Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Кроз тамну је пустош моје крило секло, Где сад сја твој покрет и твоја реч зари; И као да свему ти беше порекло, Сунце што ми откри место свију ствари.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
не знајући ни сама зашто, његово личење на свога оца, када се разгневи, побесни, увек некако хладно, као нож око срца секло.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Нешто замршено и тешко вртело се по болесној глави и неиздржљиво распињало му и кидало нерве, па га ударало и секло по слепим очима и мозгу. Свилару се учинило да је све оно био само ужасан сан...