Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Он ме притиште на своје широке груди, пољуби ме последњи пут и оде... Оде као сенка. Никакав шум нисам чула од његове опаклије или од опанака: пажљиво је корачио све сенком, помрчином, само да га у
— Није, богами, учитељу, ето видиш, овај мој побратим Живко... Хе, мој брате, да знаш какви је то момак био, а сад сенка, сенка од човека! А то су све учиниле две-три године... Беше прав као јела! А сад?...
Хе, мој брате, да знаш какви је то момак био, а сад сенка, сенка од човека! А то су све учиниле две-три године... Беше прав као јела! А сад?...
С једне и с друге стране големе букве и растови, и дању је тако дебела сенка да човек издаље једва разликује предмете на томе путу.
По кроју њенога стаса, по цртама њенога мршавога лица, могао си судити да је некад била лепа, али сад изгледаше као сенка: очи упале, једва си у њима могао видети и сенку од некадашње светлости, лице мртвачко, бледо...
Не бих вас ни данас потезао кад не бих знао да је врло лако могућно да је, уместо вас, закопана само сенка ваша, а да сте ви обукли само друкчије рухо, па вребате прилику да и опет искрснете пред нас — у једној руци са
А ти, ћато, напиши му писмо да може торбарити по целом срезу. — Добро, господине... — вели капетанова сенка. — Други нико није пред вратима?... — Ту је и кмет Радован из Планинца, са још неким људима. Довели једно момче.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
оне каменике, која цвета из непобедивог зида, на северцу, која се, можда и љубичаста, плави у сивом бедему, чија сенка пада на Град и на поља око Града! 7.
кукуриче, гракће храст, гуче буква у којој ће до подне бити поноћ, ускоро свуда уокруг цвркуће дрвеће, ко сенка млека преко света да је пала, магла низ Лужницу тече брзо ко да је неко пије наискап, поток, и крушка над
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају. Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм... Од Дрине је пиркао свеж поветарац. — Ево ноћи!... Хоћемо ли кућама? — викну један.
— Не, нисам ја... — И не шали се!... Педесет година ја сам твој друг. Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!... Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!... Он ми је све!..
И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?... Шта хоћете?... Убијте ме!... Али се нико не маче.
Боље је да се ми држимо Ивана. Он је човек поштован и виђен. Лазар је твоја сенка. Он ће за тобом и у ватру и у воду. А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити...
Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. — Стој, зулумћару! И свукоше га с коња. Турчин се не може маћи. Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге.
Девојку је облило руменило. Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. Беше заборавио да јој пусти руку.
Он стаде ћеретати и разговарати са сва товима... Она тренутна забринутост прође као сенка, све се расположило... — Спремај! — рече старојко. Младеж опет појури коњима и кочијама.
Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. Све је ишло по вољи. Ни сенка зле слутње. Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
1943 62 ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ 63 СЕМЕ 65 ПУТ 66 ПОБОЖНА ПЕСМА 68 СУНЦЕ 70 СЛУТЊЕ 71 ПЕСМА 72 ГОЗБА 73 БОГУ 75 НАТПИС 77 СЕНКА 78 ЈЕСЕЊА ПЕСМА 80 КОБ 81 ПУСТИЊА 83 НОЋ 85 ПЕСМА 86 ХИШЋАНСКО
Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим Кô потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени.
Њен ће мирни корак да жалосно прати Шум јесењих вода. Но сенка што мрачи Мраморно јој чело, нико неће знати Откуда је пала и шта она значи.
Господе, знам ти клицу чудну у свем мом добру и у квару, Јер огледаш се мени у дну — Као небеса у бунару. Сенка је твоја дан што зари, А ја те трагам у час сваки: О боже увек неједнаки, И друкчији у свакој ствари!
Вај, ништа више да не прене Тај пухор сна и замора, Пењи се тихо, зимзелене, Уз плочу бледог мрамора. СЕНКА Иде сен моја поред мене, Огњена сабласт и џин модар; Преда мном као вођ без смене, Као жбир за мном, нем и бодар.
Но тражиће се, док дан сија, Две судбе вечно сједињене: Сенка од земље безмернија, И човек лакши и од сене. ЈЕСЕЊА ПЕСМА Први ветри с цвећа носе Све петељку по петељку,
Ни глас да засузи, ни потамни око. Тако равнодушна, мирна, ти си стала Измеђ свег и мене; са страхом да не би Сенка сумње на те, као порок, пала — Да ниси над свачим, и циљ сама себи.
сећа твог ћутања; свака Тмина опомене на светлост твог гласа; Да је срце пуно све твојих корака; Да на свачем лежи сенка твога стаса. Увек незаситно, моје срце хоће И задњу кап чаше још неиспијене...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Био крупан, кошчат. А мрачан. Никад не говорио, нити се чуо кад ишао. Ишао као нека сенка, али право, круто. Свако би јутро њега било пред варошком, саборном црквом.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Она заусти да нешто каже али ућута. — Не умеш да се браниш, значи крива си. — Крива? и на једанпут нека чудна сенка, као муња прелети преко лица Наташиног, а на њеним слепим очима одскочише набрекле плаве вијуге.
— Рђав је знак, кажу. Чије нема неогодини, не састави годину. Он се укочи, најежи, згури, па дрекну: — Где је моја сенка? Где је моја сенка? — Синко! Синко! — Вештицо! Где је моја сенка? — Бесмислица! Глупост — умиривао га Владислав.
Чије нема неогодини, не састави годину. Он се укочи, најежи, згури, па дрекну: — Где је моја сенка? Где је моја сенка? — Синко! Синко! — Вештицо! Где је моја сенка? — Бесмислица! Глупост — умиривао га Владислав. — Није, није! Тражи!
Где је моја сенка? — Синко! Синко! — Вештицо! Где је моја сенка? — Бесмислица! Глупост — умиривао га Владислав. — Није, није! Тражи! Где је моја сенка? Дед! Где је моја сенка?
— Вештицо! Где је моја сенка? — Бесмислица! Глупост — умиривао га Владислав. — Није, није! Тражи! Где је моја сенка? Дед! Где је моја сенка? Брзо, брзо! брзо!
— Бесмислица! Глупост — умиривао га Владислав. — Није, није! Тражи! Где је моја сенка? Дед! Где је моја сенка? Брзо, брзо! брзо!
два. Не чује се; не угиба се. Некад, знам, он се угибао под мојим ногама. Дакле: а не постојим. Значи: ја сам своја сенка. Пст! Мој рскавичави, коштуњави костур, кичмени стуб, лобања, цеванице све је ишчезло. Зуби? Где су моји зуби? Коса?...
Гле, шта је крви, Боже мој!? Сав сам од крви и трулежа. Ено онде, баш онде промакну сенка: то је бела смрт. Ено је! Држ'! Држ'! Ту је. Ту је моја смрт.
Пст! Кукавица кука. Где је моја сенка? Гле побеже у бездан времена, као у музику побеже моја сенка. Музика! Као нека бића која све знају, све осећају.
Пст! Кукавица кука. Где је моја сенка? Гле побеже у бездан времена, као у музику побеже моја сенка. Музика! Као нека бића која све знају, све осећају. То мој воз хукће, јури кроз црну тамнину ноћи.
Африка
На пристаништу је напротив плажа, а под молом, подигнутом на колу, спасоносна сенка. Два црнца која су се купала, уплашена од мога апарата, беже прскајући.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад је профоз отишао, са фењером у руци, Павле је видео да са њим, на зиду, остаје само његова сенка, у мраку. Над њим је био цео Темишвар, толике тврђаве, касарне, толики људи, коњи, али нико чак и не зна где је, а да
А који ће имати, идућих десет година, још толико. Зар не би, и кад би отишао сам, видео да га, као нека сенка, прати та поворка деце, од којих је шесто још било на сиси.
Као да има неки свет у ком је сенка ствари бела. Кад је остао сам на својој чатрњи, Трифун је почео да размешта папире, које је ваљало испунити колонама
Јахао је и по провидном мраку, као сенка. Одмицао је тако, у страху, и одморио се тек кад је, кроз урнебесни крекет жаба, видео да је стигао на обале Дунава.
Гледали су за њим зачуђено, али нису викали. Павле се, као нека сенка, провуче, кроз прве будимске улице и поче да се пење у стрме сокаке, тетурајући се. Али пао није.
буде, кроз часак, два, кренуо из те вароши, та слика ће се и убудуће понављати, али за њим неће остати, ту, ни његова сенка.
Кућа Копшина, најзад, била је ту, седма, поред цркве, по реду. На врата куће била је пала сенка греческе цркве, која је била близу.
Нека му Бог буде у помоћи, идућих дана, у Бечу. Неће ни да чује да се меша у то. Павле онда, као сенка, поче да говори сенци – јер је тако Копшу видео, осветљеног само слабом светлошћу, кроз стаклена врата, која су водила
Огрнут својим огртачем, са сабљом у руци, он изиђе од Копше, поред Агагијанијана, по мраку, као сенка, и пређе преко уске улице по мраку, неколико корака, у неку авлију, где је млади Јерменин, кикоћући се, зазвонио на
Нема за њих овде ничег, осим много лицемерства. Жена убичина, међутим, пратила га је као сенка. Није знао шта му би, али се, изненада, сав, измени, према њој, узе је за руку и рече јој, као да јој је брат рођени:
полумрачном предсобљу, Исаковичу се уморише очи и њему се чинило да, крај њега, никог нема, него да га само његова сенка, кад прође крај неког канделабра, прати.
међутим, јадан, сад кад га госпожа Евдокија није више тражила, нити за њега питала, кретао по Енгелбирти, као своја сенка.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
тањир који ће употребити за следеће јело, иако је знао да сам га ја већ једном обрисао, а преко маминог лица пређе сенка. Ћути! Ћути! - рекох себи. - Ако нешто кажеш, он ће остатак недеље провести пребацујући јој то. Ћути.
Понекад ми се чинило да Грета постаје моја сопствена сенка и то је било чудно. Она је заиста волела књиге. Кад год бих узимао у руке листове на којима се налазило оно што ће
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ништа се није више чуло, сем ветра и лавежа паса. И непрекидан шум воде што је отицала. Подиже руку и велика се црна сенка начини на зиду. Хтео је тихо да је позове, да је намами, у постељу. Да се свуче.
Ипак су оне биле пријатне донекле, али ова четири жута зида, шум реке, сенка постеље и пећи, били су ужасни у својој непрекидности, непомичности, скамењености.
Схватила је зачас да ће поружнети, збабати се, да ће се кроз који дан вући као сенка. Није се зачудила ни кад послуга поче да је занемарује, ни кад јој девер поче од куће да бежи.
А све то било је тако бесмислено, овако, издалека. Као нека сенка пратили су га та жена, која му беше досадила, и та деца, што су била његова, али увек негде у даљини.
Лујевих утврђења, која су се јасно оцртавала над водом, док убијени падају и остају на земљи; и други који мирно, као сенка, корача крај њега и гледа и ћути.
Свећа коју јој беху стрпали у руке, пала му је на леђа и запалила га. Беше као луд. Његова сенка на зиду личила је потпуно на оног црног монаха, кога је дан пре, са неверицом, посматрао како се превија, над коцем у
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Умирише их, рекавши да је Песник по свој прилици изабрао њихово место само због успомена из детињства. Када и та сенка би отклоњена, почеше да га позивају и по кућама.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Сад је време да се феникс из пепела славе српске подигне. Српство не може бити вечито сенка туђе светлости, него треба сâмо да постане сунце, и јошт и другима позајми светлости.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Све је »сујета, сенка и дим«. Најбоље је и не доћи на овај свет, који је »долина суза«, а када се човеку већ деси несрећа да буде рођен,
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Неко сатима прича, доказује, а кадији доста да само погледа. Седи као да сенка чемпреса седи међ нама на диванахани. Око њега увек нека тишина. А из те тишине прстен му на руци, као звезда!
ХАСАНАГИНИЦА: Иза оног сам прозора спавала, са сенком оног чемпреса у постељи. Колко ли ми је пута та сенка била једини пријатељ! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ово чекање почиње да ме нервира! Окружио се стражом, па се и окуражио!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава... Прилазим на прстима. Месечева зрака дрхти. Бојим се да моја сенка не падне на тебе и заносећи се, сагињем се и пу штам на твоје влажне, вреле, рујне и полуотворене усне тих, лак,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
збиља: куц, куц, куц! Ја нехотице дахнух: улази! Отворише се врата нечујно, нечујно ступи једна бела сенка — не, није сенка, мртвац; мисли л' зар грозовито откровеније то сва чуда своја ређат преда мном, погибије, васкрсенија
збиља: куц, куц, куц! Ја нехотице дахнух: улази! Отворише се врата нечујно, нечујно ступи једна бела сенка — не, није сенка, мртвац; мисли л' зар грозовито откровеније то сва чуда своја ређат преда мном, погибије, васкрсенија сва? „Добар вече!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Трепери сказаљка пролећа Међу мргодним силама. (3. ВИ 1989) ОКТАВЕ О ЛЕТУ Кад већ почетком лета сенка чврсне и протка јуни као жила мрамор, Тад знаш да лето рано ће да прсне Изнутра, и да предвоји се само О Илиндану;
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Не, на часну реч, ма нисам се задржала ни две секунде кад имам шта и да видим — нека блазирана сенка стоји испред отвореног прозора усред зимнице и, као осамљено, посматра улицу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Отиснуто са површи о бокал се вече скрши, па се дигне, расталаса као жито које класа. Шарен чардак - блага сенка. Зашто Пава, а не Ленка? Сија ли то - о Господе!
лабуд жут, слегла се самрт: па сувим звуком брсти лист и хладолеже лелуја срмом шумора, што тек је нацрт и бледа сенка шумљења које кроз бетон ледено лецне, згроми све: смисао, наду, љубав и радост живота...
Злато ми је сјај у слами, а у пређи жубор-нити, сврачје писмо, дијаграми. Хоћеш ли ми уранити пре него ми сенка приђе, Љубовиђо Љубовиђе? Не гаси се, ланен-цвете, јер је лампа према крају.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ту ти се рађа весела Јапра. Поток-јаренце скаче и ђипа, на миру није ни једног трена, по њему игра сенка од врба, блиста и трепти одећа-пена. Брзицом оштром ко муња шиба пастрмка смела, ватрена риба.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Ето. Боље би било лупати на врата. — Не, уђи само, — каже дуболи мушки глас, свечан као да држи беседу; и једна сенка прелази испред пруга што светле између капака, у намери да отвори. — Нећу да улазим, биће нас сувише.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Карејска ћелија Скврн се перута Босоног костур по светлости клизи пење се отшелник литицом Закона Сенка се плотна домогла Атона Овога јутра већ неколико пута Раздаљине између човека и Творца прво су расле споро, онда
у дворцу и ширио се у препространом гробу шалим се добићеш ти небеско ордење о највиша искро из најтврђег камена сенка ти је до Петрограда пала одазвао си се александријском гласу ти који си клео змијске трбушине за тебе ствари лоше
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сунце зађе за облачак и кратка сенка прелете преко разбојишта. Онда се залепи за супротан брег искривљена, раскречена, као ужаснута прилика, и замаче некуд
Охо-хо! Дедер, наредниче, натегни... Знаш, скотски живот проводимо. — Господине поручниче — појави се једна сенка на отвору — извршена је попуна муниције. — У реду... Него стани...
Сунце већ залази, и последњи зраци се повлаче по земљи. Најзад, црвено и крваво, оно замаче за хоризонт и тамна сенка пређе преко земље. Наиђе Александар. — Шта ћете ви овде? Рекох му да је наш топ онеспособљен.
Окретох се... Сва у црнини, убледела лица, и тамних колутова испод очију, као сенка, појави се сестра изгинулих Петковића. Тихо зајеца и покри лице марамицом. Стајао сам збуњен.
— Чула сам — поче моја мајка — да си ишла... Млада девојка као да се прену. Преко њеног лица прелете сенка, оно се скупи а душу као да поклопи тежак оклоп. Као из каквога бездана, проговори промењеним гласом: — Била сам...
не би било рђаво. — Његове се усне развукоше у осмех. — Али када није дошла досад... сумњам — и преко лица пређе му сенка нерасположења. — Да покушам, а надам се... — Хајд, види. Само се чувај пешака, опасни су они. — Не брините!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Још ако буду закључали врата ?... еј незгоде!... А онај пише да се не закључавају свакад«... Полако, као сенка, притиште браву и гурну... врата се лагано покренуше.
постао је развалина, рушевина која труне, сенка... Оборене главе, помућене душе враћа се невољница у своју ћелијицу и угушује бол тешким уздасима и врелим сузама...
Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживеше, и ниједна сенка захвалности да засија у нему, ни туге за растанком... ништа, ништа друго, само прекор чемеран, отрован...
врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче истиче онај јединствени израз на окамењеном, непокретном лицу: »О, ала ми је добро !«...
Па ово још није мрак, види се!. Ха, ево њиве!... Полако само... тихо као сенка... Расклањај руком пера кукурузна, да не шуште, па хајде напред опрезно лагано.. као змија кроз честу... Ено крушке...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
његова жена, са коритом СИМКА, млада удовица артиљеријског мајора Аџића, у црнини ДАРА, ткачка радница ТОМАНИЈА, њена сенка Глумци путујућег позоришта Шòпаловић: ВАСИЛИЈЕ ШÒПАЛОВИЋ, вођа трупе ЈЕЛИСАВЕТА ПРОТИЋ, глумица у златножутом СОФИЈА
ВАСИЛИЈЕ: Јесмо. Зашто питате? МАЈЦЕН: То вама не смета? ВАСИЛИЈЕ: Шта? МАЈЦЕН: То, да вам на позорницу пада сенка вешала?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
СРП НА НЕБУ Ти незаборављена моја на родном пољу изненада женка, остај ми сенка, сенка. Ко редови зарђалих коса кукуруз је на сунцу зрео. Тешка си била, врела и боса као сноп жита кад се разгрне.
СРП НА НЕБУ Ти незаборављена моја на родном пољу изненада женка, остај ми сенка, сенка. Ко редови зарђалих коса кукуруз је на сунцу зрео. Тешка си била, врела и боса као сноп жита кад се разгрне.
А зидови мртве и облаке што плове благо ми милују руке. Једнако ћарлија као далек врт трагом мојим сенка моја, пуна жита и неба ведра, врела као једра недра твоја.
На води су нас чекале лађе. Твоја оде прва. Моја је обилазила острва. Седео сам погуран и црн, пуст, као Месечева сенка. НОВЕ СЕНКЕ Моје су руке нове сенке, побледеле су мирне, ко уморна свирала после теревенке кад их месечина дирне.
све сенче драго и нежно, и љубе све што се губи, у небо мутно, бескрајно снежно, у снег што сахрањива, кад љуби. Сенка је њина као паучина танка, што дрхти немоћно, меко. Ја сам на свету свему успаванка, а мир је мој далеко.
ОДА ВЕШАЛИМА Што сте црна као крст? И масна ко месарска врата? Та сенка вам личи на мач чврст, а скупља сте од злата. Што се кријете у робијашки врт и цветате иза зида?
Још нас има што волимо смрт и на вама висити – од стида. Што сте црна као крст? И масна ко месарска врата? Та сенка вам личи на мач чврст, а скупља сте од злата.
И груди своје, у грожђу, криком, раскидао, наг, на дну неба, опивши се завичајем. И, тако, без лица, на лику ми је сенка јарца, трешње, тица. И, тако, без станка, тетурам се видиком, без престанка.
По води као да почиње да трепери мешавина руменог злата и сребра. Брод као да стоји. Онај други љуља се као сенка, недалеко од нашег. Питам рибаре шта им уче, у школи, деца.
Двадесет и девета је марширала, али је на њу почела да пада и сенка вешала. Аустрија је, међутим, и код куће вешала, а међу обешенима било је и мојих познаника и рођака.
О онима који су осуђени на вешала. Све до пролећа 1916, ја сам тако пролазио Бечом, као сенка, и ко зна докле бих био посматрао, тако, позадину рата, да није дошло до овога што се тада звало: посета са највишег
Дон Жуан је једна велика, црна, ужасна сенка. Ипак, дубоко и француско, и лепо је, извесне ствари никад не хтети видети. Али је зло да га дају увек истог.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Али тетине благе, као мелем речи, уверавања, заклетве, учинише своје... Поче долазити младожења. Дете се, као сенка, прикраде у какав згодан кутак, па гледа, гледа...
Дете диже главу и усијаним, жудним погледом стаде мотрити: »да није тета.. ..?« Ах, тешко је! ... Вуче се као сенка, оборене главе, помућених влажних очију, бледа лица. Неки пут одједном јурну сузе, па лију, лију...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ДРВО НА УТРИНИ Целога дана око храста врти се сенка, Предвече, издужи се, крене преко угара. Ово дрво ту је тек пола века. Раније беше шибљак. Још раније, пустара.
ОТПОВРЋЕ ПРАВЕДНОМ ЛАЗАРУ А баба-Јоша из Хоргоша (Висока, друсна и замашна: Груди су јој као два добоша, Сенка јој се протеже до Драгаша) Кори уљеза и дођоша Лазара, праведника и праваша: „За мене је највећа некултура Кад
” „Гледам га, главе погружене, Тако је крхак: сенка, призрак! Види се, ту фали рука жене, И ја бих пристала можда... ипак...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И кад на живот мислим цео, Који је био што је сада, На моју душу ко црн вео Огромна, тешка сенка пада. Но ко паука што за мрежу Везују танки конци они, Дрхтаји твоји мене вежу За вечни живот од искони, И у дну
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Свака носи један дуги сандук жеља, Маштања и нада, и цвећа и снова, Умрлих часова туге и весеља. И што даље иду, сенка бива њина Све већа на своду мраморном и златном, И страхотно свака има узраст џина, Што се мрко губи за планинским
Преци ће се наши из гробова дићи За последњу борбу! Док се диже пара Из просуте крви, даље ћемо ићи; Водиће нас сенка великога Цара, Полумесец док се не сруши у крви, Ил’ док не паднемо — последњи и први!
онда, кад је још заносно сјала Младост и љубав, и полет, и снага, На моју радост, задовољства драга Нека је чудна сенка увек пала.
Некад је сенка старости падала На моју младост, чисту срећу моју, Док сад прошла младост баца сенку своју, Да би ми старост тугу
Тада су један цвет на путу И миран поглед мутна ока, Сенка дрвéта, лист у куту, Уздах, ил’ осмех, ноћ дубока, Дизали често силне, веће Шумове туге, бола, среће У мојим
НАША ПЕСМА Кад облаци сумње нечујно прелете Твојим умним челом, или уздах пирне Са усана ледних — сенка тамне сете Овлада у мени и душу ми дирне.
већи и тежи, И нêм, верни; јер ће под њиме да лежи Живота нам кратког успомена свака, Добра, блага, нежна, и к’о сенка лака.
И када сенка добре смрти нéме појави се пред нас једног чудног дâна, Биће то благи мелем свију рâна. Све умире онда када му је
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Одјек) 210 — Гором иде, не шушка, водом иде, не брчка? (Сенка; — хлад) 211 — Да купиш сто годишта, не би крчаг накупио? (Роса) 212 — Живо без душе, чује без уха, збори без грла?
НЕБЕСКА ТЕЛА 250 — Бијели коњ све поље прелети, копито не поквари? (Месец) 251 — Види се, а не да се резати? (Сенка) 252 — Во бијелоња лежи међу хиљаду оваца? (Месец) 253 — Из долине излази, за брдо залази?
(Од воде) 421 — Шта гору ломи без руку, а лишће једе без зуба? (Олуја) 422 — Шта може по зиду трчати? (Сенка) 423 — Шта не може вода однети? (Сенку) 424 — Шта не може сунце под ведрим небом обасјати?
(Сенку) 424 — Шта не може сунце под ведрим небом обасјати? (Сенку) 425 — Шта преко сламе иде а не шушка? (Сенка) 426 — Шта прође кроз трње а не огребе се? (Зрак) 427 — Шта путује без ногу? (Вода) 428 — Шта се чује а не види?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
' Зато, ваистину, сујета је све. (Пропов. 1, 2) Јер ,живот овај — то је сенка и сан, јер ни за што мете се сваки земаљски, као што рекоше Књиге: када и сав свет стечемо, тада и у гроб уселићемо
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
СТАБЛО Напокон и ја чезнем неки посед: Тек стабло (макар сред туђе пољане) С толико земље — да му сенка стане У којој ћу да седнем сâм и просед.
ЧАС Као шећер у воћу Или на стаблу смола: Јави се сенка бола У неки свој час, ноћу. И птица нека ина: Зашто, зашто закричи (Не тек у пустој причи, Него ту, са висина)?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Љут је. Зашто? Могао си да јавиш па да те чекам, чвор је сенка, а лице му жућкасто, гутица на корену дугог носа ударац је нечије песнице. Зар је време такво да и Вукашина туку?
С чим то он ноћас раскида? Чему ово позориште на Бадње вече у Прерову? Његова сенка, полегла по патосу, успела се зидом до прозора и на њему пресекла главу. Дуго стоји.
„Зашто?“ придигао се на лакат. Вукашинове очи су се црнеле. Био их је упро у месец. Сенка у јамици отворених уста. Како је говорио, сенка се губила и опет појављивала. „Да му се не изгуби име.
Вукашинове очи су се црнеле. Био их је упро у месец. Сенка у јамици отворених уста. Како је говорио, сенка се губила и опет појављивала. „Да му се не изгуби име. Даје требало да нестане, он би умро још у врбаку на киши.
И она само камен рађа.“ „Што ми не помогнеш?“ стегнула му је руку. „Све сам учинила што жена може.“ Сенка јој сакри лице. У тами, месечина јој запали белу мараму.
Седе под брест у својој њиви. Не мисли да је то његова њива и да кукурузи стрпљиво чекају смрт. А за брест зна да је сенка. Па се споро присећа сваке Симкине речи. С муком, јер снове никада не памти.
Око њега сељаци срповима кољу кукурузе и они суво шуште. Вара ме, курва. Жена је то. Снашла се. Сенка бреста се неприметно одмакла од њега. Време промиче с јесењим сунцем његовим жилама.
Узми прво! Покупи све, метни у недра...“ Ђорђе хроптаво јаукну, прући се на земљу и зари лице у грудве земље. Сенка се одмакла од њега. Био је на сунцу. Не чује српове, не осећа у ваздуху последње дахове сваљених кукуруза.
“ То је одавно било, али сам те баш то питао. Сигурно знам. Лицем јој пређе нешто као дрхтај, као сенка, обрве јој се натуштише и примакоше једна другој, руке стави на размакнута, надошла бедра, размаче боса стопала.
чинило му се да уз свако стабло стоји припијен Тола, кидисао би, опипавао, па би нешто шушнуло у сењаку и нека сенка минула за стог. Он би одјурио у стају по виле, претраживао сењак, набадајући сваку гомилицу мрака и сламе.
Опет се надноси над кревет, дим петролеја утиње му се у браду, иза њега, на зиду, згурена сенка. Непо мична. Споро се креће само патрљак сенке са сенком лампе. Има цеваницу као да је у петнаестој. Па стопало...
Обувај, мораш, паре сам дао!“ Ђорђе се клати над постељом а на зиду поред кревета његова сенка је бокал с две ручице. Између њих Адам брзо и сипљиво дише, као да ће да заплаче. „Не могу, тата. Не могу, богами.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Рекло би се да и данас сенка те страве каткад промакне ту, испред Стамболкапије, које нема већ више од столећа; промакне ту где је сада простор под
) Сенка промакне кроз продавнице новина и кроз цвећару, између филодендрона и аспарагуса, падне преко клупа на којима самују пе
И, за трен, док је сенка ту, све се следи а светлости згасну. Чарапић ослушкује бруј од журбе и од нестрпљења, стреса се од мноштва покрета
Није био сигуран неће ли, једног дана, ако то Турцима буде јако у вољи, за њим, из Кнежеве куће кренути сенка да га сустигне, изненада, у поноћ или пред свитање. То му је било свеједно.
обузела и заводљиви Грк се све пријатније осмехивао док су други, повремено, осећали како их његова ведрина опседа као сенка. У Бечу, све је пошло још боље. Угледан али не и много уочљив грађанин, Рига је радио неуморније него икад.
да ће му се живљење можда још мало продужити иако се умор, који је наслутио у Пашином двору, у њему усталио као сенка.
Само ћу молити браћу и пријатеље да ме код ајдучке закопају чесме“. Изгледало је да се сенка ипак притајила јер је, истога новембра, некако баш подмлађен, Доситеј сам припремио, за свог домаћина и његове
Карађорђа, али најчешће сам са собом, Доситеј је све више изгледао као неко чија смерност, са старошћу, постаје дубља. Сенка оног умора још се није приближавала, али је Доситеј, баш због тога, осећао да је време које протиче последње које му
Сачекивао га је. У одговор, као да је и у њему стала да се миче нека опасна сенка, све обухватнија, и Анастасијевић је, згранут, појмио да је оно што би сад желео да учини потпуно ван памети.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Обилази цркве, порте, Гробља стара, гробља нова, Иште сенка опроштења Од пепела, од гробова. Куд год иде, злато даје, За листове неке старе, Дркћућом их руком дере, Очи му се
Ја нехотице дахнух: Улази! Отворише се врата нечујно, Нечујно ступи једна бела сенка Не, није сенка, мртвац. Мисли л' зар Грозовито откровеније то Сва чуда своја ређат' преда мном, Погибије, васкресенија
Ја нехотице дахнух: Улази! Отворише се врата нечујно, Нечујно ступи једна бела сенка Не, није сенка, мртвац. Мисли л' зар Грозовито откровеније то Сва чуда своја ређат' преда мном, Погибије, васкресенија сва?
Њен ће мирни корак да жалосно прати Шум јесењих вода. Но сенка што мрачи Мраморно јој чело - нико неће знати Откуда је пала и шта она значи.
Сам крај мирне воде, у ноћи, ја стојим, К'о потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени. Ј. Дучић ЛXXXВИИИ САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно.
На мору бурном људскога живота Прерано ја сам упознао свет: За мене живот ништава је сенка, За мене живот отрован је цвет. Трпи и живи!...
Попа, Васко - КОРА
су поље Простор ликује Загледан У дланове своје глатке Глатке и сиве НА СТОЛУ Столњак се шири У недоглед Сабласна Сенка чачкалице следи Крваве трагове чаша Сунце облачи коске У ново златно месо Пегава Ситост вере се Уз вратоломне
нашега смеха Змија склупчана у дну огледала Да ли ћу моћи да те склоним Из твога лица у моје Ево га трећа је сенка У нашој измишљеној шетњи Неочекивани понор Између наших речи Копита што тутње Под сводовима наших непаца Да ли ћу
нам се модри Ако окренем главу Сунце ће с гране пасти Сахранила си осмехе У длановима мојим Како да их оживим Сенка ми је све тежа Неко јој везује крила Очи отвараш добра Склањаш ме немо Ноћ ме изненадна тражи У дну дрвореда Платан
заклапам Идем Од једне слепоочнице до друге Где си 25 Патос сам жут У празној соби у којој седиш Само да ме твоја сенка утеши И степениште сам дрвено Којим из собе на улицу силазиш Само да се са сенком твојом поиграм Лишће сам суво Дуж
сам суво Дуж улица којим пролазиш Да твоју сенку чујем И стена сам нага крај друма Којим се удаљујеш Да ме твоја сенка одене 26 У овој ноћи без јутра Ко је та светиљка са угла Погледом ме твојим обавија И прати до нашег ослепелог
висоравни Далеко у нама 30 Са тела сумрак свлачим Дан ми је нашао лице Ветар косу развеселио Поглед ми зачуђен листа Сенка из сунца ниче Свет на прагу срца стоји Опет обронцима плавим У глас ти бистри силазим По нашу чаробну
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сунце се приближавало већ увелико зениту, а сенка држаља застава сузила се у кратку тамну мрљу кад ме пропустише кроз капију и изведоше пред Рехмозиса.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Колико ми се пута, пошто бих угасио свећу и умирио се, учинило да осећам чудне шумове и видим како њена бледа сенка пролеће преко оних безбројних крстића и звездица што их је некад, данима и ноћима, њен пажљиви поглед миловао, упијао,
И обилазим, осврћем се, па буљим у велики сјајни котур на небу; лепо видим огромну мрку мрљу: баш као сенка убице над жртвом. И скљокам се на обали реке, гледам, гледам.
од кајања, од страха, од гриже савести и жаљења себе сама, он, први пут, јасно и оштро, осети како нешто као ужасна сенка старости паде однекуд на његов живот, оцрта се на његовом уплашеном лицу — сав ужас оне кобне разлике година на коју
А њега је све више растрзало узбуђење и не знајући више шта чини он подиже из постеље и понесе у наручју њено као сенка лако тело.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише...
Ђурица познаде попа. — Поп! — рече он, и сенка некога детињега стида прелете му преко лица, али он брзо одагна осећање, које му не беше пријатно, па рече Пантовцу: —
њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка. И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Срећа ми је с твојим гробом; Твоја цура нагло вене. ОГЛЕДАЛО Кроз свест и нерве чујем да корача Сенка тишине и нејасна мира, И густа магла лагано се збира У покров бола, у завесу плача.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А тамо далеко, видела се тамна прилика високог младог пастира, који је стајао усамљен као нека сенка нагнута над Тамишом.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Мислим да то није случајно. Јер овај двојник, ова сенка од лика коју видимо тек у Рајићевом сну, долази нам из самог средишта пишчеве поетике.
друг“ из објашњења „Суматре“, у роману Дневник о Чарнојевићу паралелно су развијена као приповедач Рајић и његова сенка Чарнојевић.
Али та сенка, у крајњој линији, и нема другог задатка него да изложи и својим поступцима, својим животом потврди пишчеву поетику
Лика који је сенка. Али сенка која отеловљује један једва yхватљиви занос или слутњу, која је као магична нит проткала не само књижевно
Лика који је сенка. Али сенка која отеловљује један једва yхватљиви занос или слутњу, која је као магична нит проткала не само књижевно дело Милоша
лакше масе; за оштрим угловима и правим линијама, облине; за коцком, ваљак; за топлим тоном, хладан; за осветљењем, сенка.
безмерне просторе, Плавило одмакне одједном провидне своје засторе; Само нада мном она дубока заносна линија, И сенка линије пода мном још заноснија [...].
“ То је очигледно сенка „највећег савременог песника“, како га је једном сам Драинац назвао, а што се, уосталом, подудара и са мишљењем Романа
У ствари, овде је до нарушавања или померања дошло на семантичкоме плану: обрт бацати сенку изокренут је тако да сенка баца (увис тополу).
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У сваком случају, сенка инцестуозности која, као што смо видели, промиче и кроз Нечисту крв - није случајна. И као Јовча „то”, тако и Софка у
Само нетремице бди над унуком, и као сенка га прати. Где се може поколебати, посустати, можда погрешити, ту је она да га својим присуством опомене и брижним
Али већ и то што се у Нечистој крви аутор видно повлачи, постајући готово невидљива сенка, да би уступио место јунакињином углу гледања, а повремено и углу гледања других, спореднијих ликова, такође чини
211 Неименовани сабеседник, који приповедача Косту назива својим пријатељем, очигледно служи као сенка ауторова. Сенка, сем тога, која у лику сабеседника служи и за мотивисање присног, исповедног тона у Костиноме причању.
211 Неименовани сабеседник, који приповедача Косту назива својим пријатељем, очигледно служи као сенка ауторова. Сенка, сем тога, која у лику сабеседника служи и за мотивисање присног, исповедног тона у Костиноме причању.
А као дводелан он подразумева пресликавање: тело Дафинино непрекидно се пресликава на реку онако као што се сенка тога тела у реци одсликава.
У трећој глави, да наведемо пример, Аранђелова сенка - и овај пут као мимогред - долази у додир с Дафином и асоцира се с њеном сенком: „Али сад, сад је мирно осећала његов
У четвртој глави Аранђел се умало није удавио у истом том речном муљу где се Дафинина сенка одсликава. Слуге га отуд извлаче и - „свег улепљеног блатом што му је цурило са очију, из ушију, из носа” - уносе га
Тиме модрина очију добија исту улогу као и сенка Дафининог тела која се одсликава у широкој и мутној реци. Боја и сенка очевидно нису ништа друго него исте оне -
Тиме модрина очију добија исту улогу као и сенка Дафининог тела која се одсликава у широкој и мутној реци. Боја и сенка очевидно нису ништа друго него исте оне - визуелно испољене - тајанствене „досад непосматране везе” (сагласности)
Коју страницу доцније искрснуће и Аранђелова сенка. И одмах ће се симболично - поступком асоцирања - дотаћи с Дафинином.
дакле онда кад Аранђел Исакович намамљује своју снаху у постељу, са подигнутом његовом руком дићи ће се и велика сенка на зиду: „Она је била ту, близу. У кући све легло. Заспало. Ништа се није више чуло, сем ветра и ла вежа паса.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Бело чело — чисто херувимство, Месечина поврх света храма, Свилна коса, и сенка јој златна, А дȁ болан од чега је сама?
Али, јаој, Мргуд има оца жива — Па кад стигли гласи до старца кукавна, Те на светао образ паде сенка тавна: Заплака се старац први пут свог века, Лати с’ џевердара, једина му лека: „Рођени ми синак чисто име оте —
Ето нешто ново. Што је ново дрâжи. Сад у тој новини забавицу тражи. Весели се томе као неком дару: Њена мала сенка игра по дувару. Малена је сенка. Остраг гори свећа. Ал’ што ближе к свећи, а сенка све већа. „Тако ли је дакле!
Сад у тој новини забавицу тражи. Весели се томе као неком дару: Њена мала сенка игра по дувару. Малена је сенка. Остраг гори свећа. Ал’ што ближе к свећи, а сенка све већа. „Тако ли је дакле!
Малена је сенка. Остраг гори свећа. Ал’ што ближе к свећи, а сенка све већа. „Тако ли је дакле! Сад ми је све јасно: Та ја много могу; ала је то красно!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал се на починак не спрема сан мој иза брда где мртав себе иштем Овде доле свако своју таму има Мој мрак је сенка птице.
В ПОЧЕТАК ТРАГАЊА ЗА БИЋЕМ Лепи мој дане с душом елегије Кад од Бића сенка бива пределима Лутам у сузама страх ме обузима Звездани утицај нада мном — ко да их сузбије (!
Већа све бива сенка моја далеко од хуке где ћутећи док остали су мртви уснух. Јој ваздух вене умиру сви облици! О милости за оно што сам
је прећи море време и простор који су се помешали сада су за једну смрт далеко од сваке обале светлост и сенка играју на води игру живота и смрти далеко протиче река вечита и узалудна птице лете за ветром и жене плачу на
врт Приближавам их својим навикама и потребама Користим се њиховим заборавом В Ја знам твој корен Али из којег зрна сенка твоја ниче Биљна лепото дуго невидљива у семенци удаљена Нашла си под земљом моју главу без тела што сања истински
празнину заспалог тела што се осу Звездама кад сан ти сади у потиљку лозу И птице слећу у камен са длета Нек шупља сенка нестанак тела слави Једно је време у срцу друго у глави Бујну невидљивост са свих страна чује Ми знамо да је од
ја и мој пламен И тако се опијамо својим животом и пепелом Мирис цвета је мирис његове будуће смрти То мирише његова сенка његово име Толико прослављено у ваздуху Толико тражено у речницима Тај искрен мирис нежна магла у глави Каже да је
Краков, Станислав - КРИЛА
Војничка станица била је далеко ван града. Свуда дуж рампи црнела се полегла тела као преорана поља. Дуга сенка од станичних зграда падала је на њих, и само се на месечини светлуцало скупљено оружје, крај кога су корачали дремовни
— Да бар пошта само дође... прозборио је и други. Над њима је лако шуштало лишће огромнога храста. Сенка лишћа мешала се са сенком сумрака. Ватра је пуцкарала поред порушеног зида.
Бранко је ћутећи млео кафу, а други посилни плео вунене чарапе. Имао је детињи осмејак. Сенка од шатора била је усијана.
Бугари... И у густој сенци поспалих храстова дуга сенка замлатара очајно рукама. Цела падина оживе, пробуди се. Зазвеча оружје. Уздрхтале сенке питале су: — Шта је, шта је?
Онда се поново појавила бела сенка баронице Ивон. Њена златна коса била је чупава. Имала је још чупавог кинеског псића, о коме се причале саблажњиве
зубара Рожеа, кога су иначе његове колеге међу собом звале штуком, често се у вече на млечном стаклу видела њена сенка, како чини чудне, развратне покрете.
Душко је дрхтао и даље. Срце му је ситно, плашљиво лупало. — Он је, он је... Није се први пут та сенка јавила крај њега. Јаукао је ноћу у сну, викао и скакао помамљено. Увек је тада не кога тражио.
Свуда се над зидовима наднело дрвеће и његова сенка је била тешка н хладна. Он се плашио дрвећа, али је волео жуто лишће плећатих платана.
Петровић, Растко - АФРИКА
На пристаништу је напротив плажа, а под молом, подигнутом на колу, спасоносна сенка. Два црнца која су се купала, уплашена од мога апарата, беже прскајући.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
С тобом ћу ићи! С тобом Станоје! Кô сенка нека духа дивијег На кораку те сваком сећајућ: Да си војвода! Србин! Осветник!
Има ли гдегод што? По гори мирно?... А по селима?... РАДАК: Несрећа! Десет је дана како путујем Кô сенка нека горе зелене.
СУЛЕЈМАН: Идите сад! А нек’ је сенка нашег Пророка — Коме нека је миран пепео — Са вама свуд! (Сви одлазе.) ЧЕТВРТА СЦЕНА [Колебан зове Главаша да
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Не знам како је стајало са г. Караџићевим срцем, али ноге су се поводиле. Поред њега је као сенка ишао његов млади нећак. Блед као крпа, са полуотвореним уснама и са неким болним ужасом на лицу.
Нека неизмерна горчина и бол обузме ти целу душу и подави све друге осећаје, и ти идеш као сенка од трупа до трупа, идеш готово несвесно, и свуд застајеш, и све загледаш, док напослетку не видиш да си изашао из
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Имаш ли извештаја од куће? Преко његовог лица пређе сенка туге. Одговори ми једним крајем усана: — Немам. Већ чујемо неки жагор људи.
Ракетла... Мрачан хоризонт блештаво трепти... Сенка као да нараста и саобраћајница као да тоне у понор... Тама. Так-тук, так, тук... Ду-ду-ду-ду--ду... Фи-у!
Наилазимо на неке коморе украј пута. Чује се рзање коња и назире сенка стражара који дрема. Са подножја Катунца скренули смо удесно, ка селу Доњи Пожар.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гледамо тако, мекшега чувства сви, На воћку в јесен, плодов си лишену; На гране већ безлисне, суве: На памет долазе сенка, плоди.
тобожње љубави погледом, Што нам ласкаш с подмуклим осмејом И шапућеш којекакве тајне, Кад си празна к’о месечна сенка Претворена у утвору часком? Свака празност: била па и није!
Кад престану петли певат И лајати будни паси, На по пута месец буде, Крсна сенка равна крсту, Подунуће вихор ветар, Прозор ће ти отворити, Жижак ће ти угасити, А ја ћу ти јавити се.
Плакало се, запевало И читале молитвице Док не било дану пола, А кад сенка од крстова Била дана тог најмања, Изложе се разна јела, Савијача и гужвача И пребеле погачице, Шеширићи за
на седалу У сну пет’о промешка се, А домашњни гаров цикне, Јер му љут сан срце стеже; Месец стане на по пута; Сенка равна крсту поста.
Ено где се нешто бели — Ја протрнух: „Биће Ленка!” Но што пусто срце жели Оно није — већ је сенка. Сад канда се промешкољи — Пренем, слушам... све бадава! Нема лека мојој бољи: Она мирно — мирно спава.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
свог величанства На дивље чело стења храпавог Метнула круну, облак мргодан, Да јој озбиљом мушку прилику Хладовна сенка прати вечито... — Али не таку, о господару!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И у својој соби видим те сву голу, Седиш изнад Сата и бројиш минуте, Сенка твоја игра преда мном на столу, Где читаве 'рпе почетака ћуте.
И сад, удаљен, видим твоје веђе. И кад не бих хтео ни име ти знати, Твој ме тужни поглед као сенка прати. Не умем да грешим, кô што чиних пређе. ...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Да би се грађевина одржала, била је некада потребна људска жртва; данас се то супституише и узиђује се човекова сенка. То се ради овако. Кад какав човек или чељаде дође близу до места на коме зидари раде, мајстор узме п.
коме се у Сретечкој жупи »приписује негативан утицај«: ко под њим заспи, мора да се онесвести; опасно је ако његова сенка пада на кућу, и зато га нису садили у близини; кад његово стабло достигне дебљину врата онога који га је посадио, тај
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ноћ без месеца, лепа и мекана. Погрбљена Лаушева сенка на прозору. Ни он те ноћи изгледа није ока склопио. Цео дан га нисмо видели.
Ничег тако неподношљиво себичног. Све ту има свој ред, свака биљчица своје место, ни сенка у сенци сенке не пребива ту безразложно и случајно. Нема ни најмање недоумице шта ваља оставити, а шта ишчупати.
Соколар сјаха, сјаха и Дадара, његова сенка. Удара соколар на Сабориште, удара и Дадара. Кроз павитине, шушкор, преко врзина, граби хитроноги деран.
на сваком новом коначишту наилазио је Црни Стеван као да хоће да ми покаже како је свуда са мном као моја брижна сенка. Ја сам ту, као да ми је говорио, ја сам увек уз тебе.
Што год бих урадио, ситно или крупно, ваљано или траљаво, намах би сенка оне проклете стене и њезиних седам храстова, пала преко мога дела и горки укус пораза би ми опекао непца.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ил' боље рећи: ја верујем све. На мору бурном људскога живота Прерано ја сам упознао свет: За мене живот ништава је сенка, За мене живот отрован је цвет. Трпи и живи!...
чути глас, Никада неће рука моја, Грлећи тебе у самоћи, Расплести твоју густу влас; Нити ће икад више моћи Чаробна сенка тавне ноћи У загрљају наћи нас... И све то зашто? Ја сам знао: Туга и радост - све је сан.
Ал' где је кристална река и сенка питомих шума? Преда мном рудине пукле и равна пола та... Врела прашина лети са равна и глатка друма, Нада мном сунце
Буктиња засветли јасно, а пред њим - општински ћата. Он штурну преплашен у мрак, где сенка владаше густа, Ал' вајда беше му слаба, јер светли буктиња пуста И кмет га уочи добро. „Господе, хвала је теби.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Прочитавши број онога најужега паралелнога круга до којега се та сенка повукла, он је Прочитао величину наше Земље. Ова мала прича, слободно компонована из аутентичних података као што су
XX РАЗНЕ УСПОМЕНЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА Даљ Дошла је јесен. На траву, џбуње и дрвеће мога врта пала је као нека сенка туге; и небо изгледа замишљено, а Дунав снужден.
На левој граници зеленила и пустиње, јасно се разабире троугласта црна мрља. То је сенка Кеопсове пирамиде. Живот буја на Земљи, а дела човечје руке виде се и одавде, са Месеца.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ми смо од две матере деца, и ја сам од Јулице скоро осамнаест година старија. Јулица је танка као сенка; вуче на глави грдну црвено-златну косу; кожа јој бела, и хладна као у рибе.
Старац је међутим шапнуо Тоши, свом сину с оне стране, чудну ствар: да му је остала у сећању сенка разбојника на зиду, и да се она некако сасвим слагала са сенком авлијара Љубе кад чисти и накида се над метлу.
А стари му је паметно одговорио: да он често седи у авлији на сунцу, и познаје сенке свих укућана, и да је сенка, по њему, гора још од огледала. Мало помало, о сенки је чуо Петар, па Швабица, па Мађарица, па и Љуба.
Паула је услужна била и остала. Огаздила се све тако прискачући да нешто подржи и погледа. За њеним Љубом ишла сенка да је можда био учесник у оном првом нападу на Лазариће. Ишла, па прошла.
Али не ради се сад само о томе. Ја сам опасно погођен, пресечен, и не могу више бити оно што сам био. Ни сенка моја не може заборавити шта сам доживео, како ме је ударио рођени отац, како ми је пресекао пут, као душманин!...
А Бог му даде два камена: један се звао тама, а други сенка смрти; и рекао му да их таре један о други. Искочила ватра, сине. И искочила радост за Адама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Увиђам то по несигурном ходу мога коња. Жива ограда је нарасла и осећам како ме гране шибају по колену. Старац као сенка одмиче преда мном. Запитах га куд води овај пут. — За Стари Аџибеговац, ако успете да се извучете.
Ако неко тек као узгред помене и породицу, која је остала у земљи, преко лица људи пређе сенка, која убрзо нестаје при сусрету са новим пријатељима. Овде је опет онај црногорски генерал, у пуном господству своме.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
словенска и њини перунски врти, својом косом као венцем ме узвиси: да у пољима јелисејским којима будем шетао моја сенка увек мирна буде, измеђ вечери које не плаве и зора које не руде; да када пођем на збор међу негдашњу словенску
О како си леп, ти си најлепши заиста од свега што сам сазнао! Ни једна линија, ни једна сенка сећања: сам Огањ. Јао, Боже, јао, он ми је био друг; јао, Боже, јао, та ја сам га волео.
безмерне просторе, Плавило одмакне одједном провидне своје засторе; Само нада мном она дубоко заносна линија, И сенка линије пода мном све заноснија, Као да смо се хтели поштопото једно другом прикучити, Као да је сав циљ био једно се у
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нико јој више није био неопходан. Никога није тражила. Скоро и заборави на приче о цвећу и облацима, кад сенка нечијег тамног тела суну кроз воду, нечија је рука зграби, отрже с дна и поносе у висине. Је ли прошао тренутак?
Као рођена сенка свуда где год би крочио пратио га је смех, туго црна! На крају је пристао да га деда за нос и уши вуку.
Помишљајући на мужа и малог сина сама се сопственом ходу радује, кад, наједном, као укопана застаде Лепотица и сенка јој пређе преко лица: у сусрет јој је долазила старица толико јадна и погрбљена да се чинило истога ће се часа као
Зато се обрати племену и рече: — Ако сам ја мрав — зашто се у мога сина сумња? Племе постиђено саже главу, али сенка сумње остаде. Бели мрав — ко је још за таквог чуо?
— лагано, као да с ножем забоденим у леђа иде, пође младић низ реку. Испред њега ишла је његова сенка. Иза њега пас чији му је врели језик лизао час листове ногу, час длан. — Зар тај пас толико вреди?
Варалица се сав у ухо претвори, ништа не чу, али опази како са друге стране стене расте сенка неке дивовске птице. Ка небу поглед диже Варалица и уздрхта.
Мајко мајчице, окрену се Варалици свет око главе. »Ово ти је, будало, крај!« помисли али га сенка орла прелете. Једва корак даље од стене стрмоглави се орлушина и рече људским гласом: — Не грчи се, дужник сам ти!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1913. СЕЉАНКА Снег пада и веје. У сеоској луци Све је пусто. Само, као сенка тупа, Низ пртину уску, са штапом у руци, Погрбљена, бледа, једна жена ступа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То је свима последња издата част. БРЗИ КОЊАНИК А наши зли и добри данци уједно ка и сенка скоро промичу и пролазе нам.
Неки у суботу тамо и на богомољство одлажаху, поклањајући се онде Богу, јерно и при Мојсеју црковно од шатора њина сенка толико стопа насамо (освем људскога стојишта) одвојена стајаше.
Гаврил Преузми си себи ту врло светлу зраку преславна, преузми и Богом ћеш бити и сенка богосместна божија одушевљена црква од седам небесних кругова шира и виша!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Е, — заврте тужно главом Зона — моје си је било, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу... ГЛАВА ПЕТНАЕСТА Она је наставак главе тринаесте.