Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Дођем, седи са њим мој поочим Муста-бег, новски капетан, оба пуше и ћуте. Рекоше, и ја седо̓; и мислим да ̓оће да ме уцене, колико ћу новаца им послати.
— Устанем, умијем се, дођем. Он седи, и Милан, и кнез Теодосије из Кнића, и Павле Поповић; седо̓ и ја; а он одма: „Ето ваљевска и шабачка се сви поплашили и збркали, а овај (руком на ме) све што је радио и писао
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ А ја сам луду гледô: Чело му било бледо, Врх њега иње седо. Кад велиш да је тако, И кад ми кажеш: брате, Јурнућу прво на те. Ударих силно, снажно...