Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Та Огњан ће ми сад о Петровудне изучити и остати код куће... Ако бог да здравља, даћу одмах на јесен и Сенадина. Нећу ја да ми деца буду слепа код очију!...
Ору њиве, попевајући и надајући се доброј години. Тек у подне стиже Миона из чаршије. Ишла је тамо зором да обиђе Сенадина. Она је одржала своју реч.
Дела узми — гладан си, знам... Богами, и ја се забавих мало доле у чаршији... Да знаш како учитељ хвали Сенадина!... — Седи и ти, нано, да ручамо заједно — рече Огњан ломећи и њој парче погачице. — Нека, сине! Ручаћу ја код куће..