Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
га садила Те лепојку младила, Њим се она огрће, Срца на се обрће; — Место цвећа бељана Њој невиност пељана Селендиву красује, Дичјем доду пасује; Плод је лепшин миљавост, Душе л’ срце смиљавост! 1839.
објашњења уз кованице у последњих пет стихова Приче: пељана — од рватског упиљана, урађена, очишћена, дакле чиста; селендиву — од селена справљену диву, тј.