Црњански, Милош - Сеобе 2
То јест проводаџије које су Петра оженили, и Павла су оженили, из исте куће у Новом Саду, куће сенатора Стритцеског. Само док су Петру нашли лепотицу и зјело богату Варвару Стритцески, Павлу су утрапили једну Варварину
Катинка, сем тог сенатора, није имала никог на свету. Иако на њу није мислио, после њене смрти, сад, у затвору, изненада, Павлу је било некако
Кад је сенатор дао одобрење, проводаџије су били удесили да је Павле сретне у Петроварадину, код једне старе рођаке сенатора Стритцеског, у једној официрској кући, са чијих се прозора могло догледати далеко, уз Дунав, и до пропланака у Фрушкој
Код баштенских врата, Павле јој рече да ће, сутрадан, доћи, код сенатора, да је проси. Поред плота, зараслог у крупне сунцокрете, она је стајала ћутке и само га је, широм отвореним, тамним
Није био увидео да се то дешава само у његовом, уском, сирмијском, хусарском кругу, а да је ћеркама сенатора у Неоплатенси, ћерци капамаџије Гроздина, уопште госпожицама у гражданству, до национа, и разговора о национу, мање
Међутим, кад је слуга, прошавши у корак пред капијом сенатора, предао узде Павлу, а Ђурђе, нежно, убацио у кола младу, она, као дете, узе мужу бич и швићну ајгире.
Копша онда запита за господина сенатора Маленицу, у Темишвару, па затим поче да прича да је, до сада, кроз Вијену, отишло једно стотинак сербских официра у
Како кажу? Нема шарже моје на списку? Па добро, добро. Ти ћеш, дебели, моћи да изиђеш, пред свог сенатора, као премијермајор, а ја ћу свом старом, Стритцеском, рећи да ме Паја води у Росију, са коња, на магарца, у мобу. Аха!
Личи на Кумрију, као да јој је млађа сестра, али није као Кумра. Друкчија је. „А је ли паорка?“ питала је кћи сенатора Богдановича. Павле онда ућута, а затим додаде да ни једној паорки не би Кумрина хаљина боље пристајала.
По Богу да јој је брат, нека он препусти њу усуду њеном, и нек је не вређа. Ћерка сенатора Богдановича и сенатора Стритцеског, као и Петар и Ђурђе, имали су, дабогме, свако своје мишљење о томе, шта Павле о
По Богу да јој је брат, нека он препусти њу усуду њеном, и нек је не вређа. Ћерка сенатора Богдановича и сенатора Стритцеског, као и Петар и Ђурђе, имали су, дабогме, свако своје мишљење о томе, шта Павле о тој жени прича.
Што се тиче места, куд је био прошао дотле, на путу, пријавио је да је био у Новом Саду, у кући рођака, сенатора Богдановича и Стритцеског. И у Варадину, на женином гробу. Нигде се није дуже задржавао.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Као нека ноћна стража Рембранта, Темишварци су носили црквено небо, са свећама, на рукама сенатора, фишкала, зеленаша, занатлија, калфи, трговаца и шегрта (све сам „Мали Ђука“).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
С тим у вези још је одлучено да номофилакс републике, лично, а у пратњи двају сенатора, одведе славнога стручњака до Демокритовог дома који је лежао ван вароши и да га онде уведе у рад.
У пратњи оних двају сенатора, оставише зграду Сената. Номофилакс беше, као што то захтеваше његов високи положај, стасит човек, бујне косе и
Окуване и преливене зејтином, оне се топе у устима, а лако их вари и најнежнији стомак“. Оба сенатора климнуше, одобравајући главом, али Хипократес није више слушао шта му Грилус говори.
„Е, сада пођимо даље!“, рече он својим пратиоцима. „Идите и јавите то нашем Ескулапу!“ Оба сенатора пођоше по Хипократа, но вратише се без њега.
„А ова овде је од крви и меса, што нам је и милије, јер ово теле ћемо појести“, додаде номофилакс. Оба сенатора се погледаше, блажено се осмејкујући. „Хоћемо ли кренути даље?“, упита Хипократес. „Таман посла!
Треба да знаш да је у ово доба године јагњетина најслађа; печена на ражњу, она се топи на језику“. Оба сенатора обрисаше својим огртачима пљувачку која им је надрла на уста.
Он корачаше са својом дугом палицом испред свију, за њим иђаше Хипократес између оба сенатора, за њима Антракс, водећи свог магарца на улару, лево и десно од магарца оба роба, придржавајући његов самар да се под
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
те је огрнут у златом извезен кратак бињиш, било лето, било зима — ваистину личио на којега знаменитијега римскога сенатора... За Србе је имао само презрење. Нечувено и невиђено, грубо и погано.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Он је био најбоље школован, имао необично леп рукопис, сјајно је калемио воћке у башти господина сенатора, и казао је госпођи сенаторовици ванредан лек против пега.