Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Звонко сипкају осушена ситна семца. Неко их лаким прстима пипка. Осушена семца. Заустави дах: срцу не може ништа; оно брзо каса по сипкавој тами,
Звонко сипкају осушена ситна семца. Неко их лаким прстима пипка. Осушена семца. Заустави дах: срцу не може ништа; оно брзо каса по сипкавој тами, прободеној оџацима и јасеновима. Није она крива.
Ноћас, сада, први пут. Јача од свих. Сва семца, све бусење трава, све корење и жилице, све лишће је у њој. Отвара се да кроз њу протекне цела бескрајна ноћ са свим
И осети како се кроз невидљиве жилице дрвећа и корења трава протињу семца из скривених јајника. Земља је заударала на клијање и зјапила пред пуцањем пупољака.