Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Слуша шум Јадрана, И где век за веком неосетно следи. Стар и малаксао, и са гривом седом, Он је тешке шапе зарио дубоко, Докле мирно држи у обзору бледом Свој мраморни поглед и студено око.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У тим бајкама Павле је, као дете, највише волео неког чичу, са седом брадом, који седи у дворцу и мота конце, а ти су конци били конци ноћи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
њима се крије, паклена гуја, хладна, саможивна, немилост живи испод развалина, јер ко сиктање те ледене гује калуђеру седом ова реч се чује? „Зар опет була, будало стара? Ко ће да пати, ко да одговара? Зар не знаш, болан, не знао бога?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Никако нисам могао растумачити откуд ови стари људи међу децом и шта ког врага они уче под седом косом. Каква ли је то опет школа у Страдији?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нини, сине, дочеко ти бабо, Да те ветар седом брадом ниха. 8 Спавај, чедо, родила те мајка, У горици ђе се легу вуци, Челица те медом задојила, Б’јела вила
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Група живахних ученица из Вашинггона, које су први пут путовале у Европу под надзором једног старог професора са дугом седом косом и руњавом брадом, личиле су на нимфе које се играју око поспаног Нептуна.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ИСАК: Видео, Али не више међу живима! На бедему се лаки ветрови Са седом брадом тихо играју, Као да мисле махом студеним Седога старца опет будити...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
бојева стогодишњих следи: Глад, голоту, погибију, беду, Што нам често без џебане бојне На невољи долазе невољно — Седом дужду из очију старих Извио сам сузу сажаљења. РАДОШ: Сузу сажаљења? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јесте, Радошу!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
„Ја те љубим!...“ тврдиш, млада, Пуна јада, пуна нада — Али љубав седом старцу Веруј, душо, тешко пада... Увеле су груди моје, Твоја љубав — ватра жива — Па се бојим, старац седи, Од
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Буни ли ми душу та природа снежна, Ил' младости моје усномена нежна? О, путници ждрали! С ове суре стене, Маховином седом што се крије сва, Валови столећа о коју се пене, Остављен и тужан дозивљем вас ја: Вас прогони зима у пределе југа, Из
На харфу, поред њега, Седе му пале власи. Вали суморно брује. Над седом његовом главом Орао одважно кличе, шŷми и шири лêт; А кроз урвине снежне, гонећи страшнога вепра, Јуначки звижди Гет.
“ Окрете се Господ анђелима редом, И затресе тужно својом главом седом: „Подајте му, - рече - а шта друго знамо? Та то један Србин и разуме само.“ 1890.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Иако покривена седом косом, ова матора дама била је нафракана лица као да је налепила две иришке куване цвекле на образе.