Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Знате, говори се да и у нас има републиканаца. — Сад ме још строжије посматраше... Јест, јест, то је све Милетићево семе! Знате оног осуђеног несрећника!... Познајете ли ви тога Милетића?... — И он ме опет оштрим погледима проучаваше.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
добру паде, како сељани одy дома, да се све јединомислено и јединодушно сложе и да све оно на њихов вред посејато семе ишчепркају и позобљу.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
слажу сир, сипају шећер, пиринач, сипају орасе, на тас изручују укљеве, стављају смокве, сипају бибер, сипају семе и со, на тас стављају доказе, стављају печате, слажу Законике, Уставе, слажу Пресуде, на тас стављају топуз,
3. Брате, који си измирио браћу, сине, који си подигао оца, оче, чији пепео синови расуше! Донео си нам семе вина, семе жита, ал нема ко у земљу да га баци! Написао си, ал нема ко да чита, знак у коме се сабирају сви знаци!
Брате, који си измирио браћу, сине, који си подигао оца, оче, чији пепео синови расуше! Донео си нам семе вина, семе жита, ал нема ко у земљу да га баци! Написао си, ал нема ко да чита, знак у коме се сабирају сви знаци!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић. — Ти би хтео да сатреш турско семе!... Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...
Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида! Нека прска ћелаво теме!... Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... — Треба, треба!... — Онда, браћо, приђимо ближе браћи нашој!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМЕ 51 РЕФРЕН 52 СУНЦОКРЕТИ 53 СЕТА 55 ПЕСМА МРАКА 57 ЧЕКАЊЕ 58 ПЕСМА 59 МЕЂА 60 ЛИРИКА 1943 62 ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ 63 СЕМЕ 65 ПУТ 66 ПОБОЖНА ПЕСМА 68 СУНЦЕ 70 СЛУТЊЕ 71 ПЕСМА 72 ГОЗБА 73 БОГУ 75 НАТПИС 77 СЕНКА 78 ЈЕСЕЊА
О БОГУ 299 ДРУГОВИ 300 ПЕСМА О ЖЕНИ 301 ЈЕВРЕЈСКА ПЕСМА 302 СВЕТАЦ 303 ЗИЗЕМА 304 СЕМЕ 305 СТАРИ ЗАПИС 306 ПЕСМА ХРИСТУ 307 НА РАСКРШЋУ 308 ДОДАТАК 309 ВРБАС 310 МОЛИТВА 312 НА ЦАРЕВ
И смрт и живот у истоме даху: Вечно ван себе тражећ своју мету. СЕМЕ У бразду бацих семе кедра, Те непобедне свете сржи, Којег у своду неба ведра Нит олуј сруши нит гром спржи.
И смрт и живот у истоме даху: Вечно ван себе тражећ своју мету. СЕМЕ У бразду бацих семе кедра, Те непобедне свете сржи, Којег у своду неба ведра Нит олуј сруши нит гром спржи.
У светло јутро тога дана, Бацајућ семе, рекох: — Буди У мојој бразди крв титана, Идеја силе сва у груди! У простор бачен глас што стреми, Да га небеса
ПЕСМА Господ ме сеја цело време, И свуд сам нова реч и знамен — У белом хлебу прво семе, У тврђавама први камен.
Сејач и семе, реч и обличје, Од прапочетка исто начело; Закона истих хладно заточје — И једно у свем што се зачело.
Хоћеш ли остати или проћи? Куда Иде твоја бразда? Какво семе клија Путем твог триумфа? И да ли је свуда Само тамни бездан где твој фар засија?
Јер ти си постала у мени, и била Мисао исконска што најзад однемље, Златна нит из стене, и семе из земље, И мах у рамену још нениклог крила.
Твој је дах да семе не смрзне у њиви; Твоја љубав да би било побожности; Твоја равнодушност, да може да живи Гордост очајања и горки
Из мог благослова прешла си у клетву, И бол одрицања; твој век свагда траје... Вечно семе спрема своју вечну жетву, Љубав се зариче и када се каје.
Ни семе у бразди, ни стопа на путу, И како је тешка сена коју вучем! Канда туђе срце бије у мом куту? Све светле палате живо
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу. Затекао га у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке, цвркућући им. Шаца је био сав блажен кад је чуо зашто га зову.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Мора ваљда, имати неког смисла то семе што је ту, јер је ту, и ја немам шта да мислим него лепо да пуним и даље ове чељусти што зјапе уперене на ону страну и
Теодосије - ЖИТИЈА
А младић, слушајући ово и као доброплодна земља семе примајући у срце своје речи старца, ридање к ридању додаваше. А старац се дивљаше врелој љубави његовој пре ма Богy и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
јужној Македонији, у Куфалову код Солуна, чуо сам израз избугари се кад се говори о уквареНом житу које није добро за семе, а израз побугари се кад се хоће да каже да се једна ствар квари и хаба. Бугарка је врста најпростије пшенице.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
док има ногу Све док има било чега СЕМЕНА Неко посеје неког Посеје га у својој глави Земљу добро утаба Чека да семе никне Семе му главу испразни Претвори је у мишју рупу Мишеви поједу семе На месту остану мртви У празној се глави
ногу Све док има било чега СЕМЕНА Неко посеје неког Посеје га у својој глави Земљу добро утаба Чека да семе никне Семе му главу испразни Претвори је у мишју рупу Мишеви поједу семе На месту остану мртви У празној се глави ветар
га у својој глави Земљу добро утаба Чека да семе никне Семе му главу испразни Претвори је у мишју рупу Мишеви поједу семе На месту остану мртви У празној се глави ветар настани И коти шарене ветриће ТРУЛЕ КОБИЛЕ Један другом буду камен
у том камену У туту тутину у легло празнине У гладне маказе почетка и почетка У небеску материцу знам ли је ја Семе ти и сок и сјај И таму и тачку на крају мог живота И све на свету 7 Шта је с мојим крпицама Нећеш да их вратиш
Црњански, Милош - Сеобе 1
Узврпољивши се, рече јој да одлази. Осети како му се, као та киша, на неко семе у дубини земље, што клија, слива крв у глави на једну блештећу, звездану тачку ума, последњу што му остаде чиста у
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“²⁴ У Банату девојке за време младог месеца бацају у ватру семе бунике и говоре следећу магијску формулу: „Како пуца семе на ватри, тако нека пуца његово срце за мном.
“²⁴ У Банату девојке за време младог месеца бацају у ватру семе бунике и говоре следећу магијску формулу: „Како пуца семе на ватри, тако нека пуца његово срце за мном.
1597) — Од зле птице — зло и пиле. (М. М., 1973) — Од (добре је) кобиле и ждријебе (добро). (Вук, 3951) — Какво семе онакиј и плод. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 166) — Куд ће ивер од кладе? (од каква је ко рода онакије).
“; „Из сваког пања не може се светац истесати“; „Какво семе онакиј и плод“). У схватању снаге и пресудног утицаја генетског чиниоца осећа се прилична доза фатализма („Што колевка
(„Ђе је сова излегла сокола?“; „Какво семе онакиј и плод“). Већи значај придаје се у народу генима мушког родитеља, односно сматра се да је очева лоза „јака
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
носи на друм цару; један да на жрвњу меље манастиру; један да поправља властелину слеме, један да му спрема за сетву семе; а што остане у недељи дана да ради за себе сама.
Земља је таква, она тражи да је човекове руке гнету, она воли да се семе у њу баца, да је запахне мирис зоби и ражи, воли да с пролећа осване у цвету трешања и јабука, земља чезне да је
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Доста зависи и од тога на какво ће тло семе пасти; дејство уметности није тренутно и непосредно; кад би било, свет би се одавно продуховио, уравнотежио и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
он је речито изнео програм свог пространог сатиричног рада: »Док се коров и коприва не истребе, не може се добро семе сејати; док се лажни апостоли не открију, не може истинита наука процвасти; док се ропски духови не изобличе, не може
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ако ме послушате, нећете се кајати ни ви ни ја; а ја ћу бити задовољан што није семе пало у трње и на неплодну земљу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па ти даље ја весео гледа, Како оде човек унапреда, Како просу семе некаково, Драги брате, опет чудо ново: Како пало, семе изникнуло, Изникнуло, стабло подигнуло, И још класје што
даље ја весео гледа, Како оде човек унапреда, Како просу семе некаково, Драги брате, опет чудо ново: Како пало, семе изникнуло, Изникнуло, стабло подигнуло, И још класје што шеницу носи, Класје зрело, само да се коси, Коси, брате,
туна, Па довати вранчића лагуна: „Ја вас гледам, вељи јади, гледам, Али нећу да вас приповедам, Та ни моја баш за семе глава!“... Ово рече, остави га страва, Па Турчину јурише чињаше, Он чињаше, а Бог помагаше.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(Лати шанове, пак се на њега баци.) СРЕТА: Шта, на мене руку? Чекај, курјачко семе. (Шчепа је, па је веже.) Дед, сад? СУЛТАНА (цичи, отимајући се): Што не могу угурсуза да уморим? СРЕТА: Угурсуза?
(Туче је.) СУЛТАНА: Помагајте, помагајте, оће да ме убије! СРЕТА: Мислиш ти да ти то помаже, курјачко семе? Оћеш ти бити моја жена, а, или нећеш; оћеш ти бити моја жена? СУЛТАНА: Не удри више... оћу.
док си била паметна, тога није требало, а сад оћеш мужа са шанови. (Прети јој песницом). Курјачко семе, ја ти морам то лудило истерати из главе, макар ти цркла. Таки моли за опроштење!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
исто, неко твоје време; Тако ме стално храбриш да те схватим У настајању, нестајању: да си Плод што га роди измишљено семе. (22. В 1989) 8 ЉУБАВ У парафрази твога нерођења Сваки ми корак сенчи једно ништа. Неоштар снимак.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Куд ваља слати голуба и гачка?) Затрудни једном, месечино сунца, с различка стидног док ми семе врда. Шта сунча више Ужарена тачка?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
књиге: потоње је време, ето се погуби кнез, а васкрсава убог Лазар, и оба иста: расте им моћ да сами себе посеју ко семе.
И да светлост обасјава светску беспредметност. Имена су ти многа и добра. И само име је већ твоје семе. Име које те има и које ти имаш. Сви кажу име. Не надевај ми имена. Зато што већ имам име. И говорим у име.
Она улива наду да ћемо опет бити неком потребни. Смањиваћемо се да бисмо били као зрно или семе, да из нас нешто исклија. да савладамо нашу непотребну огромност.
Децо где је семе? Зар да вас наследи трава? Осетили сте оштрицу најтежег мача на Струмици на Марици и Сутјесци насред Теразија увек
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Хоће да одани, неће моћи после да се врате. — Поднаредниче, неће гром у коприве. — Е, ће му се затре семе — вели јетко један, глођући кост. А на зачељу се „уфронтио“ и Танасије.
— Ја мислим да је то због тебе. Чува те Врховна команда за семе — дира Војин поручника Луку. — Јакако, бато. Неће ваљда да води рачуна још о теби, кога сваки патак може да кљуне у
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Травар? СОФИЈА: Лечиш болесне људе помоћу цвећа! ДРОБАЦ: Ја? СОФИЈА: Некога боли глава — ти му даш семе горушице, цвет камилице, мајчину душицу! Има падавицу — даш му лист кантариона, корен божура!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Радили смо и мучили смо се, па све узалуд. Одвајали смо и од уста својих те сејали, али наиђу бујице па снесу и семе и земљу са врлети, и остане го камен.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ко ти није добио од њега какав паметан савет, или ретко семе, или чуо занимљиву причу из његова путовања, или дознао да има места где не ору ралицом и не копају мотиком, него раде
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. — Шта је, шта је?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ћуте и чујају, као пшеница озима, Као семе, ил мустра, коју нико не узима. Кад се селе, понесу гусле и икону на дну ковчега, И мисле да су важни, мада није
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Лако стани, брзо ступи. — Бог даје тежаку, а не лежаку. — Лену тежаку миши семе изједу. — О труду жито роди а о муци гроздови висе. — Ништа није боље од добре воље.
— Доста пчела — пуно улиште. — Лемеш што већма оре, све је светлији. — Ко ветар сеје, буру жање. — Слабо семе — њива јалова. — Каква сетва, таква жетва. — У црној земљи бијело жито роди. — У ратара црне руке, а бела погача.
— У хвалише свега више. — Лако је говорити, али је тешко творити. — Гола реч — труло семе. — Лашње је забавит’ нег’ справит’. — Ди је много ријечи, мало је створа.
Кад је то народу било дозлогрдило, он се договори да том тешком намету једном учини крај, и то на тај начин што је семе пре сетве кришом обарено. Тако жетва ћетена и конопље која је дотле била обилна, овога пута не донесе ни зрно плода.
(Конопља која даје и која не даје семе) 180 — Жуто је, — смиљ није; зелено је, — јед није; црвено је, — крв није? (Дренов цвет, грање и плод) 181 — Звоно,
(Крива) 405 — Који звончић не има гласа? (Онај у купуса) 406 — У ком царству репу сеју? (Репа се не сеје, него семе од репе) 407 — Чему наличи пола тикве? (Другој половини) 408 — Шта је хладно, а жеже?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Јн. 15, 12) А ко од њих одступи од онога што сам им наредио, гнев Божији да прогута нега и семе његово!“ А ја сам на све то рекао: „Амин!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Венци суве паприке, остављене за семе, обешени о стреху, суво шкргућу изнад његове главе. Звонко сипкају осушена ситна семца. Неко их лаким прстима пипка.
И Швабе би нам завиделе. Шта ћеш, пуста смрт. Ти си, дакле, његов унук? И личиш на деду, личиш, богами. добро семе не рађа шуљак. Баш ми је мило што те видим. Могу ли шта да ти помогнем? Немој да се стидиш.
Зато ти коме ће она до сунца постати мати, кад дорастеш да ореш по женама, никад их не жали. Буди плуг и семе. И ори и сеј док не цркнеш. Никад неће бити толико уста да нестане меса и траве.
Он неће, иако га, кажу, воде на вешање, неће да туђе семе његово буде, да његову кућу и њиве наследи, и накоти децу што ће сва да се презивају Катићи, па и треће Адамово колено
Два пута се коси, а отава није слабија од прве траве. Нема, сине, такве ливаде у целом моравском пољу. Ни за семе не можеш коров да нађеш. Намеран сам да купим још две парцеле поред ње и детелину да посејем.
Он је то погано семе и посејао по чаршији и нашем народу. Где би ми, Срби, где би ти, сељак, био против краља? — Како ти, апсанџијо, смеш
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли чудо што сама од себе потече прича да је девојчица Вилински изрод, изгнана и прерушена принцеза, ђавоље семе, уклета звезда, вештичја кћи? Али старица не обрати пажњу на речи доконих.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
своје име и своје обличје и да је он препознаје: то се, на сунцу, отварала земља и мирисала на старе смрти, пробуђено семе и на глисте.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нема ли цвета, није му време Храни заметак брижно у груд'ма К'о добра земља пшенично семе. Ако је твој Бог хтео да будеш Земаљски цветник рајских цветова, Унео ти је небеску прегршт У врело срце пре свих
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Његови списи су се изгубили, али здраво семе његове науке преживело је хиљаде година да тек онда донесе зрео плод. А како је Демокритос дошао до својих ставова?
Да би се таква хартија могла производити и у његовој отаџбини, затражи он из Александрије семе папиросове биљке и засеја га јужно од Сиракузе уз речицу Киане, где и дан данашњи лепо успева.
Италија, њене вароши и њихова блага нису му била више потребна, јер оданде је са собом понео семе за своју научну сетву.
је Њутн сагледао пред собом широко, а необрађено поље науке па предузео да га обради, убеђен да има снагу, алат и семе потребно за сетву.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Као што је ситно семе сакривено у дивном цвету, тако је и у Фарадејевој визији и Максвеловој изванредној, али, за обичне смртнике,
Херц, кога је предводио његов велики учитељ Хелмхолц, препознао је сакривено семе и одатле је однеговао практични доказ Фарадеј-Максвелове теорије, у облику једне просте апаратуре која функционише на
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Србија ј’ самосвојна, подесна ј’ њива та, И твоја реч ће можда истребит’ семе зла, — Ал’ шта ћу, болан, овде, како ћу, шта ћу ја!...
И ја би да те загрлим и хвалим — Зато ћу да те представим малим. И највећег раста, чемпреса и палме Семе је мало, Али шта буде кад земља здрава У себе прими зрнашце једро, И чиста роса снагу му крене, Шта буде онда?...
Не питајте мене, Кад сами знате. Викторе Иго, Викторе Иго, Ти ниси друго већ семе мало, Ал’ то је семе са неба пало.
Не питајте мене, Кад сами знате. Викторе Иго, Викторе Иго, Ти ниси друго већ семе мало, Ал’ то је семе са неба пало.
— Ко покрива поље преорано, Да не зебе семе посејано? Оштра зима, ал’ јој блага нега, Зима стере покривач од снега.
Осећа се у самоћи — Ал’ да нема јарка сунца До века би било ноћи. Он ће ићи своје путе, Да посеје семе здраво; Он ће трпет’ муке љуте, Ал’ ће рећи што је право.
Нек’ ти здраво семе не пада на стене, Нек’ ти сваки осмех тисућ’ мисли крене; Кад говориш српски, нек’ те свак’ разуме, Нек’ те свак’
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Што год дише скоро све је неверно, Ко год љуби саде, све лицемерно; Зло је семе прва мати прво повила, От првога јоште горе друга родила, Најгорим се земља сад наплодила...
Мати плаче бедна: „Тужна, јадна ћерко, ти с' остала једна К'о тиква за семе. Ах! доцне ће бити, Нећу, ћерко, зета очима видити.“ А ко ће ме, мајко, јадну запросити?
Сагревају сва срца исто семе! Мухамедском смрт стрела моја плећу! Сад збогом! Гледе слатке сестрице ме.” То нек’ је тако.
С тужним срцем сад ишчезне, Смртни Српству куца час; У прсима сваки носи Своје судбе горки клас. Вражда сеје љуто семе, Вера с зове невером, Вук се диже, Милош пада, Милош, дика роду свом.
Отац, мати, род и племе, Кукољ или чисто семе, Љубве, пријатељства сласти, Худе или нежне страсти, Људски понос, лепо својство, Женска дражест и достојнство,
што на по пута оста, Вила руже давно увенуле, По гробу му пелена је доста, — Другог брата по гробу просуле Невен-семе вишњег духа руке, Златни невен вечно на њем’ траје, — Тамо путник пушта уздисаје: Овде пута заборавља муке, Духом
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И кô Ахасфер, кога Господ укле, Тражимо равни до у бескрај пукле. И Васељена њива наша поста За семе части — које сунцу сиже. Господе, казне зар не беше доста?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 Поглед је — пијем, И пјанећ све ме, чудно свему себе дам. Поглед је — бдијем. И пупећ у свему моје семе, самртно радостан, и сâм. 5 Поглед је — страсно за нерођени плод у земљу мајку засеца рало.
Небо то земљи тобом силовито устреми, Сило, Нерођени, Ти. 2 Отворите се, утробе. Семе је ово, пламена пламен-оплођење. Сагорети — пречистој дар.
Жртвени преклати нож силу крина. 4 Отворите се, утробе, Семе је ово, блажени носи квар, невести земљи небо у оплођење. Сагорети — пречистој дар.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
НИЛИСТ 101 РАШТАН 101 РЕН 101 РЕПУВ 102 РОГАЧ 102 РОГОЗ 103 РОТКВА 103 РУЖА 103 РУЗМАРИН 104 РУЈ 105 РУТА 105 СЕЛЕН 106 СЕМЕ 107 СЕНО 108 СЛАТКА
АЉМА Зwіебел, аѕкалоніѕцхе (алліум аѕцалоніцум). Аљма. О а. има различитих веровања. Њено семе не купује се, већ се тражи на поклон. Где се а. сади, не треба ни подизати кућу ни спавати.
л., који се мора истући на камену што »се не померава« (ЖСС, 263). У Босни и Херцеговини верују да би семе од б. л.
и рекао: »Да будеш као овај цвет црвен и јак« (Софрић, 16). »Кому свет мрца пред очима, да пије семе божурово пређе сунчева истока и да га носи код себе и у воде и на свако место добро је« (народни лек, в. Софрић, 17).
Иначе је, заједно с бобицама с ловорике и у белом вину, лек кад боли утроба (ГЗМ, 20, 1908, 354). Семе б. је лек од дизентерије; сок за болове у уву, од водене болести, њиме се мажу дојке (ГЗМ, 1892, 138). Теј од б.
места (ЖСС, 329; СЕЗ, 16, 275); чисти се приликом врачања, вода (СЕЗ, 17, 1911, 578); приликом сетве меће се у семе (ібід., 14). Живина се иначе на Бадњи дан склања у стају: ако се из каквих разлога не може склонити, накаде је б.
или граничевог сировог дрвета (ТРЂ, КНР, 34). ГОРУШИЦА Сенф (ѕінапіѕ арвенѕіѕ). Горушица. Г. семе (с першуном и вењом) пије се од водене болести (ЖСС, 308); такође отклања перут и красте на глави, и употребљује се
У народној медицини г. се употребљује против срдобоље (СЕЗ, 13, 1909, 347); кашља и сипње (кувано семе, ібид., 368; према србуљама, треба је кувати у маслу и појести је, а сок попити, Софрић, 80); гушобоље (сок г.
кад полази на венчање, понесе га у недрима (СЕЗ, 19, л51); ките се ведрице с млеком (Караџић, 3, 1901, 122); меће се у семе за сетву (СЕЗ, 19, 361); меће се поред жртвеног јела, које се о Ђурђевдану носи на запис (СЕЗ, 16, 137).
ГЗМ, 4, 167); лист се употребљује против главобоље (ЖСС, 316) и од њега се прави мелем за рану (ГЗМ, 20, 1908, 345); семе у белом вину пије се противу заптивања (ЖСС, 306); од младога грања прави се мелем за рану (СЕ3, 17, 566), такође и од
Кад ко болује од врућице, онда се више његове главе расече ј. и дâ му се да поједе, а семе из ње сади се у земљу, и том приликом упућује се молитва светом Петру (ЗНЖОЈС, 7, 170).
Кадифица. У источној Србији, приликом првог орања, к. се ките волови и плуг. Такође се и у семе меће босиљак и к. (СЕЗ, 17, 14). У околини Ниша к. и босиљак носе се код мртваца (СЕЗ, 16, 250).
Ћипико, Иво - Пауци
Раде лежи, руке и ноге испружио, па му се по земљи вуку, притиснуо узорану земљу да њоме семе покрије, а приљубио се уза њу као да је хоће да обгрли и својим животом загрије; сунце му упрло у леђа — грије га.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Знам да си ти у тој светлости, семе твоје против безнађа, против греха. Прохор, други твој слуга, приговара ми како сам од твога храма начинио стециште
“), те семе труне по таванима а вратимљски сељаци немају са чим да засеју поплављене њиве. Четвртасто Богданово лице, црвено од
или сам поветарац да им сушим зној са тела усковитланих у парењу, или сам суђаја да бдим хоће ли или неће његово семе оплодити утробу њезину, или сам свети Димитрије што у црну дебелу књигу бележи сваки уздах и грч, сваки срх сласти и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И вредни ратар облази пола, Припрема семе, оштри плуг; И све је срено - поље и дола, И густи луг. Све слави пролећа дан.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сада ћу још да Вас потсетим да су дела Александровог учитеља била прво семе засађено у тле на којем је изникла александриска култура. О њој хоћу да Вам још коју реч напишем.
у цркви Свете Софије тај султан ударио својом шаком, а његов коњ копитом, један мраморни стуб те цркве, онда се семе грчкога генија, које је хиљаду година лежало неплодно на овоме тлу, расуло по западној Европи, и из њега је изникла
се око полова снег и мраз, па се на наквашеном окопнелом тлу може за време дугога лета развити биље, чији је корен или семе у стању да презими дугу поларну ноћ. То су једини живи организми Марса.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Суво семе стави на длан и мирише га. Увече седи у баштици „док се мириси не затворе”. Напослетку уђе у собицу, и пре но што ће
Хоћу да будем баштован, да негујем цвеће, да имам лале целе године, да све мирише, да и другим људима дајем семе. — Ми овде баштованских школа немамо. Лексо, сине — умирује је мати. — Ја ћу ићи тамо где има школа.
малу у Римској улици и, за кога би се можда смело рећи, и задивљао отада у гркштини, и расприродио и своје последње семе, свога унука. У чаршијске Грке спадао је, наравно, и Морфидис.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Закачио месец за шешир као некада белу ружу, и лети ка највећој лубеници, баш оној остављеној за семе. Е, да је не дограби! Скочи Старац са прага и гегаво потрча према Страшилу.
Пружио би се неки подземни корен, нека лоза, прелетело семе... — Ако је тако, оградите Царевину! Ишчупајте свако стабло и сваку травку која цвета. Спалите корење и семе!
— Ако је тако, оградите Царевину! Ишчупајте свако стабло и сваку травку која цвета. Спалите корење и семе! Од данас, па до вечности — у своме срећном царсвту не желим ни један једини цвет било које да је врсте, облика или
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СЕЈАЧИ Слишатељу возљубљени, и ми сами, сви, сваки по себи, — излази на сејање сејати своје семе! И то се разлико сеје: каква је кому његова ћуд, тако и сије. Један сије у своје тело, други пак сије у своју душу.
Ти, ушавши у мене, трње својим божаставним огњем у мени пожежи, и земљу претилу с твојим радењем утириши! Лепо семе у њој засеј. Тако и наша ова земља издаће овој пород.
И каде добро ово време дао нам је Бог; за нашу храну ово семе чврсто и јакостно: сејања свакога и разликога виђена: пшеницу чисту, јечам, зоб, проју и остало жито прихватно за нашу
Баш тако сам ходио, кано орачи и копачи кад једним махом све своје семе, штогод имаду, засеју у црну земљу. А ако ништа не никне, онда се вајкају и капом »хеју« гоне, одлазе, пак долазе,
Ама мудрице освестне не чине тако. Надајући се злу времену, не смеду једнак све им семе посејати, него за други и за трећи пут усев остаљају и приштедују.
Рекох: »Шат ми узваља и допосле један оборак овса посејати гдегод!« И ето сад опет ми би оно мрва за потребу; семе, свето слово божије, једно засејах, а једно оставих за други пут.
Јерно и сам се себи бојим, зашто не себи да своје семе сејем ни у своју ми њиву, него семе и њива је спахијска, ја исто за најам послујем.
Јерно и сам се себи бојим, зашто не себи да своје семе сејем ни у своју ми њиву, него семе и њива је спахијска, ја исто за најам послујем.
А семе господиново у земљу му зачепркавам, еда би боље никло и да га бране и свраке не позобљу како прво што су и с клицами с
њега не истече напоље не може своме срдцу одолети, ни му запта дати; све се разждиже и лије му се, разлива испод коже семе, те му болест задаје и мучи га и сакати му ноге.
На завидљиву човеку ђаво јаше. Намћорство и пизма не буди никоме жарач! Бољаром ђаво на памет другојаче семе сеје. Нит се богат с благом може зајазити. Лежак а не тежак. Кад смо сити, можемо постити...
Указујеш грожђе, а камо му чокот и лоза? Питаш посејану пшеницу, а камо дај и семе? Хвалиш цвеће, укажи ми од њега корен и сршљику.