Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА: Боже мој, боже мој, тако лепа девојка а тако груба. Па, забога, ми би се морали некако споразумети; седећемо заједно, у истој кући, тако рећи под истим кровом. ДАНИЦА: Варате се, господине, никад под кровом у кући где сте ви.
МИЋА: Па седећемо, дабоме! САРКА: Па, добро, је л' то ми нећемо никако више ни да се селимо? АГАТОН: Е, па ти опет! Шта хоћеш, целог