Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Опрости ми. Ја незнам шта говорим. Али ја сам хтела да, ти све знаш о мени, да будеш у току свих мојих мисли и сензације, свега што сам преживела, зато ти говорим.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Киоск је био просто затрпан лишћем са оближњег платана, а новине су баздиле на сензације и тек отиснуту штампарску боју. Дофурах пред њега потпуно без даха, а онда — одједанпут нисам знала што да кажем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У почетку причају коморџије као узгред. Кад примете да их људи радо слушају, праве се они важни и, веће сензације ради, додају још понеки измишљени детаљ, који се доцније препричава као догађај. Тако на сваком састанку.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тражећи стару, навиклу, књижевност, познате, удобне, сензације, протумачене мисли. Лирску поезију вечних, свакидашњих метафора, оно драго циле‑миле стихова, сликова, хризантема,
За њима корача маса оних који су међу лешинама, под отровним гасовима, осетили и те како „хипермодерне“ сензације. Па су изгубили радост, коју им ни породица не може вратити више.
Много је воде протекло Сеном и Парижани су много штошта видели, па им је тешко дати сензације. Крај малих комедија, које играју, сјајно, имате вађење очију; маркиз де Сад сече перверзно жену на позорници (види се
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А који пут је црљено-црљено, мили боже, рекао бих сама ватра! Живо ме занима да ли ће му те сензације свијетала и огњева остати и касније, кад одрасте, или су то посљедњи трзаји, спонтана поигравања видног апарата још
Један га замара узбудљивим новостима, труди се да свему пода неки вид изузетности, неки вид сензације; тобоже да га растресе, да му одврати мисао од тамне мрље.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Већ су овештали примери за синестезију, као и за метафоризоване сензације: да се у љубичастој ноћи слуша шуштање звезда или да стаза није само у сумраку бела него и вечно будна, односно да
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Наратор је у потрази колико за потонулим детињством толико и за страдалим оцем. Најфиније сензације, колико год да су лирски прозрачне, у сећању су осенчене горчином: имаго оца-жртве лебди у овој као и у наредним