Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но муња кад плаха сену, Он стаде кô дирек право, јер своју сопствену жену Упази крај селског друма. Он смућен над њоме клече. „Ићи ћу у цвеће данас“, сети се како му рече, И задрма је руком.