Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПАСТЕЛ 261 ДУБРОВАЧКО ВИНО 262 ДУБРОВАЧКИ КАРНЕВАЛ 263 ДУБРОВАЧКИ ЕПИТАФ 264 ДУБРОВАЧКИ БАРОК 265 ДУБРОВАЧКИ СЕНАТОР 266 ДУБРОВАЧКИ АРЦИБИСКУП 267 КЊИГА ЧЕТВРТА: ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ 268 1.
Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина. ДУБРОВАЧКИ СЕНАТОР Госпар Сабо, племић, некад ђак Болоње, Увек с пером ноја и новом периком, С рухом од велура пуног фине воње, И с
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Време пролази. Марко Рогозић, премда већ сенатор, па као судац магистратски дрма са вароши, није задовољан. Каријеру је себи због бербера покварио. Болује често.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био се оженио, пре пет година, Аном, ћерком Јакова Богдановича, који је био сенатор у Новом Саду, као и отац Петрове жене.
Њен отац, сенатор Јаков Богданович, имао је обичај да каже: „Куд ми Бог даде Татарку!“ Била је то жена тамних очију, а обрва сраслих над
Није била ружна, напротив, али је била наглува и сви су то, у Новом Саду, знали. Сенатор Стритцески дуго није дао кћер за шизматика, и једва су га умолили, али је своју сиромашну рођаку, која је одрасла у
Варвара је била удата, уз мираз чувени; Катинку су пратила само једна кола намештаја, која је сенатор послао у Петроварадин, са нешто прстења и минђуша, преосталих од њене матере.
Сем тога, да ни мираза нема. Катинка је обично седела, док су друге играле. Исаковичи су били добродошли. Кад је сенатор дао одобрење, проводаџије су били удесили да је Павле сретне у Петроварадину, код једне старе рођаке сенатора
је знала да се после посете Гарсулија и хапшења Павловог сви налазе у великој опасности и да јој, можда, ни њен отац, сенатор Стритцески, неће моћи, а можда ни хтети, помоћи.
Међу братенцима, после тога, први је страдао Петар. Његов таст, главати сенатор Стритцески, из Новог Сада, био је дотрчао у Темишвар, да спасава зета и ћерку, још пре него што је Павле побегао, па
Дабогда, Петар никад среће више не имао! Петар се јадан бранио, а шкрипао је зубима, па је најзад и он викао да сенатор, ако ћерка хоће, може да води ћерку! Па је залупио врата, тако да су се прозори тресли на трактиру.
Па је залупио врата, тако да су се прозори тресли на трактиру. Анин отац, кривоноги, насмејани, сенатор Јаков Богданович, исто је тако био дојурио, из Новог Сада, да види зета и ћерку, али он није проклињао.
Извукао би се он, да може, али како? Ана је црвенела од стида, и заплака, кад то чу. Сенатор, са своје стране, признаде да би он можда и пристао да они иду, али не да мати Анина, госпожа Агрипина Богданович,
Притисла је била образ, уз његов образ, и своју црну косу, на његову. Стајали су тако. Сенатор Стритцески, који је недавно био удао ћерку, радовао се сад, да му се и сиромашна, наглува, рођака скида са врата.
Али је Павле био човек миран, разборит, ћутљив, који се лепо понашао, па се и сенатор Неоплатенсе лепо понашао. Питао је Павла шта жели да му да, уз жену: намештај, или трошак за сватове.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Покрај њеног супруга дигла је била процес против оца, због наследства, због материнства. Сенатор је доказивао да је сав иметак тециво, па материнство треба, наравно, да се међу децом дели.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ЈОВАН МУШКАТИРОВИЋ Рођен у Сенти, у Бачкој, око 1743. године, Мушкатировић је свршио права у Пешти и постао сенатор пештанске општине 1778. године.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Где је његов замак? — На Већем Острву. То је некада био манастир и напуштен. Стари маркиз, сенатор, купио га је будзашто. Потрошио је више милиона да га претвори у замак. Млади маркиз...
— Чуо сам да је врло велика. — Заиста је све тако лепо удешено. Његова екселенција, покојни сенатор, утрошила је неколико милиона. — Срећа је за село да је један напуштени манастир претворен у замак.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Лекари су, то је стара ствар, тајни ортаци продавача лековитог биља“, рече старији сенатор. „Рука руку мије!“, додаде млађи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
168. чита да је један од 37 новосадских пренумераната благородни Павел от Јоаннович, сенатор и вармеђе сремске соседатељ — дакле отац Змајев —, а књигу да је претплатио „за сина Јоанна.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
под царским венцем, лукаво праштајућ свима, Сурово погази ногом свештене законе Рима Тада се насупрот њему подиже сенатор један.