Употреба речи секиром у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

ни омиљену поп-Ћирину песму: »Сјајни месец иза горе«, јер поп-Ћира се толико пута у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати, или га продати каквоме верглашу. — Молим вас, извол’те сести. Молим извол’те ту на канабе.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Клисарица излетела на њ са секиром. Он побегао. — Неће, неће... Али чим се измакао од ње опет је почео да виче: — Умреће, умреће...

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Престаћеш да мислиш на тог човека. Видео сам га како огроман и са секиром у рукама чучи сакривен иза дрвета вребајући ме.

Било је то нешто као криминални роман без полиције, јер, док ме је он давио, вешао за ноге, сецкао секиром на парчиће или затварао у онај вагон, није имао ко да ме брани, а нисам смео никог ни да позовем.

Преостајала је Рашида, али њој нисам смео да их однесем. Пред очима ми је још био њен отац са секиром у рукама. Тај би ме исекао на комаде или би ме набио на колац. Кажу да су Турци у давна времена то радили.

Црњански, Милош - Сеобе 1

код једног прозора, у изби у којој не беше ничега, сем једног, на зид нафарбаног, светог Јована Пустињака, са великом секиром, примети, под прозором, три калуђера, од којих је један, огроман и дебео, лежећи потрбушке, заривен главом у траву,

Са секиром и коцем, Ананија провуче се кроз плот, чим се месечина јави. Закачив гуњем о ограду, он се умало не врати, толико се пр

На то се и Ананија препаде, ударив главом о кров, и, омашивши колац, који је био већ дубоко набијен у земљу, разби секиром ногу.

“ И не само то. Него му рече још да не треба красти и да не треба убијати. Ананији се беше нога, ударена секиром, дала на зло, и он је ишао, по селу, враћајући ту овцу, тамо коња, тамо плеву, све што беше покрао с пролећа и преко

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

дете на дрвљаник, помогну му да на леђа упрти товар дрва, а онда би га ујак, терајући га испред себе и измахујући секиром, претећи упитао: „Ће да одиш?“, док би мајка одговарала „Ће оди“.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва. Како беше замахнула секиром, тако и стаде кад уђох. Кад ме опази, позна, ударише јој сузе и показујући ми на његову собу заплака се: — Хоће Мита

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

сеобу у воденицу, и то све да потрпају у једну велику кацу, па на саонице, и тако да одвуку у воденицу, а пре тога да секиром убију Угурсуза, па онда да запрече кућу и да запале нека изгори и он и кућа, а нико се неће ништа сетити.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

као, фол, они на лицином месту, као, фол, Римљани избацују стари намештај кроз прозор, а у Москви се купају, пробију секиром лед па бућ у воду, као, фол, у Рију за то време душу да испустиш од врућине — карневал па сви играју боси босанову,

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули. Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају од тешког плода...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

3 Пуж, муж, пусти баби рогове! Ако нећеш пустити, Ја ћу тебе убити, На зеленој трави Секиром по глави! КОШУТИ Беж’, кошуто, стрмо доле, Ето момка брзонога!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Како би она с другим? Нема тога ко би њу смео да ухвати за руку, а камоли нешто друго... Ножем би му, секиром би га! Зар њу туђ човек да погани, па после да се хвали да је и код ње, Симке Ђорђа Катића, био? Није се тај родио.

Лепе песме певаће вам мајка, а Турци ће опет као пшеницу да газе Србију... Из сокака с подигнутом секиром истрча сељанка, лице јој се завезало у чвор и стисло у потковице вилица, па без речи јурну на војнике, ови се

Жена секиром удара коње по сапима и трбуху, зину месо и лину крв, коњи вриште, туку копитима, кидају дизгине и галопом јуре низ пут,

— Што си тако весела, курво? Погачу би испекла на образима. — Некога си доброг бикоњу нашла. Обоје ћу вас секиром. — Нема љутње у његовом гласу. — Мене? — само се чуди она. — Обоје — потврди главом и пљуну на лампу.

врати, сваког Турчина који је од његове руке Мухамеду испраћен уреже домаћин и у софру за којом седи и у миндерлук, и секиром у праг. Тада само ћути, а ја га дворим. Било је дубље од бунара, од Мораве, од сињег мора, то његово ћутање.

јаше и са својих њива да бере хлеб за себе и синове, јер су сељаци гласно говорили да је цело Василијево имање ножем и секиром стечено.

Сви су се гласови подавили у њој. Дуго је потрајало док је, као из њене главе, поново забрундао Ђорђе „секиром ћу главу да ти смрскам“, За тренутак се згрчила, па се страсније понудила томе што је ломи И сатире, и све му је мало,

а она је свесно бивала све несвеснија, не бој се, шапуће му, и себи, да што дуже траје, она жели да Ђорђе дође са секиром, нека их сада исече, само нека што дуже траје то што тече њеним ногама, крстима, жилама, кичмом и распрскава се у

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Бимбаша Конда, за њим Узун Мирко а онда они од којих су остала само имена: Петар Сремац (о коме се зна да је требало секиром да развали катанац на Сава-капији), Драги Стевановић и Никола Стамболија (о којима се, изгледа, зна само како су се

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Наступише црни дани 16 октобра 1793 погубљена је краљица, а пет дана доцније погинуше сви жирондисти под секиром гиљотине. Тада дођоше на ред и генерални закупци порезе“.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

А сад да гледамо шта ће да ради угурсуз. После неколико минута врати се Мато са секиром у руци. Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два

Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина глава.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Једнога дана, Мане је цепао дрва. Како је замахнуо секиром, мој отац, који је стајао у близини, осетио се веома нелагодно, и опоменуо га је: “Забога, Мане, не ударај у оно у шта

неким наивним радио-стручњацима, чије је искуство ограничено на такве апарате који су могли да буду поправљени само секиром и који су правили ражањ док је зец још био у шуми.

Ћипико, Иво - Приповетке

Снажно и окретно маше секиром и мушки дахће код сваког ударца. Цвета га гледа, слуша ударце и подаје се грешним мислима...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

улази на капију смртно болесног пријатеља Мите, угледа његову жену Марику како цепа дрва, и: „Како беше замахнула секиром, тако и остаде кад уђох”.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Мислим, — а што мислим никоме не кажем. Кретô сам се штакрат секиром у руци: „У корен је удри, сруши је, утуци!“ Ја подигнем руку, рука клоне сама, — Збори нешто, збори у њеним жилама.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И у раскоши јужнога растиња Кô ведре цуре Палестине, они Пили су пожар и небеса сиња, Секиром рили земљу што се рони, А тужном песмом плели венац снова.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Дим.). Брекиња је аловито дрво. Она се не сме сећи, јер ко би потегао секиром на њу. »намерио би«: укочила би му се рука или нога, или би се и цео укочио, или би се ма од чега разболео (Ст. Дим.).

и нов запис, а овај брест продали су неколиким људима, али га нико није могао пресећи »Један је крешући гране пресекао секиром ногу и једва остао жив; други је пао главачке и угрувао се, а трећи сломио руку још на самом дрвету« (СЕЗ, 19, 210).

је Чајкановић 1928: »Бадњак је церова главња која се на Бадњи дан (обично ујутру, пре сунца) сече по строгом пропису (секиром се сме ударити само једанпут или трипут; мора пасти на источну страну, и не сме се задржати на каквом дрвету поред

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Један од нападача је још удари и обори. Други дочепа Нолу за обе руке. Трећи је с подигнутом секиром тражио од домаћина сав новац и накит. Гос-Тоша се занео, па дошао к себи, па опет посрнуо и сео.

Баба Бранкова умрла пре годину дана. Њен најмилији унук није могао доћи. Сестри Бранковој — ранила се секиром — отсечен један прст на левој руци. Светиславу плућа доста слаба, и мора му се преко лета створити промена ваздуха.

Шума је дивљала, сама себе гушила и насилно крхала, али Стефану је то право било. — Не лупај секиром, не могу да гледам птицу која се боји и запомаже. Јеси ли глув, не чујеш ли то запомагање, ту страшну писку?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности