Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
године у нашему Сонету секретар био) и почнемо се о оном аустријском одговору и о прочим важним писмама разговарати, која се тичу наши̓ ондашњи̓
Сутрадан у Рогачу на конак Катићу, пак у Бранковину. ВИИИ Божа Грујевић, (Теодор Филиповић) први секретар Совета, у априлу месецу дође.
То је било августа 15. на Велику Госпођу 1805. — Божа Грујевић и секретар и концеписта, архивар, столоначалник и сва званија на себи носи.
31. декембра у десет сати опет одемо Лорду Кастлрију, изиђе његов секретар, дамо му писмо и покажемо ког је содержанија и шта просимо.
На то секретар каже: да се они у такве велике предмете мучно подуфаћају. То је дело, вели, у себи врло деликатно, то се каса султана
” Пита: „На ком је језику прошеније?” „На немецком.” „Ми нисмо добри немци”, но опет га узме. Но други секретар пресети се, и врати нам говорећи: „Носите и на латински преведите ми, боље латински знамо, и сутра га у 12 сати
јануара нисмо одлазили. 6. јануара сâм ја и Је(вта) ишли смо у квартир Лордов. Дали нам да седимо, и разговарао се секретар турски с нама, питали смо има ли какав одговор. Он одговори: „Јок, трећи дан биће одговор.” 10.
Ту ми императоров секретар јави да је иста инштанција јоште 18. јануара књазу Метернику отправљена. — Исти дан одем књазу Метернику.
Но 1188. Питам: „Има ли штогод од фиршта?” Одговор: „нема, нема.” 3. јануара около 11 сати отиђем и питам, но секретар ми каже: „нема, но чрез три дана дођи, биће.” 6.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— па оде у канцеларију. Енглез упрти мајмуна под пазухо, па оде у варош, клибећи се једнако на њ. — Шта би? — упита секретар кад начелник уђе. — Ништа, бога вам! — одговори начелник готово љутито. — Лудорија!
« а онај лудак примио то за готово, као да никад није видео мајмуна! — Може бити и није — рече секретар. — А, избрусићу ја њега добро!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Секунд‑секретар новог посланика у Бечу, грофа Кајзерлинга, наредио је да Павла пронађу. То вече је прошло, код Исаковича, весело.
Око четири сата, поменутог дана, Исаковича је примио секунд‑секретар грофа Бестушева – а сада секунд‑секретар грофа Кајзерлинга – Волков.
Око четири сата, поменутог дана, Исаковича је примио секунд‑секретар грофа Бестушева – а сада секунд‑секретар грофа Кајзерлинга – Волков.
По једној формули, коју је примењивао, грубо, Черњев. Секунд‑секретар Волков био је мало блажи, а била му је поверена преписка са чрногорским владиком Василијем, који је у то време прошао
“ Барун Аш био је секретар премијер‑секретару, Черњеву. Кад је Волков устао, Исакович виде да је крупан, млад, са косом смеђом као слама – кад
Међутим, секретар га прекиде. То је интјересно, каже, али то су већ чули! Господин Николај Черњев, премијер‑секретар, не може више ока
Међутим, секретар га прекиде. То је интјересно, каже, али то су већ чули! Господин Николај Черњев, премијер‑секретар, не може више ока да, због њих, склопи. Почео је да сања Мурата и цара Лазара, на Косову. То су већ чули.
Волков онда застаде, па му рече „Хорошо! Хорошо!“ – али Исакович није разумео то. Гледајући га право у очи, секретар му рече да му каже, укратко, кад се решио у Росију поћи?
Она зна да се у Бечу налази општенародни секретар митрополита (Исакович рече: унсер Назионалканзлер) и да официре денунцира.
Сви би у Росију, одселитсја. Секунд‑секретар га онда запита: шта је то Ландсманн? Је ли то слуга, или мужик? Мужчина? Је ли Ландбеситзер?
А кад секретар то рече, Павлу се учини, не само да га нетремице гледа, него и да му се, подругљиво, смешка. Павле му онда, устајући,
да му је прошле године умрла жена, на порођају, а са којом је био сретан, па на жене и не мисли, нити мари за њих. Секретар му на то притрча. Понављао је: „Но, капетан, не грустјите по прошлому!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: Какву службу? ГАВРИЛОВИЋ: Секретар код владиног комесара. СМРДИЋ: Је л’ то истина? ЛЕПРШИЋ: Била је реч. ГАВРИЛОВИЋ: Зашто је била реч, кад сте зацело
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
После смрти Курцбекове, његова штампарија је прешла у српске руке. Почетком 1792. године Стефан Новаковић, бивши секретар митрополије у Карловцима и тада српски придворни агент у Бечу, купио је Курцбекову штампарију за 25.
ту службу, провео је неколико година, од 1757, као чиновник, »архиепископско-митрополијски илирически канцелист«, секретар или благајник, код српских црквених великодостојника у Карловцима, Темишвару, Новом Саду, Пакрацу.
1808. он је директор свих српских школа, васпитач Карађорђева сина Алексе, Карађорђев секретар и саветник. Тада он почиње изводити цео један план за просветну организацију Србије, ствара 1808. Велику школу, 1810.
Оптерећен дуговима, он те године пређе у Србију. Ту је до 1829. био секретар кнеза Милоша, и често су му повераване дипломатске мисије, у којима је, по оцени кнеза Милоша, показивао »изврстан
1832. примио је уређивање Сербскогъ лѣтописа, потом је постао секретар Матице српске, коју је ставио на сигурну основицу. Он је покренуо два важна српска листа: Сербскій народный листъ 1835.
1827. остави Немачку и преко Трста оде у Црну Гору, где постане секретар Петра И, а затим учитељ његова синовца Рада, потоњега владике Петра ИИ. Када је његов ученик 1830.
Када је његов ученик 1830. постао владар, он је добио титулу »народа црногорскога секретар«. И ту није дуго остао. Побегавши из Црне Горе, врати се у Србију. 1831.
1842, по династичној промени, постаје секретар Министарства просвете, потом члан апелационог суда. 1846. води државне питомце у Русију, где остаје пет месеци.
1846. води државне питомце у Русију, где остаје пет месеци. Као секретар Министарства просвете, оптерећен дуговима, готово у оскудици, умро је 30. децембра 1847.
1845. постао је главни секретар Државног савета. И као начелник санитета и као саветски секретар Стејић је радио на просветном напретку Србије и био
1845. постао је главни секретар Државног савета. И као начелник санитета и као саветски секретар Стејић је радио на просветном напретку Србије и био један од главних покретача и радника Друштва србске словесности.
До 1839. био је у Србији учитељ кнежеве деце и чиновник у државној служби, а потом, до 1845, секретар кнеза Михаила. 1845. оде на студије у Берлин и 1847. постане доктор филозофије. 1847.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хајде, Пане, јабуко моја, признај већ једном, немој патити и нас и себе — лијепо га моли секретар штаба батаљона, Раде Чувида, бивши општински чиновник, али ознојени Пантелија само искоса зрики у сиров љесковац у
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Ви познајете Н-а? — Радио сам с њим пре него што је постао секретар. — Изгледа да је то човек невероватно енергичан. Чула сам да је право чудо. — Може се рећи да је то више но човек.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Имао сам, у том пансиону, чудне комшије, и у соби са десна, и у соби са лева. Сусед ми је био са лева гроф Хојос, секретар гувернера, а са десна барун Враницани, велеможни чиновник Лучког поглаварства.
Прво сам био код Андрића, у Риму, у посети – где је Андрић тада био секретар, при нашем посланству код Ватикана – а затим сам, са Андрићем, отишао у Фиоренцу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Него, пре свега, господо, као што знате, при оваквим приликама ред је да се изабере председник, потпредседник и секретар збора.
до његовог стола је сто за чланове владе, мало дале сто за секретаре клуба. Прво један секретар прозове све редом а затим се почиње озбиљан рад. — Нека устану сви који имају да играју улоге опозиционара!
— Нека устану сви који имају да играју улоге опозиционара! — нареди председник. Устаде њих неколико. Секретар изброја седам. — Куд је осми? — пита председник. Нико се не јавља.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Поглавити скупитељи пренумеранта на ову књигу јесу сљедећа Господа: У Биограду: Саво Сретеновић, І. секретар министарства просвете и црквенијех дјела; — у Вараждину: С. Џепић, гим.
Саду: Александар Гавриловић, професор, и А. Хаџић, секретар „Матице” Српске; — у Осијеку: Васа Атанасијевић, доктор медицине и варош. физик; — у Панчеву: Др.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Који Макензен? Ама какав Макензен? И не каже се министар војни, откуд вам то, него државни секретар за народну одбрану! Не каже се ђенерал, са Ђ, него са Г, генерал! А је л морате све то увек да носите?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Ево ти ми опет други Андреј Петрицополос из Корфа! Овај б’јаше млад човек около 25 година возраста, званијем секретар при неком|господину, пријатељ Мг. Ливин, к[а] којему често долазаше, и ту сам се с њим познао.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
развучени италијански самогласници меко су падали у белину дана без дна а дугокоси је Грк, чудног имена, кнежев секретар и миљеник, писао брзо и, знао је Маврогени, у тој брзини непогрешно исправљао његове, кнежеве омашке.
У тај мах, Рига је подигао главу, имао је мали осмех око усана и у очима и кнез је, згранут, схватио да његов секретар следи не само текст који му он диктира него и мисао коју му скрива.
Кнез и његов секретар бивали су много заједно и рекло би се да су бивали и блиски. Рига је ипак био опрезан: чекао је тренутак у којем ће се
Пре подне секретар кнеза Маврогенија, у подне је искрсавао у трговачким четвртима Букурешта док је, по подне, силазио на дунавска
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
се когод од наших онде појави, мишљаше да је дошао у двор грчког патријарха, а не римског папе, јер би га онде дочекао секретар папин, Грк“. „Та није могућно!“ „Е, баш је тако било, секретар папин беше Грк Георгиус Трапезунциус“. „Трапезунциус!
„Та није могућно!“ „Е, баш је тако било, секретар папин беше Грк Георгиус Трапезунциус“. „Трапезунциус! - Ти си га, пречасни оче, лично познавао?“ „Врло добро.
Њутн га притисну својеручно на акта и потписа их гушчијим пером. Његов секретар посу потписе ситним песком, узе акта под мишку и удаљи се, поклонивши се дубоко пред својим старешином.
Он беше претседник државног Савета, пер Француске, канцелар Универзитета, члан Француске Академије, стални секретар Академије наука, велики официр легије части итд. итд.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Није, није — одговори г. Сотир Аранђеловић, рез. поручник, командант стана, иначе секретар касационог суда. Кренусмо се с тога места, ближе стрељачком строју. Шиштања су била све чешћа.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
испадају на асфалт струкови трстине, публика на тротоару буљи у чуду, с дућанских врата подмигују шегртићи, а млади секретар посланства шапће другу поред себе: „Овај је већ сасвим гага!” ... — Хм! Свашта ли и теби пада на памет!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Ово је предложио пре неколико недеља државни секретар Даниелс и нема сумње да је угледни чиновник апеловао на Сенат и Конгрес са искреним уверењем.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Међу покретачима те реформе били су председник Барнард са Колумбија колеџа и Џозеф Хенри, први и веома истакнути секретар Смитсониан института. Тако и оснивање Џонс Хопкинсовог универзитета пада у рани период ових реформи.
одвукла од његове вољене лабораторије, и он је провео остатак свог живота, преко тридесет година, у Вашинггону као секретар Смитсониан института, као организатор већине државних научних установа којима се данас ова земља поноси.
Њему је доктор Фиск био секретар. Таквог секретара никад није имала ниједна млада и активна научна организација. Удружење је напредовало и, 1894.
Постоје, међутим, два велика циља која овде треба поменути, које је лепо интерпретирао доктор Вернон Келог, стални секретар Савета и председник његовог одељења за просвету.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Тодоровић кожарски трговац Живка, његова жена Дара, кћи Рака, синчић Пера Каленић Чеда Урошевић, зет др Нинковић, секретар Пера, писар из административног Мин.
Па онда изволите у које доба желите, она ће, извесно, кроз који час бити код куће. – Молим за ваше име? Др Нинковић, секретар министарства спољних послова. – Лепо, ја ћу рећи, а ви изволите! (Затвара телефон.
ЧЕДА: Шта ће тамо? ДАРА: Шта знам ја, оправља зубе. Већ четири дана иде сваки дан. ЧЕДА: Тражио је неки секретар министарства спољних послова на телефону. ДАРА: Јеси ли ти разговарао са оцем?...
Неки др Нинковић. ЖИВКА: Је л' рекô да ће доћи? ЧЕДА: Јесте. ЖИВКА: Баш добро! ДАРА: Ко ти је то опет? ЖИВКА: Секретар министарства спољних послова. Добро, дете, однеси, бога ти, ту хаљину, метни је у орман. Чекај, понеси и шешир. (Скида.
Је ли то Министарство спољних послова? Да!... Молим вас да се позове на телефон г. Нинковић, секретар... Да!... Реците, зове га госпођа Живка министарка. (Пауза.) То сте ви, господине Нинковићу (Пауза.) Тако!
АНКА: Ко је то? РАКА: Не знам, неки Кинез... дакле... (Чита.) „...заљубио се Ни-ни-ко, секретар министарства спољних послова!... АНКА: А, сад знам ко је. Читај, молим те, даље!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Мислиш ти, ја, кад сам био практикант, да нисам патио? Још како! Седао сам ја и на плави плајваз, али ми је подметнуо секретар, па ми је било мило, иако ме сврбило десет и више дана.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Пред мој полазак из Цариграда поклонио ми је главни секретар, архиграматеус Светога Синода, неколико листића од оне пергаментске хартије на каквој су исписане одлуке нашег
Ја ћу се онде претставити као сарадник Геталдићев, Ви ћете бити мој секретар. Приложена фотографија Гундулићевог споменика у Дубровнику нека Вам послужи као упутство за Вашу одећу.
Лево од претседникове фотеље заузео је већ своје место секретар удружења, Роберт Хук. Навршио је педесету годину. Његове живе очи показују да му мисао има брзину муње, али његов
Он саопштава да је претседник Удружења, Сер Христофор Врен спречен својим пословима да присуствује данашњој седници. Секретар друштвени чита својим мрзовољним гласом дугачки записник прошлога скупа.
У доба о којем сад говорим, он живљаше у Цириху. У оно доба живео је у Бечу, као први секретар посланства краљевине Србије, и мој рођак Јован, син Димитрија, брата мога деде.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Рођен је у Вуковару, у Италији је изучио сликарство и бакрорез. Радио је као учитељ, калиграф, бакрописац, чиновник, секретар митрополије у Карловцима, Темишвару, Новом Саду. Покреће 1765. Славеносербски магазин, први часопис Јужних Словена.
одрастао у Имотском, умро у Котору, био је православни свештеник (прота) и песник, професор Задарске богословије и секретар црногорског кнеза Николе. Био је православни свештеник у Истри, Далмацији, Дубровнику и Задру.
Био је професор београдског лицеја, министар просвете и секретар посланства у Цариграду. Покретач је листа Шумадинка који уређује од 1850. до 1857.
члан Српског ученог друштва, почасни члан Српске краљевске академије, управник Народног позоришта (у два наврата), секретар Министарства просвете, као и школски надзорник.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Писао је и матери, и брату, и господин Јоксиму, да ће скоро доћи, али никада се више није вратио кући. Постао је секретар једном богатом Америчанину, историчару, који је живео у Риму и радио на делу о Јулију Цезару као државнику.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Кад год пишем неком старијем по чину од себе, ја метнем знак дивљења. Али наш секретар иде тако далеко да ставља знак дивљења чак и крај фразе: „Ти си магарац!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Иначе је доста забаван Чак и привлачан БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ПЕТАР Био једном један Петар Шнајдер молер и тапетар Секретар за јужни ветар Носио је увек метар Уза се Мерио је авионе Бомбоне и луфтбалоне Примадоне и салоне Па и своје
ДА БУДЕМ ЦАР Рече цар и направи дар-мар ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР КОНОБАР УРЕДИЋЕМО ТУ СТВАР Рече му главни секретар ДОБИЋЕШ ОДМАХ КЕЛНЕРСКО ОДЕЛО ПОЛА ЦРНО А ПОЛА БЕЛО ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА СЛУЖИМ ГОСТЕ Рече конобар НЕКА ОПРОСТЕ