Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„кад год дођем” — каже — „на који поток за напити се, не могу доста да се нагледам моје красне коже! Веруј ми, секо, да сто очију имам, имао бих шта гледати.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Диже главу он високо Па девојче спази тамо, Дивно чедо милооко Проговара: „Оди амо.“ „Секо, селе, дивна ли си, Око твоје красно ли је, Ал' за мене, душо, ниси, Кад за другом срце бије.
Ој ти секо Кâно млеко Белолика, Кâно винце руменика, Кâно паун поносита, Кâно јела, селе вита, Амо брже па наточи, Да ти
„Да имаш, море, крило лако Да прнеш облаку, Не би мени, секо, јако Утекла јунаку.“ Па се млађан за њом стисну Довати је саде, Мили боже, она врисну Па у траву паде.
Отац ми је теби опростио. Бија детић од петнајст година, Секо с оцем силнога Турчина; Он се рани и паде са коња, И та реч му беше најпотоња: „Чу ли, сине, својега бабајка, Де
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем кад буде време, ти притрчи и мене пољуби па се не бој.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАГА: Ето сад ћу. (Лепосава одлази.) МАГА: Што сам дошла? Бога ти, секо, како се кува, ето, воће у пари? СОФИЈА: Метне се у стакло што оћеш, па онда се наспе подоста шећера и затвори добро
Лепо сам, ето, сложила јошт прекјучер у чаше. СОФИЈА: Јошт прекјучер? Е, секо, па то се већ покварило. МАГА: Шта говориш! СОФИЈА: Оно треба одма кувати, како се сложи. А овако мора прокиснути.
СОФИЈА: А ти, Максо? МАКСИМ: Мени пева срећа. СОФИЈА: Ето вас тројица, па ни један није задовољан. Како си ти, секо, с твојим задовољна? МАГА: Мој Ника, истина, каткад псује, али је опет врло добар.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
је мање од свог сјаја велика јављања тек следе Кнез Лазар се по горама шета Можеш ли познати кнеза Лазара Могла бих секо познати и да ми ниси казала по дугој хаљини и златном первазу Пауново перо пада му до пета познала бих кнеза на мосту
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
шеницу, Све сабира момке и дјевојке; Мобу гледа са истока Сунце, Пак дозива Даницу звијезду: “Ој Данице, драга секо моја, Да гледамо бега Јован-бега, Има ли што љепше погледати, К’о дјевојке како жетву жању, За њим’ вежу момци
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Господо, једну чашу поскочици друга мог. „Држ’ се, секо, за кајиш, ево тоциљајка!“ Једну чашу поскочицама пре смрти.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива, па је чобан теши: „Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем, кад буде време, ти притрчи и мене пољуби па се не бој.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О КАКО ДУГО Одавно нисам стриго-секо Косе и нокте, браду струго. О, како дуго, како дуго, Ни са ким нисам ни реч реко.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива, па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем кад буде време, ти притрчи и мене пољуби, па се не бој.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
То, је браћо, ваше зламеније, бојати се да не изгинете“. Ал' беседи Ваистина слуга: „Драга секо, Стеванова љубо, нећу, секо, невере чинити господару и моме и твоме; јер ти ниси на заклетви била, како нас је
Ал' беседи Ваистина слуга: „Драга секо, Стеванова љубо, нећу, секо, невере чинити господару и моме и твоме; јер ти ниси на заклетви била, како нас је заклињао кнеже, заклињао, проклињао
Ал' беседи Мусићу Стеване: „Божја помоћ, моја секо драга! Гди си, душо, на ограшју била? Откуда ти клобук свиле беле?
Гди си, душо, на ограшју била? Откуда ти клобук свиле беле? Дај ми, секо, клобук свиле беле, да га познам кога је војводе; а тако ми сретна пута мога, невере ти учинити нећу!
“ Клобук даде Косовски девојки, па се маши у џепове руком, те јој даде три дуката жута: „Нај ти, секо, Косовка девојко, а ја идем на бој на Косово у пресвето име Исусово.
Ако бог да те се натраг вратим, лепшим ћу те даривати даром; ако л', секо, ја погибо амо, помени ме по пешкешу моме“. Ударише коње мамузама, па Ситницу воду пребродише, ударише у цареви табор.
“ Ал’ јој Марко поче беседити: „Драга сестро, Косовко девојко, лепа ти си, секо, млађа била! Красна ти си стаса и узраста, руменила, господска погледа!
Красна ти си стаса и узраста, руменила, господска погледа! Ал’ те, секо, коса покварила; јер си тако, секо, оседила? С ког си млада срећу изгубила?
Красна ти си стаса и узраста, руменила, господска погледа! Ал’ те, секо, коса покварила; јер си тако, секо, оседила? С ког си млада срећу изгубила? Ил’ са себе, ил’ са своје мајке, или са свог стара родитеља?
беседи Краљевићу Марко: „Драга сестро, Косовко девојко, не шали се, у воду не скачи, немој себи смрти учинити, немој, секо, душе огрешити! Већ ми кажи Арапове дворе, гди су двори Арапина црна? Имам речи беседити с њиме“.
“ Марко с’ маши руком у џепове, те извади тридесет дуката, па и даје Косовки девојки: „На ти, секо, тридесет дуката, пак ти иди своме белом двору, пак се рани док ти с’ срећа јави; само кажи Арапове дворе, ја ћу
Једно бјеше цури муштерија од крајине Куна Хасан-ага, пак Марији књигу начинио, и у књизи овако говори: „О Маријо, секо Ђурковића, и ја сам ти, цуро, муштерија; хоћеш поћи за ме, Хасан-агу, пак ћеш бити у двору госпођа?