Јакшић, Ђура - ПРОЗА
као крадом, вукао се кроз гомилу света, а кад је дошао до оне софре за којом је Никола Белић са својим гостима седео и веселио се, он мало ка’ застаде, а мајци се учинило да је на Стојну некако намигнуо, а после се и сам ухватио у коло.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И на том се разговор прекиде. Није, вала, прошао ни добар сахат, а већ је адвокат седео у кући Николиној и увелико се разговарао о балу, о женскињама, о накиту, па тек рече: — Баш би добро било да и нашој
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А он дође кући као ветар. Како дође, он се скљока крај огњишта. И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. — Што ме зовеш, бабо?
— Ја, ко гракће? — Пријатељ... Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. Харамбаша је седео и премишљао. Наједанпут се диже. — Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он.
Крушка је седео у хану крај огњишта. Он се грдно замислио. Кроз главу му пролетаху разне мисли... Отпочео је посао по савету Маринковом
Био већ и прошао његову кућу. Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу. Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. Лазар скиде капу и приђе им руци. — Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро?
Јелица се покори и пођоше. — А хоће ли ме примити? — упита она. — Само кажи да сам те ја послао... Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: — Помаже
У кући не беше никога. Он се упути у собу. Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. — Помози бог! — рече хајдук отварајући врата.
У кући није било никога... Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци. Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу...
А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. Једне вечери седео је са Иваном и разговарао. Разговор им беше страшно суморан. — Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка.
Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. Срећко се наже над Алексом. — Јеси ли жив, брате? — упита га он. — Жив сам... Воде!...
године. Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао. Хајдуци се забавили око пецива... Наједред бану Дева. Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем. Чим смотри Деву, он скочи. — Баш мене тражиш? — Тебе!
Тако и сад. Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи... Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што
Је л̓ тако, Дево?... Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли. Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
РАВНОДУШНОСТ Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред готских звона, седео је Мефисто блед и нем. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео. Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога
Страшне слике! Уђосмо у једну малу собу. Била су само два кревета. Један празан, а на другом један човек. Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас. Ох, боже, какав је то поглед?!
Ја сам с мамом седео после ручка и пушио. Ћутали смо. Чини ми се да смо обоје слушали ветар. У тај пар врата се широм отворише, и уђе
Све постаје несносније, страшније и очајније. — Боже, ти на добро окрени! Ја сам седео на прагу пред кућом. Држао сам у руци некаку школску књижицу, али је нисам читао.
како, рад био да се ождреби — настављаше Благоје, гледајући непрестано у место на коме је капетан још при почетку седео. — Дабогме! Јер то је хала, није коњ! Е, али тако... Капетан га мирно слушаше, као ону шеталицу на сахату.
Један се миш усудио већ да отпочне грицкање баш испод пања на коме је Арсен седео. Њему се поче вртети у глави. С почетка чу како му срце бије испод леве сисе, и од тога као да се нешто уплаши.
(Штета! Уосталом, ти можеш целу сцену замислити спрам месечине). Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби. Она је радила. Ја сам гледао у књигу и мислио на њу.
Па ниске чисте собице, па мршав коњић и проста кола — екипажа господин-доктора. Пред Ђуковом механом седео је Јово шаркијаш с његовим загушљивим гласом и песмом, крај које се само Србин топи.
После сам купио Херманову Физиологију да је учим за испит. Дошао у 2 кући. Отишао у 3 опет на клинику. Увече седео сам док смо вечерали. После сам засео и читао до 12. Кад сам легао, било ми је тако пријатно и тако тихо.
Било је то једног вечера, на једно две недеље после мојега писма. Никога није било код куће осим нас двога. Ја сам седео цело послеподне и читао. Предвече устанем, отворим прозор и гледах у врт.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Гост је седео на клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала, али га је Аркадија чувао као очи
Затим је похвалио Херувику, а учитељ опет предику. Докле су поп Спира и поп Бира разговарали, седео је г. Пера као на иглама између две лепотице.
Док су се они тамо забавили, дотле се у кујни спремало, све у присуству Пере Тоцилова, који је седео крај ватре и пијуцкао комадару у друштву са ченејским црквењаком.
Шаца је седео наизменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка Макре, а
Шаца је седео наизменце у обе куће (између којих је обаљена тараба одмах на дан свадбе); једнога дана је седео код тетка Макре, а другог код поп-Спириних. Ту му гову. Увек га ујутру питају шта он најрадије једе, па му кувају.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Целе недеље би ту тако око клисарнице и гробља седео: да звони кад долазе мртвачки спроводи, иде с попом или клисарицом по гробљу и помаже јој а само би суботом одлазио у
Једног дана просили су... Таја као увек, а сад још боли, очишћен и искрпљен од Вејке, седео је у среди на првом месту.
И, као у инат некоме, више није хтео ни да долази овамо, мећу просјаке, нити да проси, и виђа се с ким. Седео је тамо, или испред своје собе у коју га варошанка није пуштала или у реку, иза гробља.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Фрајла се морала на то насмејати. Чика-Гавра седео је већ на том дивану, па знао је како ваља сести. — Дед свирај, девојко!
Вино је било врло добро. Све се нуткају, па пију. Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре. Њему се очи мало засветлиле, често глади бркове и гледа на госпођу Макру.
Чекмеџијић је имао подуже ноге, и премда је даље од фрајле седео, није могао опасност даље избећи. Да пружи ногу — ал’ некако случајно, његове чизме врх додирне фрајли од ноге мали
— Та говори, шта ти је? — Тај господар — како се зове — Хекмешич — тако је импертинент био, да је седео близу мене, па нема билдунга да лепо седи, па да ноге деликатно држи, него тако плумп, да ми је с његовом великом
— Кажите јој да ћу узети њену кћер ако дâ поред ње одмах пет хиљада, па ма код њи’ седео; и, осим тога, да ми пишу, ако би кћи без деце умрла, да сам ја наследник. На друго не пристајем.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јуришић је седео до прозора у правцу у коме се воз кретао. Преко пута њега баба у црнини, као не ка светитељка, са изразом оне бесмртне
Детету је дрхтала брадица. У до врата седео је господин са оном нарочитом кутијом међу коленима и оним обичним изразом готовости да отпочне какав било разговор, а
је, пошто је већ био измакао пуних тридесет километара скоро силом враћен натраг, ствар је овако текла: Јуришић је седео у својој земуници са лактовима између колена и укрштеним прстима, па је тако сагнут гледао у земљу.
“ Тако је мислио Јуришић и седео на свом кревету у земуници, пошто је оне мраве ишчистио. А на пољу грозна оморина и мрачно, на олују натуштено небо
“ И трећа плаката стоји њенога сина што је умро у брзо иза оца, од прекомернога рада. Седео сваке боговетне ноћи док не осване и читао и преводио неку велику књижурину.
Африка
Ипак сам ретко са ким, изузев пре са Дероком и сад са Вуијеом, седео у сумрацима пред пејзажима који би промицали пред нама као на каквом бескрајном екрану, показујући нам из каквих је
Лупамо. Песма одмах престаје; црнац који излази гледа нас с неповерењем и уплашено. Седео је сâм у својој колиби, певао пратећи се неким кастањетима од тврдога дрвета напуњеним камичцима.
(Ко је твој зет?) — Мон се' мон мали, селуи вје ки азиз ала мезон (Моје сестре муж је онај старац што је седео пред кућом).
Црњански, Милош - Сеобе 2
У тим колима која су дошла из Вијене, седео је човек кога је Двор био изабрао да у Темишвару заведе, међу Расцијанима, реда.
Енгелсхофен је био дужи од шест стопа. Кад је јахао, ноге су му допирале коњу до колена. Кад је седео, једва је било могуће обићи га. А имао је главу као у коња.
Изгледало је као да те људе не може да сневесели ништа. У једном углу касарне, завијен у свој црвен гуњ, седео је на камену дворишта младић, косе смеђе као слама, свирајући уз дипле, које је чувао у недрима.
Имао је у такве дане израз као да спава и то је било све. Није се тужио. И сад је седео, на троношцу, са главом опуштеном у руке, на колену. Ћутао је и, с времена на време, једва чујно, звиждукао.
Био је сам самцит у затвору и једва се довукао до стоца на ком је седео, целе те ноћи, мучен од несанице и скакања пацова и мишје цике.
Ђурђе се био прућио на под, као да је у некој диванани, и вирио је кроз пукотине дасака, док је Петар седео на клупи, наслонивши главу о дирек, са једном ногом на поду, а другом на клупи.
Он је седео на троношцу и мирно пио из чутуре, коју му Ђурђе принесе. Вели, треба да се смире. Да се ништа не боје. Он може да
Ходао је по кући, и око куће, размишљајући, шта да ради, као у неком бунилу. Седео је на својој чатрњи, снужден, не знајући куда ће. Живот му је био постао мрзак. Ето ту се ова прича наставља.
Био је сад сасушен, чворав, а кад је седео, седео је као неки пањ, зарастао у земљу, остатак неког старог храста. Само што из њега не певају сове.
Био је сад сасушен, чворав, а кад је седео, седео је као неки пањ, зарастао у земљу, остатак неког старог храста. Само што из њега не певају сове.
“ Трифун, који је међу Исаковичима био најсиромашнији, био је том свету, због тога, и најближи. Он би седео са њима, данима, пијући, лагано, ракију, и пушећи, у разговору. О свему и свачему. А они би затим одлазили, задовољно.
Дан је био топао и багрем је мирисао. Све се у Махали чинило мирно. Трифун је седео, очекујући жену, нестрпљиво, тог јутра, са главом у диму, који се ковитла и колута.
Теодосије - ЖИТИЈА
и своје задоцњење и лишавање подвига, и пошто није могао заједно страдати са сином, био је веома утучен и невесео, и седео је машући главом И корећи себе.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ови су крали и пљачкали целу област осим Жрнонице, у којој је за време. Турака седео кајмакам (срески старешина) и било жандарма и нешто војске.
Оно мало Срба занатлија и малих дућанџија није могло живети без „деруденџије“, Арбанаса, који му је седео у дућану и заштићавао га од пљачке.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
? АНТА: Парцела 17, гроб 39. СПАСОЈЕ: Је л' лепо и поштено седео тамо три године, је ли? Па откуд сад наједанпут жив? И зар то може тако да буде? Зар то може како ко хоће?
НОВАКОВИЋ (чита): „У Бечу сам одсео у једном хотелу у близини Универзитета и два-три дана сам седео у њему, обузет својом бригом.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кроз прозор који је гледао према тргу видех Атамана како руком даје неки знак, а онда још и Миту, који је седео три клупе испред мене, како нешто сигналише прстима. Нисам даље морао да гледам.
Доле, на тргу, око водоскока који се понашао као филмска дива и радио онда када се то њему хтело, седео је читав чопор пензионера, тек сазрелих удавача и фрајера који су им се наслањајући им се на клупе - удварали у стилу
Атаман је седео на једној од клупа загледан у прозоре наше гимназије и грицкао семенке сунцокрета. - Здраво, стари! - рекао сам.
- стегао сам је за руку, а онда смо се, одахнувши, насмејали. ВИ Атаман нас је сумњичаво посматрао. Седео је на загрејаном споменику неког почившег уланерског официра Франц Јозефове Царевине и посматрао нас трљајући шаком
Па то је дивно! - окренула се и загрлила ме, иако је још био дан, иако смо били на гробљу, а Атаман седео на споменику запрепашћено буљећи у нас. - Ви сте две будале!
Седеле су руку сложених у крилу хаљина које су биле модерне пре неких шашавих милион година. Стари је седео на каучу и чистио нокте. То је радио увек када би био узнемирен. - Испричај о писмима, Бодо!
У рупи као што је Караново извесне ствари шире се брже него пожар. Рашидин брат, коначно, није седео на ушима и могу да будем спокојан: то о нама цвркућу већ и врапци на рампи.
еволуције на коме је он био пре него што је решио да се конзервира, или да га пробудим у једном још чудеснијем свету. Седео сам и размишљао о томе док су отац и Станика расправљали о мојој будућности.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Било је после ручка. — На здравље ручак, Софро! Јеси л’ за разговор? Господар Софра је још за трпезом седео. — Јесам. Седи, Чамчо. — Сипа му у чашу вино. — Фала, баш сам и ја сад ручао. Јеси л’ јуче имао добра пазара?
Но кад поседаше, онда су тек гледали на господара Софру, јер кад је седео није изгледао мален, није мањи него ма који у друштву. Па силне прси и лице импоноваше.
Није чудо. У детињству растао је међу женскима, сестрама. Доцније, по вишим школама, све је некако у кућама седео где су даме; примљен је био лепо, пре подне пође женскима, после подне међу женскима. Упио је некако женску нарав.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Није знао ни да ли ће их икад више видети. Изнурен од бола под коленом, на који се није обазирао, седео је, тако, клонуо, још дуго, без снаге да заврши облачење и припаше оружје.
страх пред том шареном бабетином у војничком оделу, а Комесар, јер је Исакович претегао кола на лево, тако да је он седео сав накривљен... Дочекаше их пуцњавом, махањем застава, урлајући команде, поздраве, рапорте...
Чакшире му беху затегнуте, кад је седео, али су биле тако кројене да му висе као џак, кад би стајао. Под свом опремом, месо његово било је сасвим згужвано.
Ако је стајао крај њега, гледао га је некако сажаљиво, ако је седео крај њега, препуштао му је благонаклоно место, мада је он био сув као штап, а онај тежак као буре.
Затим би брзо зарио своје нокте у дуван, који је сушио на сунцу и крај ватре. И кад није била присутна, седео је често замишљен, загледан у њено високо чело и обрве, које су, и браћа, и њени, називали пијавицама.
Сатима је седео код ње, играјући се дететом, или псима, али гутајући очима њу. Ни за час му не паде на памет да би могао пожелети жену
Заноћивши крај неке јеле, обично најкрупније, Вук Исакович је чешће седео дуго, међу својим псима, гунђајући, док је све око њега већ давно спавало.
Заноћивши то вече, сасвим близу неке реке, крај које су пешачили, седео је до дубоко у ноћ, погурен, на једном седлу, посматрајући светлуцање воде.
са целог видика, он једва дочека да може да устане и приђе ближе води што је текла пред старим балванима, на којима је седео. Приметивши чун што му се ближио, нестрпљиво викну свог војника, кога беше послао у варош, па затим немачки, и трговца.
Аранђел Исакович седео је, кад их опет отпосла, са својим слугом, који стајаше скоро непомичан, у дну капије. „Да ме не држе за блудника“,
Под једним багремом, на трави, седео је млад монах, непомично погнут, разголићених груди, очевидно занет, у молитви. Пред њим је земља била заравњена, све
Најежен од хладноће ноћне, пушећи, седео је погнуте главе, примајући жалост, због свега што јој се беше десило, све више на себе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И опет се понови иста ствар: чим ме је угледала — седео сам и овај пут у другом реду партера десно — одмах ми се осмехнула.
Те зиме због мале Одри упропастих свој зимски капут. Седео сам у биоскопу »Балкан« поред велике пећи »бубњаре«, која се ложила пилотином, и нисам ни приметио да ми се капут
) и њене очи напунише се сузама. Обоје смо осећали да нам је то последњи сусрет. Седео сам у сали још дуго после слова ТНЕ ЕНД, све док ме разводница није избацила напоље.
Возио полако крај слупаних кола из којих су односили мртве. Куповао потковице на сточним вашарима, за срећу. Седео данима у самостанском врту и мислио да бих се могао одрећи света и остати заувек испод лимуновог стабла за каменим
« мисли даље. »Овде је добро. Ништа се није догодило, нити се може догодити у овој досадној улици. Ако будем седео још само два и по сата, град ће се поново напунити људима. Позајмићу цигарете; неко ће ми платити лимунаду.
Али нисам био тамо. Седео сам са Пуфком кога је хватало очајање. – Никад се нећу извући одавде – казао ми је тада никада!
кажу да су видели како је устао из мртвих исти онакав какав је био пре него што га је ујела змија, а старац је и даље седео и гледао некуд према оним љубичастим брдима у даљини.
Одлазио је у нове четврти. Правио све дуже и дуже туре. Али, једног дана, док је седео у паркићу преко пута »Три листа дувана«, осети на потиљку нечији поглед.
Видело се још из његових покрета да је некада имао сопствену кафану, да је дочекивао госте на вратима у тамном оделу и седео са њима барабар за столом, причајући недељом пре подне о политици.
дана нико од мештана, сем келнера који га је усрдно служио у башти месног хотела »Европа«, није смео ни да му приђе. Седео је потпуно сам, окружен непробојним ореолом свога мита. По вароши се причало да пије само хладну лозовачу.
на провинцијски начин, сапет уско кројеним белим оделом, на чије је ревере била дрско избачена крагна црне кошуље. Седео је бахато, окружен својим друштвом у поретку потковице.
није чинила ништа да се извуче, стидећи се понижења коме је била изложена и у име себе, и у име човека што је седео покрај ње, и у име оних којима је то било свеједно, јер су мирно, као да се ништа не дешава, јели, пили и чаврљали о
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Свраћали смо кад би ко стигао, разгледали приспеле прилоге; суштина подухвата је била у његовим рукама. Седео је од јутра до мрака у једном тесном собичку на Тргу Маркса и Енгелса, телефонирао сликарима и писцима, напућивао их и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Из то мало школе изнео је знање да може читати и писати, вратио се у село, до устанка седео дома, и био у својој околини најписменији човек и писар.
Борио се у буни 1848.91 Пошто је свршио 1850. права, све до 1857. седео је у Сентомашу. 1857. пређе у Србију, и 1858. буде постављен за професора београдске гимназије. 1862.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
На испиту су га обарали, и он је три разреда учио шест година; седео је у последњој скамији, и био увек меланхоличан.
« вели Јова, а то им је већ неколико пута причао. Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, узвицима: »Пошто, рођаче, дрва?«, или: »Пошто, снашо, пилићи?«, или: »Пошто ти врапци?« — »Какви врапци?!
Да бог поживи петога џандара! Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом. Седео би увек тако да издалека види шефа кад долази.
му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати одакле је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и господин гарнизонар, па је Јова као стари војник имао решпекта, па не би био рад да се мрази с том кућом.
Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић. Седео би тако, па би само писао књиге, продавао би их и текао паре.
предавање испало округло — тако округло као она флека коју понесе на својој белој рубини, са места на коме му је гост седео. Максиме! Максиме! Пре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И од тога дана за неколико месеца Стојан се поправио, замиловао са женом и отпочео да живи кô други ожењени луди. Седео је код куће, надгледао рад и ишао понекад са женом и матером по родбини и саборима... И сви се томе зарадоваше.
Као што рекох, он није лежао. Постеља иза њега беше дигнута у крај собе и покривена белим чаршавом. Седео је с прекрштеним ногама, потпуно обучен.
На прагу, до ногу Митиних, седела му је мати. Чело главе седео је на столици омален, црномањаст човек. То је ваљда био тај његов друг, Аритон. Марике није било. Сигурно је у кујни.
год би дошао, ма да га она није ни нудила, ни сâм не би улазио унутра, у собу, већ би увек испред куће, на столичици, седео и улазећи навлаш за собом не би затварао капију, остављао би је отворену, да га може сваки видети.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад буде увече, уседне он на кобилу, па у поље, а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео на кобили једнако, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се пробуди, а он опкорачио некаку кладу,
Кад буде пред ноћ, он уседне на кобилу, па у поље а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео једнако на кобили, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се прене, а он опкорачио некакву кладу,
Кад буде пред ноћ, царев син уседне на кобилу, па хајде у поље, а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео на кобили једнако, а кад буде око поноћи, он задрема и заспи на кобили, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Е, па и тада је увек седео некако у сенци. Одвајао би с времена на време поглед низ улицу као да неког чека а онда настављао да чита, окружен
немају лове за преждеравање, него више воле да циришу ружицу и оће мало да се друже за столом, где је некада давно седео неко из њихове читанке за први разред.
мене афектирала је у огромним количинама једна Нена (знате, она што употребљава парфем Хелена Франкештајн), до ње је седео неки Микица, па Бурза и Суле, као одједанпут, из чиста мира, извукох Снежану за реп.
Чим виде нешто живо, одмах питају да ли уједа. Кретени! Али да видите шта се даље исподогађало! За суседним столом седео је, по свему судећи, један рођени антабужџија.
На крају, остаде само сточић са купљеним телефоном који још није био прикључен. Ништа више! Седео је тако очајан једнога јутра, кад — бззззз! Звоно на вратима.
Била па није. Седео наш физикалац илити мануелац на мердевинама, мажњавао пивчугу и гледао шта се около дешава. Једни одлазили, други
Шта има ти да узимаш индекс, уштво једна, кад те Човек лепо пита је ли ово бело или црно, мамлазу један! Седео тако шљакаторе са својим пивом на мердевинама, износио кишу а уносио ветар на пустом пољу, и лицитарско срце госн
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Са друге стране, на нечем што је или диван или постеља за децу, седео је болесник. Његов лик сам био заборавио, али је очевидно био грдно измењен, самим тим што ме није ни најмање сетио на
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
О да сам се родио у друго време и могао да се придружим свадби на којој се вода преточила у вино И да сам седео за столом на којем се мало хлеба претворило у многа и светла тела Или да сам само протрчао преко поља пре но што се
спеваш по новој партитури пола од тога ћемо бацити у воду седећеш у полумраку с прозором на двориште кнеже који си седео у дворцу и ширио се у препространом гробу шалим се добићеш ти небеско ордење о највиша искро из најтврђег камена
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Гледам, боже, оне ствари, па све ме подсећа на покојника. Гледам ону столицу на којој је седео, па тањир, па нож, виљушку, па ме све гуши туга; па погледам сланик па ми паде на памет: боже мој, покојник је, колико
(Оде у собу.) АГАТОН: А шта ти, младићу, то рачунаш? МИЋА (који је издвојено седео и нешто бележио на једној хартијици): Баш нешто да вас упитам, пријатељ-Агатоне?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Шетао бих, загледао у прозоре, седео пред оном кафаном, али... време је неумољиво одмицало. Требало је кренути у логор, у шатор на сламу, код Траила, или
Паљба је све бржа. Почеше да пуцају и ови око земунице. Као да чујем неки жагор. Онда се усправим, али сам и даље седео узнемирен, не знајући шта се то око мене дешава... Потпоручник је мирно спавао.
Кроз дим и прашину видео се нечији леш без главе, са раширеним рукама... Уза зид земље седео је наслоњен темпирач, мртвачког лица, очи му ужасно разрогачене, уста отворена, као да вапије, али шишти, и грчевито
При улазу запахну нас дим од наложене ватре. У дну је седео командант окружен неким официрима и ордонансима. — А, Јоцо, јеси ли дошао?... Слушај, богати!
Било је близу поноћи. При шкиљавој светлости лампе, седео је командант са још једним пешадијским официром, за кога ми после рекоше да је командант пешачког пука.
Напрезао сам се да приберем мисли и понављао прве речи које ћу изговорити. Командант је седео за столом и, чини ми се, гледао неку карту. Кад сам ушао, није ме ни погледао.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
после умивања; у шајкачи је мућкао коцкице, са једним железничаром; машући шајкачом, разгоревао је ватру у шпорету; седео је на шајкачи; у шајкачи је носио писмо; за шајкачу је заденуо невен; шајкачом је убио муву; помоћу шајкаче је, да се
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На води су нас чекале лађе. Твоја оде прва. Моја је обилазила острва. Седео сам погуран и црн, пуст, као Месечева сенка.
Бежао сам зато из његове куће и седео и вртео се на оном точку који у Бечу игра ону улогу коју Ајфелова кула игра у Паризу.
Кад смо полазили на бојиште, па је он, са официрима, ручао у сластичари на главној улици, и наздрављао, а ја седео, снужден, усамљен, са својом мајком, насмешио се према мени, и мени дигао чашу.
Беч је, већ у јесен 1915, био једна огромна јавна кућа. Усред рата, седео сам тако у театрима, пролазио на таласима валса, залазио у породице својих познаника и видео људску беду и људска срца.
Моја мати је била дојурила у Сегедин и узалуд ме је тражила. Она ме је тражила по сегединским станицама, а ја сам седео и чекао насред Сегедина, у згради недалеко од Полиције.
Ипак нисам издахнуо. После три недеље, седео сам крај прозора и по цео дан гледао тај чудни, лепи, завејани градић. Жуте боје на чарапама жена, плаве ћупе на
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И од тог доба има на свету и белих ружа. АНЂЕО СМРТИ Шестога дана стварана, рано у зору, седео је на престолу Господ Бог, окружен великим мноштвом анђела и слушао песму њихову којом су величали дела његова,
Стари је пастир седео на трави и загледао се у мушице, па је мислио: зашто је Бог и њих створио, кад нису ником од користи.
и народ ослободио од таквог чудовишта, пошље једну мушицу, тог нашег далеког претка, цару, кад је он једно вече седео у својој башти.
У риту, одмах с краја, према селу, заклоњен врбовим џбуном, на једној џомби, седео је ђаво. Џомба му беше престо, а рит царство. Ту беше све живо и весело.
Трска је листала, а локвањ је тихо љуљао свој бели цвет на води. Ђаво је седео, па је, од дуга времена, на доколици, узео једну трску и правио карабу.
СИРОТИЊСКА КРВ На престолу великог Римског царства седео је у давно време један цар, који беше рђав човек а још гори владалац. Он беше човек прождрљив, грамзив и себичан.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. Послушах десетаровицу и седох међу момчадију. Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај....
Зар није он сâм, ето овде, међу овим суморним зидовима, толико пута седео наслоњен на овај прашљиви сто и мислио: да ли ће се наћи која добра, ваљана душа, која би се решила да се сједини с
Пушио је и седео ту читав час, не мислећи готово ни о чем. Наступила је ненадно некаква резигнација, и он се у тој несаници бавио само
Завери се у себи да не преврће листове у напред из љубопитства, јер му то највише смета и плаши га. Тако је седео над књигом и читао цело пола дана.
— Море, ти ми нешто онако... како да кажем... нешто сумњиво изгледаш... — Није... седео сам синоћ дуго, — одговори Пера и обори главу. — Хм... добро, добро...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло! Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов
Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где. Почеше већ и подуже паузе.
док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
букну кроз кап чисте течности И намигну према вечности Која је, мало даље, крај Винковаца Напасала стадо оваца. Седео сам у возу. Схватих: столеће, То је нешто што стално пролеће, Док Вечност чека, без узмака, На рубу шуме и сумрака.
Прво сам, оне ноћи, нагазио на трамваје. Седео сам у великој редакцијској просторији, усред града. Поноћ беше одавно прошла. У деску је било топло.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео. Понизно, са страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају,
„Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи Трифун“. И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.
Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао. Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем,
Софкине матере отац, вечито болешљив, готово слеп, једнако је седео код куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада
Он се после толико извежбао у рачунима да је, као њихов заступник, једнако горе у чаршији, у њиховој магази седео. Он је са сељацима и чивчијама уговарао, давао имања под закуп и аренде, као што је и новаца узимао у име њихове куће.
Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела (пошто ће
тој псовци, гадној речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дао ти бог дукат од сто ока, па нити га могао носити ни трошити, већ седео крај њега па просио! Дао ти бог зимљиво срце, а лојане ноге, па нити се могао зими огријати крај ватре ни лети ка
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад буде у вече уседне он на кобилу па у поље а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео | на кобили једнако, а кад буде око поноћи он задрема на кобили и заспи, а кад се пробуди, а он опкорачио некаку кладу
” Онда опет баба: „А ти у лисице!” Кад буде пред ноћ, он уседне на кобилу, па у поље а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео једнако па кобили, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, | а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу
” Кад буде пред ноћ, царев син уседне па кобилу па хајде у поље, а ждребе хрчи уз кобилу. Тако је седео на кобили једнако, а кад буде око поноћи, он задрема и заспи на кобили, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу па
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Као да замирисаше лишајеви по камењу, па труле тикве. Седео је он на гомили зрелих тикава, с мајком их разбијао свињама, а она је, држећи пуне шаке слузавих семенки, рекла:
видео је да је то ласта, и први пут је била ласта, пијукнула је разљућено и жалосно, а у великом огледалу с луком седео је неки старац који је нагло оронуо и обема рукама једва држао браду.
“ Седео је поред прозора сав стегнут завишћу према свима, а небо му је стално било распорено на јасеновима, небо није престајал
Помислио је у себи „нећу“ и, на одстојању, ушао за оцем; замирисала је пшеница и триња од жижака; мали човек са фесом седео је за тезгом, не зна због чега је морао да му пољуби руку, и ћутао је до краја те кратке и пословне посете.
Коњи су отресали знојаве главе и љутито гризли ђемове, а он је са опуштеним дизгинима седео у санкама, страхујући да сиђе. Никад с таквом намером није дошао ни у ову, НИ у једну кафану.
Јабуке је садио његов отац за Ђорђа и Вукашина. И јасенове Око дворишта. Отац је седео на обали рупе ископане за садницу и говорио пушећи: „И син и унуци ће ме заборавити. Ако. Ништа ми не дугујете.
Сешће у чело софре где је он, Аћим, седео... Ово више није моја кућа. Није ни била моја. Хоће да устане, а не држе га разглављена колена. Не може више овде...
да га ноге могу изнети напоље, још више се уплашио да би га могле однети до треће клупе на левој страни где је одувек седео, али га инат и понос да не устукне и не побегне пред противником одсуљаше на његово место.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Од муке дечак зајеца: — Никада је нећу стићи! Никада задобити Сребрну ружу! — Па, и нећеш! будеш ли седео и плакао, заиста нећеш! — Из воде је искакало малено јато риба, и смејало му се.
— дечак заплака, узе једну мркозелену крабицу на длан и помилова је. — Помози ми да опет будем висок и јак! — седео је уз море све до вечери, али Краба му се не јави, нити зазлати.
Сав мрачан, седео је у најмањој соби двора преврћући древне књиге. — Можда је у књигама његова срећа? — уздахну царица мај ка, али
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
) У тај су Конак, касније, били пренели и чувену Јевремову столицу, у којој је седео и онда када је, већ сукобљен са Милошем, великим братом, председавао Совјетом уставобранитеља.
Једног дана, био је празник и није це радило, Узун Мирко је седео уз прозор према улици и смишљао како да побегне. Новаца вије имао, ни познанстава.
Као да је нагло дошао до себе и даље је препознавао: седео је на улазу у нечију стају, прсти су му дотицали сламу, овлажену и присну, овце су биле ту негде, на чакшире,
Три дана и три ноћи је Вишњић певао. Седео је иза лозничког бедема, око њега се пуцало и псовало, јаукало и гинуло, Турци су надолазили, њихови узвици су били
У почетку битке причинило му се да је у неком од оних снова што се понављају: опет је седео иза оног шанца, опет се око њега пуцало и псовало, јаукало и гинуло, Турци су надолазили и њихови узвици су били све
Ако је кнез добро разумео, мрежа је већ била исплетена, лепљива, а паук је седео у његовом дому, ту, пред њим, са тим лицем чедног страсника.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тамо, куда је некад са Хелом блудио срећан, Сада је с безумним болом клицао њезино име! Он је седео самац на пустој обали мора, Где је у светле ноћи и Хела седела с њиме. Но ипак не беше самац.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Једног пролетњег вечера, када је у башти фиолозофа, како су атењани називали Платонову школу, седео са својим младим пријатељима и уживао у благој месечини, ослушкивао славуја и удисао балзамни мирис цвећа, рече
Већници се згледаше, неки од њих покуњише се и оборише главе. Један од њих диже главу, па рече ономе што је седео преко пута од њега. „Ја сам - сећаш ли се добро?
Њихове узде држао је униформисани кочијаш, а поред њега седео, исто тако одевени лакеј. Овај скочи са свог седишта да отвори врата кочијина и да помогне свом господару да изиђе из
Гледам неусиљено око себе, а мој поглед се заустави на честитом Монжу који је седео баш наспрам мене. Рекох му: „Ваш уџбеник статике, господине Монжу, допао ми се изванредно!
Како сам већ подуже седео код њега, дигох се да пођем, но он ме задржа. Одједном расположен, тај хладни човек сасвим се раскрави.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
) док се крезуби студент цинички смејао, а онај други седео мирно као што би требало да се седи на предавању. Али на енергичну и искрену интервенцију посланикову и моју
Он је седео према мени, препланула лица, огрнут блузом, са простом војничком шајкачом на глави и Карађорђевом звездом на грудима,
После је до мене сео један љубазни господин потпуно ћелаве главе и подбулих капака. Седео је врло круто и изгледао велики кицош. Чинио ми се, истина, много старији него што ми је рекао да има година.
Официр један, блед и нервозан, који је у рукама држао Рат и мир, и седео одвојено од осталих, тражио је некога очима. — Чкоњо, иди сместа уби оно псето што урла горе!
Ја сам веровао да мртви мисле, и утешен тамо враћао сам се поново у живот. Али, ето, оне сам ноћи седео узалуд: земља је ћутала, трава није дисала, тамњан није горео; све је било немо, црно, непомично, мртво.
свиленим портијерама, налазио се опет плави, меки диван, пун малих плавих јастучића, сав ишаран везовима, и на њему је седео човек.
Једно вече, после тога, седео сам у својој соби, у мраку, са главом у мокрим шакама, и плакао сам као дете кад су се врата нагло отворила и неко
друга мисао, ништа друго, баш ништа осим жене, није више занимало ни мој мозак, ни мој дух, ниједан део мога бића. Седео сам, неко вече, пред једном од великих кафана, где је за округлим столовима око мене било пуно лепих жена.
Била је прошла поноћ и ја сам, сав клонуо, седео за столом, мислећи о томе, кад ме сан и бунило освојише. Глава ми се заносила све више и више и, постепено, сасвим се
Сваке ноћи од тада седео сам сатима на оној тераси или сам проводио на окну великог артилеријског дурбина, намештеног на једном платну високог
ја, али не осетих бол у бутини где сам се свом снагом уштинуо, него га осетих у вилици, где ме неко што је до мене седео, пошто испусти страховит врисак, скоро урлик, удари јединственом вештином боксера.
главе лекарских помоћника кроз одшкринута врата појављују, да се, потом, брзо, после строго издате наредбе, повуку. Седео је Митар на оној столици и чекао, док су му се минути чинили читави дани, па му се тешки капци затварали од страшнога
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се, пио и пред вече се свакад враћао кући.
ка и свако живинче: само би да једе и да спава — продужи Ђорђе као за себе и стаде да разгледа крушку, под којом је седео. — Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. — Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Петар је ту седео све до мрака, па кад се већ смркло, он није имао куда, него остане ту и да преноћи. Кад је ујутру свануло, уђе у башту
Кад буде увече, уседне он на кобилу па у поље, а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео на кобили једнако, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се пробуди, а он опкорачио некаку кладу
Кад буде пред ноћ, он уседне на кобилу па у поље, а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео једнако на кобили, а кад буде око поноћи, он задрема на кобили и заспи, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу па
Кад буде пред ноћ, царев син уседне на кобилу па хајде у поље, а ждребе трчи уз кобилу. Тако је седео на кобили једнако, а кад буде око поноћи, он задрема и заспи на кобили, а кад се прене, а он опкорачио некаку кладу па
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Прасак локомотиве удаљене двадесет до тридесет миља заљуљао би клупу или столицу на којој сам седео тако јако да бих осетио несносан бол. Тло под мојим ногама је непрестано подрхтавало.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Потегао сам торбу, али авај, гуска је била нестала! Један путник који је седео близу мене испричао ми је да је видео како је један млади богослов узео гуску из торбе док су други са мном
Док сам седео у бироу за запошљавање и очекивао да ме неко запосли, нисам могао одолети а да не посматрам моје другове исељенике,
Њена љубопитљивост је расла из дана у дан, а такође и моја. Једне вечери седео сам усамљен у заједничкој трпезарији близу топле пећи, а она приђе и ослови ме са ”добро вече!
комбинације, али је мало после дао свој пристанак за овај ”изванредан” предлог, како су га девојке крстиле, па је седео у челу стола и са таквим достојанством председавао, да је у пуном смислу речи заслужио надимак ”Тата Нептун”.
Један сапутник, Енглез, који је седео насупрот мени за столом, приметио је моје узбуђење и упитао: - Вероватно нисте раније видели Алпе, зар не?
Један сапутник, Енглез, који је седео насупрот мени за столом, приметио је моје узбуђење и упитао: - Вероватно нисте раније видели Алпе, зар не?
Вера без уверења је кућа саграђена од песка. Хелмхолц је једном рекао: “Само ја знам колико сам пута седео безнадежно пиљећи у његове описе линија сила, у њихов број и распоред.
јако задовољни када гледате овај дивни поклон који сте учинили за друштво инжењера,” - рекао сам Карнеџију, који ми је седео с десне стране.
Ћипико, Иво - Приповетке
Па трећа капија, „Капија среће“ , где је седео „брат сунца”. Сви догађаји као да су јуче били оставили су на местима свој упечатак.
Уз обалу пловиле су лађе пуне јагода. Мирис простирао се и опајао, а море је једнако причало. Он је седео дуго и дуго.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Продавац би обично дошао да се с бабом о свему договори, а седео би доле, у кухињи, међ женама. Када би га, при повратку с посла, приметио да тамо седи, Младен би се одмах досетио
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Али песма оста песма, — Ма је нико не читао. »Отаџбина« 1892. ПОРОДИЧНА СЛИКА (Од Анаст. Грина) Седео је деда с мајком Под сеницом, у тишини; Њино лице смешкало се Као зимски сунчан дан.
Краков, Станислав - КРИЛА
публика... публика... Официри се готово сви изгубили у тами. За шатором је неко напорно повраћао. Крај стола је још седео на ускоме сандуку капетан са подшишаним брковима и викао: — Марсељезу, Милораде, рђо циганска. Свирај.
Са осматрачницом није било више везе. Мајор Милорад, испод чијих су се очију набрале кесице, седео је поднимљен. На коленима је држао лактове. Поглед му је мутан. Забринут је. Јуче је много јео лојаве овчетине.
— Настави: ”...будући да су грчке пограничне страже вршиле шпијунажу за рачун Бугара, а по наређењу...” Душко је седео на сандуку пуном нарезаних и округлих бомби, и писао на лискама малога блока. Телефон је једнако звонио.
Оно што је остало од батаљона искупило се до ноћи. И мајор је остао жив и дошао је. Седео је забринут и тужан. Бркови су му падали рашчупано н из дебеле уснице, а он је шапутао: — Побили су нас, побили су
— Грам—грам, рикнула је грозно граната и бацила земљу и густ дим на њега. Парчад су звонила по стени, а он сред дима седео је блед, неповређен и држао револвер у рукама. По бради и коси му је било земље.
Осећао је жеђ и поручио је малине са кремом. За његовим столом је седео шпијун, и иза раширених грчких новина слушао шта говоре два официра са фронта. Све је било тужно, досадно и празно.
Душко није знао ништа. Био је сам у ложи... не, неко му је седео на коленима... љубио је нечије руке, и уста... — Цхері, цхері, пођимо... Ујутру је лежао у туђој постељи.
— Боно и цисто... и кувар је озбиљно мешао кутлачом по јелу. Батаљонски комесар седео је крај ватре и говорио како све баш није чисто.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ипак сам ретко са ким, изузев пре са Дероком и сад са Вуијеом, седео у сумрацима пред пејзажима који би промицали пред нама као на каквом бескрајном екрану, показујући нам из каквих је
Лупамо. Песма одмах престаје; црнац који излази гледа нас с неповерењем и уплашено. Седео је сâм у својој колиби, певао пратећи се неким кастањетима од тврдога дрвета напуњеним камичцима.
(Ко је твој зет?) — Мон се' мон мали, селуи вје ки азиз ала мезон (Моје сестре муж је онај старац што је седео пред кућом).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Скочили смо. Али при првим корацима опазих како земља пурња од куршума. Каплар Ђорић диже руке увис и паде. Један је седео и већ више није имао даха, а обема рукама стегао ногу изнад размрсканог колена. Однекуда ринуше и гранате међу нас.
— Уверавам те, добићеш температуру као да си седео на роштиљу. — Не пали то свакоме — добацује потпоручник Пера „Ђеврек“.
При косим сунчевим зрацима светлуцали су бајонети из бугарских ровова. Војник кога сам затекао на објавници седео је и, онако окренут сунцу, задремао. Дозвао сам командира пете пољске батерије.
Други су посматрали кроз пушкарнице. Један је седео и од црвеног тисовог дрвета резао неку кутију. Имало их је који су били скинули блузе и требили се од вашију.
— Поднаредниче, видимо... Сад можеш да се вратиш... Капетан Радослав седео је на троножној столици и разгледао неке хартије. Кроз отвор на шатору спазисмо ветеринара где спава.
Пошто су се спремили да иду у биоскоп, пошао сам и ја са њима. Седео сам до Одете. Светлост се угасила и на платну се почеле ређати слике... Осетио сам њену руку на својој.
Подигли смо се журно. У командантовој земуници горео је фењер. Командант је седео за столом и у руци држао заповест. — Господо, наша офанзива почиње сутра, у пет часова...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на којој је с оцем седео. А сада, сасвим узет, ни за какав посао, увек чист, бео, седи тако цело преподне код Младена.
што му је мило да он, Младен, тако добро ради, он, син његова покојног друга с којим је он толико година ту заједно седео, живео.
И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће. Младен сам осети и виде како је заиста све то лепо.
Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила. Ч̓а Марко седео у ћошку. Из куће, из саме кујне била хладноћа. Видело се да се не ложи, ништа не греје, ништа не спрема. — Шта је?
Зна се кад он даје. После би у меџлис. И тамо, ако неће остали као он, он би упорно, увређено, гордо седео, не говорио ништа, само ћутао.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(»белешке«) седео је дечак Стојан, а лево, такође поред ватре и нарамка ч., девојчица Стојанка, и они су стоку на излазу гаравили (=
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јелена Било је мучно. Игуман је седео скрушено и утучено на постељи крај Лауша и правдао се. Овај честити старчић испео се горе, к нама, да би показао
Хук ветра и праштање громова који су ударали све ближе, заглушивали су њихово узнемирено мрмљање. Ја сам седео у самом углу, наслоњен леђима на зид и покушавао да стиском зуба зауставим дрхтавицу која ме је нагло спопала.
Оно што је за њега игра за тебе је казна. Што ниси седео, Дадара, под тремом у хладу, пио рујно вино, јео јаловицу, штипао за гуз неку дебелу и масну дупљару?
Њене мишје очи су колале од метиљавог младожење што је крај ње седео, преко пијаних сватова до лепог, кршног Дадаре чији су је погледи час миловали, час скидали до голе коже, час љубили,
Није он од таквога теста да би седео код куће и ушмркивао балаву децу, цепао дрва и пребирао боб. Игра му јабучица, зажагрио очима. Лауш се није мицао.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тамо куда је некад са Хелом блудио срећан, Сада је с безумним болом клицао њезино име; Он је седео самац на пустој обали мора, Где је у светле ноћи и Хела седела с њиме. Но ипак не беше самац.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То је палата Мађарске академије наука. Ја је гледам као драгог познаника. Ено, оно је прозор код којега сам данима седео и, гледајући на плави Дунав и поносни Будим, писао моје прво научно дело.
Дуго сам седео онде. - Кад дођох мало к себи од силине овог првог утиска, ја се запитах шта се са мном десило. То је била као нека
На једној клупи музејског парка седео је Ератостен. Намеравао је да те ноћи посматра Месец, па је стрпљиво очекивао да се тај пратилац Земљин појави на
“ Ератостен веза у мислима средиште стварне Земље са Александријом, баш са оном клупом на којој је седео, па продужи тај полупречник Земље увис. Овај је пролазио кроз његово теме и ударао у зенит.
Још док сам седео у Београду, ја сам намеравао да Вам пошаљем историјат наших хришћанских календара. Он ће Вас заинтересовати, драга
Векови нису видели овакву црквену свечаност, а ја је посматрах, као из дворске ложе, са почасног места где је некад седео посланик руског цара. Још примих после службе честитке свих учесника моме крсном имену.
Сунце се већ давно уздигло на обзорју, но он је још увек седео на послу. Када је завршио своје рачуне, он нацрта са највећом тачношћу оних десет троуглова са њиховом заједничком
Катедра на којој сам седео обухватила је чудним случајем баш те три научне дисциплине које су, иначе, на осталим универзитетима, одвојене.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ловац, јахач, певач, тврдоглав и охол, прзница, шалџија, сила да ради и тече, сила да зачас направи калабалук. Седео је у затвору зато што је ранио човека; а због дрског понашања на суду одлежао је повишену казну.
Једаред је гос-Тоша седео осам дана у затвору због неке приредбе о Св. Сави. Тиме се поносио. — То ми вреди, што рекао Јоксим, колико папирној
Срба тихо дође до кревета, и поче, гласом из једног сасвим новог регистра: — Нано, да седнем ту. Мало је седео, па извадио из џепа хартију и оловку, и зачас нацрта госпа Нолину десну руку која је остала с претећим уздигнутим
— Павле прасну у чудан смеј. — Настало би то да би на врху сиромаштва седео Јеврејин — чуо сам за господин Јоксимов цитат — и тај један Јеврејин би савладао сиромаштво.
Марко је био човек силног костура. Седео је у нарочитим столицама. Шака му прави буздован. Кад би узео гушчје перо да пише, морао га је ноктима држати.
— Кад се човеку стане одузимати што је имао, онда се тек види колико је много имао. Јосиф је сад седео као дрво, и, срећом, све више немаран и неосетлив на све. Само би се болно стресао на неки неправилан и груб шум.
— Нека иде све! нека Влаовић поједе што је Влаовићâ Јосиф је четири године дана седео непомичан, и био ношен и преношен на рукама сестре његове. Лекса је управљала кућом „тихо као светлост”.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Међутим, мени је познат један од тих сукоба његове узвишене уметности са застарелим погледима друштва. Он је седео код једног кројача, који му је за четрдесет динара месечно, сем собе, давао свако јутро по једну кафу и уз то му
Тако је, једном приликом, папскоме нунцију, који је седео с његове десне стране, рекао: — Једе ли ваша сестра радо сира?
Где је оно срећно детињство коме је преврнуто корито служило као престо, на коме је седео цар излизаних колена на панталонама и поцепаних лактова на капуту, са једном гушчијом перушком за капом?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Залутао сам, ноћ је... Застао сам... Тишина... Седео сам укочен на коњу, бојећи се, ако се покренем, да ће стотина људи полетети на мене. Свеједно који.
„Бежите, само што нису дошли!“ Тек кад смо одмакли два километра, дошао сам к себи. Утучен, седео сам покрај пута, док су се војници сакупљали. Било их је око четрдесет... Остало је изгинуло.
— Тунгатјета! — ослови неког Ђуро. На малом постољу, застрвеном само шареницом, седео је стари Арнаутин прекрштених ногу. Поздравих га. Он додирну чело, па груди.
— Ја сам — проговори један дежмекасти човек, у униформи официра. Седео је прекрштених ногу. — Здраво, брате Србине! — викну један. — Живео! и поднесе ми чашу вина под нос.
Десно од улаза био је нахерени сто, за којим је седео ађутант на троножној столици. Рече ми ађутант, како ме је командант одредио да спроведем сутра неку децу за Крф и
А тек како мора бити очајно тешко онима у рову, где паљба не престаје. Наиђосмо на један поточић, поред којег је седео рањеник и прао већ усирену крв са ране. Он нас и не погледа. Ваљда му је доста и његових мука.
Командир утера коња и руком даде знак возарима. Возари су скретали нагло. На трећој кари угледах Танасија, који је седео на предњаку између два послужиоца. На леђима му телефон, а на груди пригрлио једно одрано јагње.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дечак је мучио питањима самога себе, али када се пробудио — Мицко је седео на узглављу, спреман за игру. — Каква је он чуда знао! Какве је игре измишљао!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Код куће често, у соби тамној, Седео је м чекô, Пружао руке у чежњи пламној, А речи не би рекô, Али у нему поноћ и касну Чуо би свирку и песму страсну,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ставом према непријатељу он подсећа на Михаила Глувца, који је „чекајући на мегдану да га противник нападне“, „обично седео на коњу и пушио“, и „тек кад му противник приђе близу, лагано би истресао лулу, оставио је мирно у чибучницу, и тада
Зет је седео са тастом Југом и са шурацима Југовићима, а девет његових шурњаја — двориле су упоредо. Кад је Страхинић добио писмо и
бел. Е, 19 Мустај-бег Лички — Хуракаловић, велики турски јунак из XВИИ века, зет Јусуф-бега Филиповића, седео у Удбини и управљао Ликом (1653) мучати — ћутати муштулук — добар глас, награда за радосну вест набрекивати —
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
брзо Пронађе хлад ИМА ВРЕМЕНА ЈОШ САМ МЛАД Пети готован Већ је спавао Шести ни гласа Није давао Седми је седео Будан и јадан И понављао ЈА САМ ГЛАДАН О СВЕТО НЕБО О МОЋНЕ СИЛЕ БАЦИТЕ ЈЕДНО ПЕЧЕНО ПИЛЕ Уто се јави
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И у мају, кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на
И да Манулаћ није био онакав какав је, да није једнако чувао дућан и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим чим би
него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад
С вршњацима својим се слабо дружио; зато је најрадије седео с оцем и с очевим друштвом и слушао њихове разговоре пуне мудрости и искуства.
и економску, и политичку, и социјалну, и смело се изражавао у кругу свом, у кафаници „Код препеченице“, где је редовно седео и говорио о бирећету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.
Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била. Још се певало, свирало и бесно и страсно чочешки играло, и Мане седео, у дахирета богато спуштао, али ниједну — ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо
— ни Ајшу, ни Ђулсефу, ни Дудију Бошњакушу — није ни погледао, нити је чуо нежне речи кардаша Дудији и Ђулсефи. Седео је, пио, и будан сањао, и тек га из сањарија тих трже глас споља, јер баш поред прозора чу се: „Врије, вријееее!