Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' Селиму сада Из царева града Стиже гост. „Из овог пехара Пиј у здравље цара, Селиме!“ Селим очи склопи, Златни пехар попи До краја. Силно ј' срце стег'о, Па замишљен лег'о На душек.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
– Те то си ти, Селиме? – Баш ја главом, као што видиш! — одговараше Новици Селим већ десети пут, срчући каву и пушећи.
— управи Селим своје већ пријатељске очи пут домаћина. – Није у обичају, Селиме! – Ех, није у обичају!.. Већ десету каву испијам као Омер из Рибарића кад је ишао са Али-Драгом, па није жалио његове
А ти не питаш! — Не могу да се наканим, Селиме... — Вала да можеш... Остави старе обичаје. Било па прошло... Камо среће да сам мало боље гледао!..
Смеју се, граше и разговарају с ким хоћеш. Мунарета као пуста, ретко да чујеш мујезина. „Клањај сад, Селиме Селманов из Чабра, у јаде велике: зло ти твоје турковање и у причу!..
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И сав тај народ излази на главни пут. — Наредише ни ваши, да се селиме... А накуде кемо, не знајеме!... — одговарају плачним гласом. — А, ете, нећеш ваљда да ти још и „квартиљ“ нађем!