Младену...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Брест. Реч је заједничка словенска. Б. је познато демонско дрво. На његовим гранама нарочито радо седе виле, »јер на то дрвеће врагови не смеју« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116). Код Шида (у Срему) спомиње се један известан б.

, јер је прикрила ђавола (СЕЗ, 41 № 167). Али је в. ипак имала извесно своје угледно место у религији. На њој воле да седе виле (»јер на то дрвеће врагови не смеју«, ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116). Има и појединих светих примерака.

сипа испод стола, а ту се оставља жртва прецима и о Бадњем вечеру; кад се живом човеку даје помана, док сви остали седе за столом, он лежи под столом).

До ње се долази на овај начин: Донесе се у кућу т. дрво и ,предвори̓. Целе ноћи седе три човека, међу којима мора да буде у кућни домаћин. Воде обичне разговоре.

релігіонѕ, § 128), нарочито је занимљиво ово: последње стабљике (тридесет или за једну руковет), док у кругу око њих седе жетеоци (или су српови тако поређани), везује црвеним вуненим концем, кити цвећем, и онда одсече (или, ишчупа)

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ништа се више не може одложити. Два стара, сипљива, истрошена човека, могла би да седе негде поред јаза воденице, да киселе квргаве ноге и да причају досадне догодовштине из минулих лета, тромо и дремљиво

У свим тим домовима поново весело пуцкета ватра од суварака, у бакарним бакрачима ври вареника, људи седе на троношцима ослоњени уморним леђима на брвна, док жене тумарају око ватре готовећи вечеру.

жуч се разлила по згрченим уснама које се отварају само зато да би пуштале напоље рогобатне, грубе, ускисле речи. Седе тако људи и наклапају свашта, ромори опачина као отровни дажд, више се у томе говору не разазнају звуци срдачности,

Уђе Лауш и пошто преко нас што смо га дочекали стојећи и повијених глава пређе мрзовољним погледом, седе у чело десног стола. Затим уведоше Доротеја. Намах нам постаде све разумљиво. Судиће му се, тајно.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

На харфу, поред њега, Седе му пале власи. Вали суморно брује. Над седом његовом главом Орао одважно кличе, шŷми и шири лêт; А кроз урвине

Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он онда

воћку, па златне јабуке једе; А доле, на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.

Омајид Абу-ел-Рахман млади склони се од ове беде, Јер још у очи гозбе на бесна парипа седе И парип кô стрела нàже у таму вечери влажне, Мрсећи помамно гриву и ноздре ширећи снажне.

Одакле долазе они? И куда вечито греде Тај спровод с песмама грозним? И кога односе они у крило вечности седе У вечерима позним?

На песку обала морских војинство пије и једе, А Азок и мудре раџе на хуму травноме седе. А кад румена зора озари високе горе, И даљни претвори исток у сиње, пламено море, У виду змајева, змија и грозних

У крају дворишта равног гранати орах се диже, Ту кравар у хладњак седе кад дома с Амором стиже. Исприча кметици редом све што се од јутрос збило, И гледи кметицу нешто, па, Боже, здраво му

Речи га коснуше ове; Побожан будући здраво, радо је толковô снове, Но смисô овде је јасан. Он смућен лагано седе, Почеша кукове лењо, поражен од ове беде, И замисли се много.

Спојише чопора оба, И онда иђаху тако, ћутећи до неко доба, Док, најзад, стигоше реци. Ту мала пастирка седе, А свежи подухну вихар у њене образе бледе, И она уздахну ти'о.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Приступамо му на прстима и, кроз једну његову пукотину, видимо два човека где седе на каменој клупи. Ослушкујемо. - „Јеси ли, драги Теофрасто, добро закључао сва врата и капије?

Тај троугао и није, у ствари, троугао. Он седе на клупу. Из зоолошке баште чула се рика лава, али је Ератостен не чу.

Једна мисао, изненадна као муња, сину му кроз главу, и подиже га са клупе: „Те две праве су паралелне!“ Он седе поново на клупу, осећајући да су му ноге утрнуле од узбуђења, прибра се и поче даље да размишља. „Да, оне су паралелне!

У њу уведоше једног седамдесетогодишњег старца, висока чела, дуге седе браде, а одевена само у белу покајничку кошуљу.

У средини најдуже стране трпезе посадише Тиха на почасно место, а преко пута њега седе домаћин. Са тога свог централног положаја, прати он са видљивим задовољством ток гозбе: сви гости једу добро, а пију

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Као прави и рођени шнајдер није ни могао друкчији бити. Јесте ли завирили кадгод у радионицу где седе, у фусеклама и прслуцима, шнајдерски момци?

Има тако тренутака кад су погана реч и казна на длаку близу, па се тек опет размимоиђу. Седе мајстор Коста, поручи неки слаткиш, како то већ бива, тачно осети да му се нико није обрадовао.

Постаде везиља. „Треба само да почне вести за цркву, и онда се зна да ће плести седе.” Сети се једнога дана мајсторица Ристана — „Дошло ми као у сан” — неког лековитог блата крај манастира у Санџаку.

Да ми је нешто друго... Е, збогом Настасе, и до виђења у Америци — смеје се Срба. А госпа Нола отаре зној с чела и седе у кревет. Уто се опет чу тамбурица, и ванредно тихо певушење. — О, Боже!

— Свеједно! Црквена општина, или ко било други. Кад почне низбрдо да иде, сви помажу радо. Једне вечери, седе госпа Нола и Јулица на малим сељачким столцима — „мебл” који је донела Станојла Перчинова — и разговарају.

Болничар опипа било и рече тихо Павлу: — Највише још један сат. — Павле на то седе, па скочи: — Чика Саво, ја не могу, ја нећу, не могу да гледам издисање Миланово. — И изађе.

Бранко је пратио мртво тело Павлово у Немачку, а жена и син дошли су право тамо. У лепој капели крематорија седе њих троје, дубоко потресени, и као уплашени.

После ме је оставио, мало после ми дао леп ножић; а мајка ми је вратила кутију са фарбицама. Мија устаде, па опет седе. — А синоћ каже: „Кад свршиш шести разред, одмах у неку радњу. Лепо пишеш, учтив си, вредан, па ће да те види Бог.

Наложили су ватру, спремили белу кафу, накрцали ораха. Изгубила се Натина усплахиреност. Седе, стара жена и стар човек; живот прошао; ништа више не могу започети...

Али ко зна шта закону живота још може доћи на ум. Седе Ната и Мирко, почели једно другом да говоре ти, смеше се, разговарају интимно, забрину се, па препричавају беспослице.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Зато ови по правилу ретко и иду, но понајвише седе и седећи гледају како им главе седе. К овим и ја принадлежим, желећи прво читатељма моје високоученије (неки мисле:

Зато ови по правилу ретко и иду, но понајвише седе и седећи гледају како им главе седе. К овим и ја принадлежим, желећи прво читатељма моје високоученије (неки мисле: учен-није) показати, а второ, папир

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

четири црна ветра Сједињеном крвљу бојовника Поље као ниједно Над њим небо Под њим небо ВЕЧЕРА НА КОСОВУ ПОЉУ Сви седе провидни за столом И виде један другоме звезду у срцу Венцоносац им ломи и дели Њихову златну прошлост И они је

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

На једноме плавоме јастучету, у левом крилу прозора, седела је остарија дама, седе косе, у широкој цицаној халини. Она у своје време није била тако седа, али сам јој ја, још кад сам јој први пут био

Откако је то укинуто, незналице се никако неће да измире с тим фактом, те животу обично магарци седе у првим клупама. Поређани тако у клупе по величини, изгледали смо као семенке у лубеници.

Тетка Наста дође, седе крај моје постеље, донеше јој један земљани суд пун воде и она поче бајати и шапутати: — Трчак, натрчак, протрчак,

Милорад Митровић, Иво Ћипико, Светозар Ћоровић, Милорад Петровић, Божа Кнежевић, Бора Станковић и Радоје Домановић. Седе тако сви намрштена погледа и мрачна лица и тек после дужег ћутања неко ће рећи (нисам га спазио ко) да би се могло

Војислав спусти обрве, стрпа руку у џеп и увређено седе и, мада су га сви молили да настави, он не хте више ни реч да рекне.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Чекајте... Кад батерија полети, послужиоци који седе на топовима, нека вичу: ура! Пошто је пут узан, возари су прво испрегли коње.

Али, тешка је реч — издајник! Ах, кад би могли да обухвате све рукама својим. Овако се мисли растежу, војници седе ћутећи поред ватре и повијају се као дим на ветру. Проносе се гласови о некој важној седници команданата.

Сустижемо малаксале војнике, који седе покрај пута на снегу, погнуте главе. Бог свети зна кад ће они стићи своју команду. — Ах, животе, да л’ ти има краја!

Дуж целога пута сустижемо пешаке. Неки седе и гледају замишљено преда се. Други одмичу, ногу пред ногу, савијени и преморени, као да вуку неки терет за собом.

Војници се вуку млитаво по блатњавом друму, Често застану да предахну. Многи седе на гомили камења покрај пута, наслонили главу на руке и тешко дишу.

Ако ли који од њих пронађе по шаку кукуруза, онда седе поред ватре и пеку „кокице“. Официри су заједно са њима, и онда деле кокице на равне делове.

Згурени људи као посечени пањеви седе поред димљивих ватри, велики у својој издржљивости, а страшни у својој ћутљивости.

— пожури да га запита благајник. — Не знам... видећете и чућете — одговори поп Момчило, па седе на трупац, налакти се на колена и укрсти прсте. — А лепо му стоји ова капа! — заусти Душан, али преко срца.

Дошао сам, као санћим да се договоримо. Пођосмо сви. Видимо како благајник и ветеринар седе у шатору при запаљеној свећи и пишу. Ми застадосмо, а Душан уђе. — А, ево га!... Што нам направи овај малер?

и наша тешка ратна спрема чини супротност према деколтованим хаљинама дама и оним утегнутим грчким официрима, који седе за столовима. Са стола се диже један енглески официр и принесе ми чашу пива. — Цамараде, поур бон воyаге.

Ја је дохватих за руку: — Стани, женска, где си запела! — рекох јој. Она хоп, седе ми на колено, и поче нешто да говори. — На који бре језик говори? — питао сам онога пешака.

за све време био хладан и прибран, обузет сада крајњим очајањем, тресну шлем о земљу, ухвати се за главу и, сломљен, седе на један камен. Грозније стање не може бити. Глава ми је клонула на груди, и у немоћноме јаду, потекоше ми сузе.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ево Марата: Болно се грче прсти и леде, А глас је сух и без јека, Поноћ је прошла, два сата, И мртваца главе бледе и седе. Под прозором таласом сребрним шуми река А глас јој је сух и без јека, Сух и без јека.

О, па дивна је та Скадарлија! Два војника крај друма седе, Говоре о вашкама и о сељанци, Затим о оном што се не једе Бар у војсци и железничкој станици: О кокошци прженој на

Кад? У хладна јутра. Два војника крај друма седе, Па усхићено гледам њина лица млада: Ко би рекао да ко хуље Од старице што их примила Украше осам динара!

То беше мој пријатељ који жуђаше да ме види; Погођен мојом патњом, седе и плакаше, Он, који негда рече да ми на срећи завиди, Тешком, студеном водом тихо ме сад умиваше: Некад смо се, ко

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Баш је будала! Своје златно јајашце оставио да по планинчини врат ломи! И ко зна колико дуго! Сав дрхтећи од умора седе Ведран, и не гледајући где седа: на мекано је увек седао. Кад, гле, шта га то љуто гризе, као ватрица пече?

Шта сада? Шта с лицем циркуске луде да ради? Није млад, не уме се преметати преко главе. Седе Дрвосеча да размисли. Али, размишљао, не размишљао — превише избора нема!

Не окрете се добро — а син у момка израстао, мужу седина чело покрила. А она увек иста: ниједне боре на лицу, ниједне седе у коси, лаконога и насмејана као сунчани зрачак лети кроз кућу.

Да је... Али, куда то лети његов чамац? Усправи се Маријан и седе на дно чамца: све му, наједном, постаде јасно. Није га то челично уже вукло, нити га је спасилачки брод ка обали

— каже. Баш да му овога пута не подвали! Нека стоји насред њиве и плаши свраке и дечаке.. Старац седе на праг колибе и загледа се у поље. Меко су се спуштале последње зраке сунца, а Страшило се њихало на поветарцу.

На врежама и брежуљцима лубеница, као ниска бисера, треперила је роса на првим зрацима сунца. Старац седе и ослони се о довратак колибице. — Како сам глуп сан уснио!

А горе високо у кули самује зачарана принцеза. Седе дечак на кревет, на саму ивицу, и утиша се. Било је време спавања.

Напреже Варалица слух и схвати: свађају се некакве женетине. Напреже очи и виде: у даљини уз котлић седе вештице и ватру потпирују, вичу, једна другој очи да извади. — Нема га! Зашто си га пустила да оде? — рече прва.

Принц облака изгледа сасвим другачије. Играј... — Мицко се помери и седе сасвим до дечака, али био је тако мали да му је једва досезао до колена.

Био је то исти онај глас који му је поверио тајну Заборављеног Града. — Па, реци сада и остатак! — рече младић и седе крај ватре. — Остатак, чега? — упита Старац и утону у ћутање. Младић стрпљиво настави да чека.

Принцези од узбуђења стеде дах. — Када се будем удавала, на овој столици крунисаће ме за Царицу! — рече Принцеза и седе на столицу, али на њој не оста дуго.

— Је ли то моје Чобанче? — упитала би се друга звезда, угледавши старца седе косе. — Је ли то моја Звезда? — упитао би се други Чобанин, угледавши звезду чије су се очи гасиле.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Из даљине почиње да допире свирка и песма. На степеницама од кућице седе Марко и Магда, ослушкујући. Свирка и песма бурнија и све ближа.

Шура си ми, брат, род — дирни је само, крвник си ми! АРСА (очајно, показујући на Томине седе власи): Хаџијо! Погледај се! ТОМА (с пушком на њега): Хоћеш?... АРСА (очајно, узмичући вратима): Брате, брате!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Тад се беже безистену врати, оде Марко с агом на кадију. Како иде царев Алил-ага, папуч' скиде, седе код кадије, па извади дванаест дуката, те кадији меће под колено: „Ефендијо, ето ти дуката, не дај Марку правог

Оде Марко цару на дивана, седе цару до десна колена; самур-калпак на очи намиче, а буздован уза се привлачи, бритку сабљу на крило намиче.

Под шатором седе пити вино; посађује Ао десна колена елчибашу Дојчетића Вука, па до Вука Бошка Рајчевића, па Стојана, Степојева

“ Кад су тако поделили благо, Ненад седе на добра коњица, пак се диже својој старој мајци. Лепо га је дочекала мајка, пред њег носи слатку ђаконију.

(„Видео сам како на гозби седе племићи и војводе, а за њиховим леђима стоје војници и певају поменуте песме о слави предака.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

на точењу бозе Па јој и није до позе За сликање БЕГУНЦИ ОД КУЋЕ Бегунци од куће Не бирају средства Они само седе И смишљају бекства На све стране света У сва лепа места Могу ако хоће Да се сместе сместа Кад чујете негде Да

ЋЕ СЕ НЕКА КОСТ ЈЕДНОГА ДАНА Једнога дана Пре седам дана Срело се седам Готована Први готован Наочит млад Седе па рече ПРЕЗИРЕМ РАД Други готован Немаде куд Додаде на то ПРЕЗИРЕМ ТРУД Трећи готован Леже под дуд НЕК РАДИ

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И по груди бијаше с златним хораром препасат. А косе му на глави сафи седе Бијаху беле ка снег! Из очију му ватрени пламен избијаше, Образ на сунцу сјаше, Из уста му излазаше мач с обе стране

« Кад дочу да се већ наблизу примакао к ономе његову граду Лићиније, та ома и седе на коња му и изађе с многима војиштани му и с грађани, те лепо, с поштењем сусрете цара.

И тако пак се поврати на првашње му лице и у своје царство опет седе. ЛОВАЦ УЛОВЉЕН Неки мирски поп бијаше изишао од свога села, те иђаше у друго село.

Дође Христос до тога градића Сихара. Уморан бијаше с далека пута путујући му, те седе на бунару мало отпочинути. Шестога часа пише се да је онде стигао, то јест у подне.

Много се с памећу у себи мути што ће, пак тек изподмукла тајем изађе да не знаду за њега грађани куд се је подео. Седе у једну галију и оде по Евксинопонту, то јест Црним морем одплину и тамо где јоште Перси не бијаху допрли око великога

ту му срамоту; распосла своје чете на све стране Ђурађ деспот отац њихов и доведоше му туштено турско робље. Седе он на голој земљи у долини, заповеди клати их ка овце пред њим; дотле их клаше догод сав до врата му огрезе у крви.

Нахитро саставише војске и састаше се скупа да се тек сразе бити се и сећи. Зачу то Максим што се од њих учини, брже седе на брза коња и отрча к војски нахитро кано крилат и стаде на среди међу обадва табора.

Врло му тужно би и одерти се што не може бити. Оде унутра, ништа јој напољу не рече док се не смести у дому. После седе унутра и дозва је насамо преда се, узе на миндрос, те је на лепо тихо поче распитивати што то би од ње: ил' је куд на

Јер си ми сасма обружила моје седе власи. Девојка Почекај ме ма Јосо, почекај! И немој ме сасма тако потајем одбијати, ни протеривати скоро из свога дома

И онде господин седе на столицу и поче их судити и размотре да су обојица једнако криви. И рече: — Но, како сте један другога јахали кад

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте, и раде. Задубили се у посао. Калфа Коте довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код

Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије; само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.

— вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?... Доне, мори, Доне! Ела, испеци ни две кафе!... А газда Таче седе и поче: — Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет и присети’ се да ти кажем...

Зона у соби до њихове. А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога. Није дошла ни Аглајица да им исприча и рапортира све што се десило за последњу

“ И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а утом се и пробуди... Беше гола вода... Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе и не вероваше чисто оној тишини и

и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану. — Што ти је, мори? — Болна сам, тето, — одговара полако Зона.

— Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту о колено. — Да чујеш, демек, ништо... што се збори.

Зона се диже и оде, а Таска скиде шамију и раскомоти се, па седе, и тек сада, кад се удобно намести, а она зајаука, ама онако женски, као на гробљу.

ете, за спијење, како да ће, рече, под чадар за аскера да се удадне“... — Тугооо!— узвикну Ташана, па се заплака и седе сва малаксала на миндерлук.

Имам си дом тесте мушљике, и све побоље и поскупе, а на овуја ми кеиф да пијем тутун, а оне си седе дом, па ако су поубаве и побоље оди овуја! Ти си еснаф-човек, мајстор на мушљике... разбираш се у теј ствари...

Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурног и бесомучнога играња. Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша,