Употреба речи секира у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

на њену дојку и уво Мој вранче, показо бих ти како се спава НА СЕЧОРЕЧКОМ ГРОБЉУ Ког жутица, ког срдобоља, ко од секира, ко од сабаља, на исто се свима хвата: у травуљини - два хвата.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

послужитељ; извршава наредбе општинског кмета болта — дућан болтаџија — трговац, дућанџија брадва — велика и широка секира којом раде тесари бразлета — гривна бременица — мало пљоснато дугуљасто буре које се лако може носити на рамену

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

! Јуцо, дете моје, не слушај ти тату... Нему дође тако понекад па му срце и душа да секира човека. — Е, ја ти реко’ — вели поп Спира.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

„Немам новци, синко.“ Ево, сад је боље. ЈАЊА: Јошт ми се посмејана, проклето нечисто демон! Оћи да ми секира. Нечисто дух, знајш да ти сад исечим у моја фурија! ЈУЦА: Али, забога, докле ћете га држати да вам толику штету прави?

Црњански, Милош - Сеобе 2

“ Један, из Аде, пише, и зове матер, а пошто је, у то време, била велика несташица, у Росији, гвоздених секира, додаје, да му мати понесе што више секира у Росију! Продају се, каже, баснословно!

матер, а пошто је, у то време, била велика несташица, у Росији, гвоздених секира, додаје, да му мати понесе што више секира у Росију! Продају се, каже, баснословно!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

вацанце) — ферије, летњи школски и судски распуст ванцага — секира, брадва вармеђа — жупанија, округ (у Мађарској и земљама које су биле под Аустроугарском) Венгр (рус.

нацх Паріс) — у Париз; нах Лондон (нем. нацх Лондон) у Лондон наџак — мала убојна секира немеш — мађарски племић, властелин; немешкиња — племкиња ноблбал — бал за отмен свет, племство Ој, чертовски Чамчо,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Овај чин се врши на ритуални начин посебним оруђем: то може бити секира, срп, коса, бритва, мотика или нарочити нож — „пупкореџа“.⁶⁹ Пупак оставе дугачак око „четири прста“ и везују.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Застареле играче клиса, за њих пишем. Осврнем се, дакле, кришом око себе, кад на дрвљанику секира, а поред ње – стара метла! Како одолети? Отфикарим метлу и поново под руком осетим чврстину згодног, облог дрвета.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Чита тако у канцеларији новине, па тек узвикне: »Ао, мој брате, овај, боме, одвали!«, или: »Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу! Ко ће сад с њим! Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!«, па заћути тек и замисли се.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

сада грму јаку, Сада удри опета трњаку, Куд погледа, у шта силан крну, Све се сруши о земљицу црну, Тешка мишка а секира љута, Кр'а, руши, крчи дивна пута, „Уху, куку!“ дивне тице вичу, Ал' све мало-помало измичу.

9. Нит' је тако дуго било, Ал' секира у мед паде, Уђе једно момче чило, По клупама гледат стаде; А тек што га мома спази, Прекрсти се да полази. 10.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Гледајући их, човек би помислио да је у шест сати заказано падање секира. Тако и ја изаберем нешто као циљ и одвојим пешака најужурбанијим кораком.

Највише ми се допало то што је после једно осамдесет покушаја најзад потрефио сироту цепаницу. Секира се, наравно, заглавила истог часа од запрепашћења. — Извините, код нас је овде скромно, обично ...

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

(Пропух жмарци из Ругова по Дудовом лишћу бају.) Може ћукац у свирајку да ћурликне, могу сова и секира да залају. Ушушкај се, Дуде брате, у заборав месечине, у божије невидело.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Њега муња не удара, нит' секира оштра сече, Пастир под њим хлад ужива чекајући благо вече. Он је ник'о поврх гроба удовице неке младе, Што је силни

Њега муња не удара, нит' секира оштра сече, Под њим сам се одмарао у спокојно мајско вече — Срце ми је узимала горка срџба, тешка сета, И у души

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Причао ми је Милојко, предњи возар, како је жењен, има једно дете. Летина је добро понела... Секира га стално дешњак који помало заостаје, те мора чешће бичем да га опомиње...

— Јео сам пред ручак нешто у кантини... Не могу сада. Идем у дивизион, звао ме ађутант. — И оде. — Опасно се секира — вели ми Александар. — Није требало пре ручка да му причам. Какав дивизион! Командира нисмо видели до четири часа.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Тамо, где електричне зује тестере, Зец не спава и птица гнездо не стере. Онде, где у пањ туче секира, Ни звер не залази, да не рескира Живот, већ бежи лудо, насумице, Водећ за собом своје младунце!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Модрина зоре поче пробијати одозго, кроз баџе, и ломити се са светлошћу огња. Из комшилука чули су се ударци секира, шкрипа ђермова, клопарање нанула по калдрмисаним авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Угаси шибицу. Мора да се смири и среди. Брзо шета по сумрачју од прозора до кревета. Напољу, на дрвљанику, праска секира, љутито И дрхтаво. Завршава се нешто што је споро трајало До данас. Ипак пола живота. Почињем други. Нов? Зашто је нов?

лице јој се завезало у чвор и стисло у потковице вилица, па без речи јурну на војнике, ови се распршташе, њена секира полете и зари се у снег; жена застаде тражећи мету ударцу, виде џелеп коња привезаних за плотове и јурну на њих. ...

посакриваше у снег; два војника јурнуше на жену, она стаде, чвор на лицу јој се смањи, гледа их поскок пред трзај, секира јој се измуљи из руку, она се окрену и полако пође низ пут за коњима. — Пуцај! — виче војник другу. — Пуцај ти!

кад су побијали вешала на пијаци, ту поред самога зида, кад су сви сем Андре и Аћима гласно плакали слушајући трескање секира и маљева, тада се нешто догодило у њему. Помрчина је била знојава и врела а једњак сув и чађав од жеђи.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику. Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

А побрђе и његове латице притисла храстова ситногорица која нигде тако не буја као овде, само кад је секира остави на миру. Готово све тако до железничке пруге и до старих села покрај ње.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Навикли смо већ на то. Али бре, брате слатки, замисли: море, пучина, торпедо, ајкуле... А ја пливам као секира. Овде може човек некако и да се заклони... Врдаш лево, десно. А док туче, ти се не помаљаш.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Целивам стабла, браћу моју редом, милујем ожиљке нежно. Мили друзи, боли ли кад вам секира засече тело? И умине ли, кад за вас неме ја мукотрпан крикнем? Ако је скрнављење, простите, срце ми је дано.

4 И немо из твари тугом објави се друг. И тугом зацвркуће тица и зазелени луг. 5 И секира кад љуто засече дуб: и јагњету вук — кости кад млави зуб; немо све свему тугом верни остане друг.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

због кога се све то подносило: две гомиле на смрт препаднутих људи кидишу једна на другу, исуканих мачева, подигнутих секира, завитланих топуза. Лом и кркљанац, звекет оружја, лелек рањених, хропац умирућих, псовке и клетве.

братству, благости, љубави, да ће се перо оскрнавити обележим ли њиме главу човека над којим ће блеснути крвожедна секира. Свеједно, он би ионако послао Макарија да ме убеди.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Њега муња не удара, нит секира оштра сече, Пастир под њим хлад ужива чекајући благо вече. Он никô поврх гроба удовице неке младе, Што силни јаничари

Њега муња не удара, нит секира оштра сече, Под њим сам се одмарао у спокојно мајско вече Срце ми је узимала горка срџба, тешка сета, И у души

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Ви, господине капетане, изигравате баш озбиљно председника — вели смешећи се Предраг. — Сад ми је пала секира у мед. Једном да размрсимо и тај кајмакчалански чвор.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Окрете се да још једном погледа брезу, али времена за освртање није било. Брже од детлићева кљуна ударала је секира у орахово дебло. Није стигао ни да уздахне, а већ је летео низ стрмину планине заједно с посеченим боровима.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

— дочекати поздравом настати (говорити) — почети (говорити) наука — навика нахија — округ наџак — чекић, убојна секира. „Наџак је“ — каже Вук — „с једне стране као мала сјекирица, а с друге стране има дугачке уши.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности