Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— На то Катић турски рекне: „Баш и неће! Ви седите мирно, ви сте царски му̓асили; ми на цара нисмо ни на вас цареве служитеље устали, но на дахије, с којима ̓оћемо срећу
” Карађорђе: „Којекуда, ето у скупштини пак бирај најбоље и кога хоћеш, пак људе води у монастир Вољавчу, и тамо седите!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Гости се веселе пред кућом. Месечина као дан, лето, милина људма седети. Неки хтедоше да иду. Пурко их уставља: — Седите, људи!... Седи, Мирко, Ћебо! Дела још по једну! Сутра је недеља. Не чека нас никакад рад. Деде, попо, наздрави!
Немаде се ни Страхиња куд, него и он пристаде с њима. Кмет се окрете гостима што осташе: — Ви, браћо, седите ту, једите и пијте што је бог дао! — Хоћемо, хоћемо, Пурко!... Хвала ти! — повикаше они.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. — Што не седнете, људи!... Хајте овамо, ево совре!... Седите, да бар по једну попијете... Али се ужасну од оних бледих лица.
Јовица! Припазите на њега док не сване. Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. — Разјаглите ватру и седите. А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. Онда наста тајац.
— Ево нас, вала! — рече попа здравећи се. Чељад што беше ту приђе им руци. — Деде, седите! — рече Иван. — Децо! Донесите мало ракије. И заседоше. Принеше им тиквицу тесна грла.
То је било онако уз реч. Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини. Рад сам запросити Севића девојку за Лазара... Седите, људи!... Баш сте на крај срца!... Ја нисам ништа ружно мислио. У тај пар бахну кнез Сима.
И онда не може боље бити! Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... — Не седимо, Ногићу!... Али, брате, нисмо знали. Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...
— Свршисте ли? — упита харамбаша. — Свршисмо — рече Станко. — Онда седите. Они поседаше. — Е, Станко, дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце предадосмо... — А... оно нису главни!
Па наже. Попа се појави на прагу црквеном. Људи се дигоше на ноге. — Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве! — Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — рече скидајући капу и прилазећи руци.
Па наже. Попа се појави на прагу црквеном. Људи се дигоше на ноге. — Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве! — Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — рече скидајући капу и прилазећи руци.
Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе! Да се иде! И људи се почеше дизати. — Ама, седите! — викао је Алекса. — Хвала!... Није време весељу. Свршили смо оно што је бог рекао!... Нека су деца жива и здрава!
Хвала и теби и Јови!... — Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. — Баш добро!... Седите!... А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. — Не треба! — рекоше обојица. — Ех, не треба!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Чисто ми глува и пуста кућа без њих!« Па седите! Извол’те раскомите се као код своје куће. Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате.
« Хе, па тако вам је ето и ово! У божијој је руци све то, наравно, али не треба ни ви да седите скрштених руку. Добра парохија је — боже ме прости, кад већ морам да је с тим уподобљавам — к’о и добра и лепа
Пера остави прегледања слика по дувару. — Извол’те, господине — рече поп Спира — седите ту, — и показа му место. — Ти ћеш, Сидо, тамо; ја овде, а Јуца тамо ближе вратима; она ће сваки час устајати.
— Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље. Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, гојспоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.
— Није Лалика, али је неко други још ређи, па још боље. Извол’те, оче Ћиро, седите, седите, гојспоја-Персо; Меланија дете, ето ти ту до Јуце.
ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли па чекате. Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Није дуго трајало, ето ђувегије са проводаџијом и тутором. Но нема Татијане. — Седите само, сад ће она доћи, — рекне мати. Седну, мало чекају, девојке још нема.
— запита Љуба. — Кад јој је врло мучно било. — Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене! — Нећу поред вас, бојим се; сешћу овде поред Пинтерића.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Знаш да си срдитко! Ако дигнеш руку на профоза, ни Павлу неће бити живота! Пусти ти нас жене, да питамо Павла, а ви седите, па гледајте из прикрајка!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
мени је потребан у овом тренутку пријатељ; ја имам потребе у овоме тренутку да с ким проговорим. Седите, молим вас. ЉУБОМИР (седајући): Радовао бих се кад бих вам могао бити од користи.
РИНА: Добро! Само говорите већ једном. АНТА: Хоћу, али кажем вам, само пажљиво. Седите, молим вас. РИНА (седне). АНТА (кад она седне): Чаша воде ево је овде!
АНТА: Узмите мало воде, узмите, узмите! РИНА (покоравајући се, несвесно сркне воду). АНТА: Седите! РИНА (бацајући се у фотељу, очајно крши руке): Говорите, тако вам јединога бога, говорите! АНТА: Видео сам га!
СПАСОЈЕ (сав блажен): Добар дан, господине Ђурићу! Баш у добар час сте дошли, у добар час! Изволите, молим вас, седите! ЂУРИЋ (седајући): Дакле, радознао сам, јесте ли постигли што? СПАСОЈЕ: Ништа.
МИЛЕ: Да, госпођа ме је упутила к вама. СПАСОЈЕ (прочита писмо): А, тако? Е, мило ми је, извол'те, седите, младићу. МИЛЕ (седне). СПАСОЈЕ: А ви сте, како ми госпођа пише, писар код адвоката Петровића. МИЛЕ: Да!
ШВАРЦ: Извините, нисам знао да је ствар хитна. СПАСОЈЕ: Та како да није хитна. Изволите, седите! ШВАРЦ: Благодарим. (Седне.) СПАСОЈЕ: Ви имате визиран пасош за иностранство?
СПАСОЈЕ: Не, још не. Молио бих вас још за једну услугу. Моја су кола доле, седите у њих и идите хитно на станицу, јер нема пет-шест минута до воза. Уверите се лично је ли овај господин отпутовао.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Бароница је смешећи се гледала у нас. - Чапоњи вас је пријавио. Седите! - позвала нас је руком унутра, али кад је Рашида хтела да седне на једну од столица, тргла се и муклим грленим гласом
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Клопкају на вратима. — „Херајн“. — На здравље ручак, Софро! Ето нас код тебе, — рече Кречар. — На здравље! Седите. Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе. Госпођа Сока изиђе; она је њега разумела.
Сва кола са арњевима. — Седите, још да доручкујемо, и ми и кочијаши. За све је приправљено јело и пиће. Седну и једу.
— Милостиви іллустріссіме доміне, ми идемо у Кракову на вашар. Ово је мој друг трговац. — Седите. Па шта ћете куповати у Кракову? — Платна. — А за продају носимо нешто фина вина. — Баш фина?
— поздрави га Чамча, и с поштовањем позлаћену капицу скине. — Једну каву, црну. Чамча му донесе каву. — Седите малко. Хоћете ли дати још који бал? — Још два. — Ноблбал? — Не, прво пургербал. — А зашто не ноблбал?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сад ће ручак! Жено, хоће ли скоро тај ручак? Стигли ти гости! Да помогнемо и ми? Ма, ни говора! Само ви лепо седите и уживајте! Вама је викенд, није њој! Сад ће она то! Није то ништа! Боже, што вам је овде лепо!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Е, хе — устумарао се задовољни учитељ, па држи руке као играч на куглани кад хоће куглу да баци — извол’те, извол’те седите, брате, ево овде, грађанине, радениче и паћениче, овде, тако!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА (за себе): Научила, тешко њојзи! МИЛАН (устаје): Сад ћу да идем. ЉУБА: Што не седите јошт? МИЛАН: Та доста сам седио. Ја се препоручујем. ЉУБА: Службеница. МИЛАН: Слуга сам, мајко.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
уз раме са посланицом Монахиње Јефимије, зар и ви нисте стигли у Београд с коферчетом и зембиљем у руци, а сада лепо седите за катедром и оцењујете колико сам талентована и зрела да постанем равноправан члан друштва?
Има ли шта лепше од пушења? Седите и лепо пушите, испуштате дим по дим и тако осам сати дневно, а свака попушена цигарета изван тог времена плаћа вам се
Већ на самом почетку, после „добар дан и седите“, примећивало се да је веома дуго живео у иностранству: тешко је проналазио наше речи. Заборавио човек!
И могу да вам кажем да ће та деца о којој је реч бити сигурно пристојнија и од мене и вас који седите овде, у овим клупама .. . Јер, шта смо ми учинили са нашим најближим, милим и драгим?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Већ је расветљено иза планина. Ви долазите због риба? — Не. Не бих умео да кажем због чега сам дошао. — Седите ли добро? — Изврсно. — Обишли сте Пипа? Он за мало да није умро. — Откуда знате да сам био?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Зберите се прво сви! ТАНАСИЈЕ: Сви смо ту! АГАТОН: Е, онда, седите, па ћу вам све по реду казати. ПРОКА (седајући): Јеси ли разговарао?
АГАТОН: Кад он то чу, а он попусти као удовица: „Па извол'те, господине Агатоне, па немојте се љутити, извол'те, седите у кући”. МИЋА: Па седећемо, дабоме! САРКА: Па, добро, је л' то ми нећемо никако више ни да се селимо?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пази да не уђеш — добаци једноме, који само помоли главу. Онда се обрати осталима: — Седите на улаз, и опустите ноге... тако, да се бар и ми мало опружимо.
опет добро: мање је три до четири шкарта. — Слушај, народе — скочи онај са риђим брковима — седите један до другога и одуприте се леђима о зид, тако... — А о шта ћу да се одупрем ја?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући ва собом преплашена Гојка. — Шта је то било код вас с пандуром? Седите, рече он благо, показујући Гојку место. Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било.
— Хм... којешта !... А шта сам ја овде ?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.
— Хм... којешта !... А шта сам ја овде ?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим, рече он Гојку, који такође беше устао, па изиђе из собе.
промени јој се лице, постаде светлије... — Седите, рече она Гојку, махнувши му руком, па се обрте и стаде лагано ходати по школи, расветљујући неку нову и важну мисао.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Да, господине. И молим вас да објасним... МАЈЦЕН: Доћи ће и то на ред, прво податке. Остали седите. Идемо редом. Име? ВАСИЛИЈЕ: Василије, господине! МИЛУН: Лаже, овај га зове Стефан! МАЈЦЕН: Сад питам њега.
И немојте да ми седите на асталу! То је друго! ЈЕЛИСАВЕТА: После немој да кажеш да ниси упозорен! МАЈЦЕН: И угасите ту цигарету у
Хоћете ли да преузмете улогу домаћина, да сечете? ВАСИЛИЈЕ: Са задовољством! СИМКА: Седите, служите се! А где је господин Филип? ЈЕЛИСАВЕТА: Можда је у Глостеровом замку! СИМКА: Где?
СОФИЈА: Јесен? СИМКА: Јесен унесе мир у кућу. (Са реке долазе Јелисавета и Филип) СИМКА: Господине Филипе, седите, испекла сам тикву!... Има неко ко воли и да пошећери... ЈЕЛИСАВЕТА: А где је данас шећер!
СИМКА: Ја нисам ни казала... ВАСИЛИЈЕ: Знате ли ви, госпођо, шта је позориште? Седите у Ужицу, а на десет метара од вас — почиње Енглеска! На само десет секунди хода од вас — почиње девети век!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Одлучним, младићским кораком, приђе он катедри и побожно скрсти руке. Ђак изговори молитву. — Седите! — рече он, рашири испитни списак, па и сâм седе.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла: Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: »Има реч капетан и г. Пурко.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ви ћете са мном лако сићи у морске дубине и ту комотно, без икаквих напора и напрезања, као да удобно седите у својој наслоњачи мирно посматрати оно што поред вас пролази.
сиђимо још за 40 стопа и ево налазимо се у посматрачници на доњем крају цеви на неких педесет метара морске дубине. Седите сад удобно и посматрајте кроз овај прозор; можете и пушити.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Идући тако задуго деца су просипала за собом помало пепела. Кад их отац доведе усред шуме, рече им: „Седите овде мало, сад ће тата доћи.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Кад рекох бразлетна, ко да сам је потпалила! Видла си како се сместа експресирала! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Седите ви, само ја нешто да питам. (Прилази Иконији) Ко вам је ова што истрча? ИКОНИЈА: Која ће бити, Госпава!
Говори с паузама, у које су смештене замишљене реплике невидљивих војника.) Ама само ви седите, нешто сам пито! Имају одличне шкембиће у сафту! Зашто да нема шкембића? Телетине? Има и телетине; и брашна.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
настави Пембертон, „у оном великом зданију, седи ваш славни презимењак, а ви, кога сви сматрају за његовог рођака, седите овде и пијанчите. Шта ће помислити намештеници ковнице кад вас овде опазе?“ Чичица одахну душом и слатко се насмеја.
“ Чичица одахну душом и слатко се насмеја. „Шта ће они помислити? - Седите, молим вас, па ћете то одмах дознати“. Пембертон га погледа зачуђено.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
колима, али се редовно и све чешће заустављао на њеним очима које су ми говориле тако јасно да бих полудео од чуђења: „Седите сасвим мирно, ја вас потпуно разумем, видим све из ваших очију.
— Чујте, — рекох — оставите се ви будалаштина и седите мирно у фијакеру у коме уживате гостопримство једнога ретко доброг човека, кад већ морам о себи да говорим, иначе ћу
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити. А сад седите сви. Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.
— Ви сви седите ту. Да се нисте макли с места! — рече Ђурица осталима, па сиђе на пут с кметом. — Знаш... не могу пред онима да ти
и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: — Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само седите и намештате се за нас људе.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
“ Сада”, рече он, “Ви седите у Фарадејовој (Фарадаy) столици и уживате у вискију који је он обично пио.“ И на једној и на другој ствари могло ми се
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Љуби јој руку.) Био сам слободан, на ваш позив... ЖИВКА: Баш вам хвала! Изволите седите! Ја сам вас узнемирила... НИНКОВИЋ: Велика част за мене! ЖИВКА: Хтела сам да вас замолим за једну услугу.
ЖИВКА (пошто се и сви остали рукују): Хвала вам што сте дошли. Изволите седите! (Старији седну, а млађи остају на ногама.) Опростите, бога ми, што вас овако све заједно примам.
Тако, на пример...” ИИИ ДАРА, ПРЕЂАШЊИ ДАРА (доноси још одела из собе и затиче их): Па зар ви ту седите и читате новине? Нека само наиђе мајка, па ћете се лепо провести. РАКА: Само онако, прегледали смо.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Вије в туђина да печалите, и ја такец... Ракије да се напијеме, ама турски, а не каурски... Седите!... Као наново рођени, Чемерикић му на растанку понуди мало трошка, али се капетан љутну: — Ба!...
Краков, Станислав - КРИЛА
Нова висока прилика избија из мрака. Засењен фењером мајор је загледа. — А... ви сте то, Дановићу. Седите. Сад баш говорим о извештају. Размазили сте тог вашег писара. Хоћете ли коњака? Узмите. Тако из чутуре.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Претрнуо сам и прибио се уза зид. Драган је ишао мирно, руку завучених у чакшире. Потрчао сам за њим. — Седите, господо — и командир нам показа кревет. Драган узе мачку и поче да је чешка испод врата. Она завали главу и зажмире.
— Здраво, друже Рацо! Деде, молим те, причај ми шта се десило. — Седите, Џамићу, скувај каве... Из онога што нам је испричао капетан Радослав, и што смо доцније од других сазнали, догађај
— Нова одела обесили... — Њима слике овде и нису потребне... Имају свежу робу. А ми несрећници... — Седите! — нуди Радослав. —... задовољавамо се сликама — заврши Коста. Бора се лупи по челу и окрете се Кости „Турчину“.
Помишљао сам тада и на вас, како седите овде, пијете каву... — Па нас туку гранате. Не смеш нос да помолиш... — Навикли смо већ на то.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Страх ме је и да помислим куд би нас одвела наша непромишљеност. Питам, вас, трезвене људе који овде седите, да ли ћемо широм отворити врата и пустити напоље љуту аждају греха да хара по колебљивом и слабом људском стаду? Не!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А што по три дана ништа не окуси, то ти не говори?! КАТА Ама да ви тамо с момцима ноћу дуго не седите; и можда по кући лупате и лармате, те се она овамо с децом од тога трза и плаши?
КАФЕЏИЈА (услужно чисти прљавом крпом и намешта јастуке за седење): Изволте, изволте седите, чисто је. БЕГОВИ (грлећи се са Сарошем): Где си, бре, како си, Сароше? Уби нас досада без тебе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
свет говори и данас: да се његов гроб помицао док није дошао сасвим близу гроба оних девојчица, његових другарица... Седите ето ту, на ову клупицу, да, нечија је била, ту ћете лакше писати. Питате да ли ко обилази те гробове?