Црњански, Милош - Сеобе 2
Гарсули је сео на једно ђуле топовско, и с времена на време устајао и, као паун, шетао. Вели: „Мње за свагда пријатно седит на воздуху пролетном. Пролетњи ветар је тако умилан. А Сунце, нас људе, тако лепо грије; како нас лепо грије!