Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Окисао као миш, све се цеди вода с њега. Мрак — једва се види ићи. Кашто сене муња. Горе свеће у соби Савкиној. Виде се још оне њезине другарице где провирују на прозор.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе. Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави... И то само сене као муња, па је за час нестане... Он се удари руком по челу. — Али ја морам њих надвладати!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У мрак бела стада са хумова сходе; Голуби из поља беже испред сене; Апијом се врате легије што воде Краље од истока, и пљачку, и плене.
И мирише море рибом; док за хумом Свод се стакли, шири, мру и задње сене... Знам, некад кô дете, у свитање зоре, Истим овим путем силажах на море, И свагда ме срео нестрпљив шум вала.
А море је пуно звезда, па их њише, И по жалу немом, празном и без сене, Котрља их сву ноћ, кô песак и пене... ЉУБАВ Из Стона на Пељешцу Стоји пуста црква без гласа и звона, Сумрачна и
Те тужне очи сунцокрета У мом су срцу отворене — Али су сунца накрај света, И тихо слазе мрак и сене. Помреће ноћас широм врти, Двореди сјајних сунцокрета, Али ће бити у тој смрти Сва жарка сунца овог света.
Али ме најзад и ноћ срела, А црно трње све гушће. Падне ли звезда с немим мраком, И оде из сене у сену, Срце се дигне њеним траком: Ка месту откуда крену. Где је тај светли извор, шта је Та истина прва, далека?
Но тражиће се, док дан сија, Две судбе вечно сједињене: Сенка од земље безмернија, И човек лакши и од сене. ЈЕСЕЊА ПЕСМА Први ветри с цвећа носе Све петељку по петељку, Селице за горске косе, И звезде за црну реку.
И та тамна жеља негде у дну груди Расте, кô поплава какве мрачне сене. И свакога јутра будна је пре мене; И често загреје, и често застуди. У души засветли...
У твом чару љубљах сав чар неке друге... И ти беше само сен нечије сене... СНОВИ Вај! како то боли рећи једно збогом!
Али ко ће тада бити међу вама У тај дан без сумње, без бола, без сене, Невидљивом нити привезан за мене, Да одвојен стане међу хиљадама?
И куда се распе, Кад се свако од вас затвори и заспе, Ваш свет од свег већи и лакши од сене. И откуд на ове брегове, куд које Падате, о срца, као вихор вила, И сунчате тамна и велика крила, Безумно пијући
На твом тамном мору лепоте и коби, Цело моје биће то је трепет сене; О љубљена жено, силнија од мене — Ти струјиш кроз моје вене у све доби.
боје с вечите палете На врх дојки и на усне насмешене; Тка мрежицу ока пуну зла и сете; Преде влас и гибље таласе и сене, И у душу сипа сујету; и смело Свом магијом спола озари врхунце.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сваштара! Чудесна реч. Међу њеним корицама има Цезарових похода, левих и десних притока Сене, има неправилних глагола, сасушене јагорчевине и једначина са три непознате.
Његови дланови на топлим девојчиним бутинама, а около бела пустош... Када му је било хладно, тамо на левој обали Сене, отварао је по ко зна који пут Ванин капут од сиве длаке, подизао јој нежно сукњу и завлачио се дубоко у нежно
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
На крај је гаја веће дошао, Небеске радости га прође зрак — Из сене нешто гледај амо с' блиста — Одела њеног то ће бити крај. „Да то је она, ја се не варам!
О лети, лети, носи тело за њом!“ И напред лети — већ је близу сене — Сад се окреће она — скаче горе — У наручју сад један другом леже.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ти се маши копља бојна, па из грла викну гојна: ,За мном, жене! преда мном је војнов сене!' Те намигнув измичаром, постиђеним женским каром, ти завитла, ја прихватих; — ал' како си била дивна у заносу жара
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ШАЛА Још сам ја весео мада се нећеш удати за мене. Та младићи су само сене, не купе новац, већ успомене. Бићеш госпа гојна, удата често мало, а серената недостојна.
Побеснели коњи споменика на Гран Палеу хоће да скоче доле. Пода мном, дубоко, у земљи, испод Сене, јуре возови, а крај мене пролазе загрљени парови, и протрчавају мачке. У Цариграду воле псе, овде мачке.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Нема краја. Прислонимо на зрак ува: Кроз шупљине између нас ветар дува Што времена по два спаја. Леже испод мрачне сене Мртви, а још нерођене Слути ваздух који крај нас засветлуца.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У твом чару љубљах сав чар неке друге, И ти беше само сен нечије сене... Ј. Дучић ЛXВИ ИСКРЕНА ПЕСМА О склопи усне, не говори, ћути, Остави душу, нек' спокојно снева Док крај нас лишће
А море је пуно звезда, па их њише; И по жалу немом, празном, и без сене, Котрља их сву ноћ к'о песак и пене... Ј. Дучић XЦИВ ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора Младо, крупно сунце
Д. Симић ЦXЛВИ РАСКЛАПА ЗОРА... Расклапа зора трепавице сене, И буди данак са својега крила: „Устани, драги, ноћ је веће била!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Стигох у Париз и ево ме где шетам јужном обалом Сене. Њени стари мостови што претурише векове преко своје грбаче и стара монументална зданија што се поносито уздижу изнад
Приближио сам се острву Сене, најстаријем делу вароши, обележеном величанственом старом катедралом Нотр дам. Сат мог прадеде казује ми да је пола
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Је л' топла земља, грли ли те благо Гробница твоја? Мене бије киша, Облаци, видик. Ал' у часу једном Мисао сене, да ће можда сузе Ох ове сузе, крви моје пуне — Проћи и пасти по покрову ледном, На лице твоје, што побожно
Ћипико, Иво - Приповетке
Уоколо је тихо и спокојно. Само се лепо чује чешање и падање маслина и шуњање по земљи. Сунце се нагнуло; сене се маслинових дрвета продужише, зраке су сунчеве светлије и блеђе, док голети одсевају у жару.
један од осталих одваја се оштрим криком, слап над млиницом јаче шушти, јабланови у врсима жаморе и њихове тамне сене дрхте. Павле се приближи: —Цвијето, сјећаш ли се нашега гоњења? —Било па прошло!.. . —А да наставимо....
— Шалимо се — шапће јој и мишљу води је за собом у заклоницу испод јабланова, међу трепереће дуге, тамне сене. А она се пушта и бесвесно за њим иде.
Велике тамне очи сјају од изненађења и одскачу сене испод дугих трепавица, а цурска црвена капа оивичила јој чисто чело.
Једни се, у нешто бленући, одмарају, неки стари хоџа чита љубокрвној деци из Корана, други, у шареним хаљинама, као сене промичу у вестибулу и испод аркада; нека женска, као прави симбол туге, чучи у заклоници.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
над главом мојом пале Којима замених вид и име свога правца Лађо пуна заборава и ветра без прамца Некога света тешке сене пале.
ИИИ ОДБАЦИВАЊЕ СУМЊЕ Некога света тешке сене пале Робе напорног брега и злих вести Доцкан је да посумњамо у оно што је у нашој свести Целога живота речи су нас
XВ МАГИСТРАЛЕ Нека ме недостојног ветар обавије Жалбо црних птица и тужне похвале Некога света тешке сене пале Шта је то што се у дну песме крије?
свира Шупљину фруле изнутра и пепео додира Слух сажет звездом успомену згусну Преприча росу и неверицу усну Мамећи сене из свирале празне Ишчезлим даном. Јао, речи разне Исто значе. Никад цвет не могу рећи Ако не мирисах нецвет много већи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кој’ змију љуту у недрима гоји Па од ње помоћ у невољи чека, О, тешко њему, и сене се боји, Јер смрт му грози ненадна и прека, А рођено кад мајка чедо доји, Тад праву љубав ужива довека; Тко уши
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ИИИ Јер видео сам све у теби тада: Сунца и сестре, матере и сене, Звуке и боје, реч и дрхтај пене. У мозак мој је дах твој био уткан.
Разбијте бисер, седеф и корале И лијте сузе, јер су црне сене Пале на извор ружичасте пене И дробе ахат и црне корале.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Што ли је земља сва кô туга, И пуста, кô гробна рака? Што ме и сама туга цепа, И што сам мрачан кô сене? Зашто си, реци, моја лепа, Ти оставила мене? 24 Силу ти причаше они, Силна је оптужба текла!
Скакућу, кесе се, ругају, Но ипак плаше се мене; И смешаше се кô магле, И све три прхнуше сене. 55 Ја сам плакао у сну, Ја сањах да те гроб крије. Пренух се, а још низ лице За сузом суза се лије.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну’: А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине? Он си пâ ћути.
први пут трандафил — ружа требе — треба туј — ту туфек — пушка ћилер — собичак, кућерак ћирија — кирија ћопек-сене — псето једно ћутек — батина уаптити — угристи убавиња — лепота фатити — ухватити фереџа — хаљина фес — капа