Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници слушају и сумњичаво врте главом. По урођеној селачкој промућурности као да увиђају немогућност прелаза, и црне слутње их обузимају при помисли на воду.
Прогурасмо се кроз народ, који нас је у чуду гледао, појахасмо коње, и, онако окићени пешкирима као да смо на некој селачкој свадби, потерасмо у галопу ка Милићевом брду. Да му само измакнем са очију.