Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Свецка ружо, васељенко, сиротанко, незеленко, саморанко, светла сенко, а камо ти твог славуја? — У то неки звук забруја. Је л' олуја?
Покојниче драги! сенко ил' душе! пријане, побро, Србине, друже! Ил' гробни низу! ил' рајски вису! увели цвете! однет мирису!
Или се сама из груди ми диже? — Ох, ходи сенко, ходи — ближе — ближе!” За руку је руком грчевито стисну, од бола була и од јада врисну, обнезнани се, паде му на
Црњански, Милош - Лирика Итаке
МОЛИТВА Оче наш сенко света седа погурена на дрвеној раги. Са лонцем разбијеним на глави и очима пуним ветрењача плавих.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О златни талог времена простори Пуни сунца! Сенко, где се та земља скрива Где материја сва од заборава открива Ватру у себи и дан без јутра у гори.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Нека пада над и вера, То ми љубав, не савлада — Ја те љубим, празна сенко, И без вере и без нада! XИ Бежећ’ некуд — дођох, стигох У тишину горе свете, Па дозивах беле виле, Што их
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ко да празни буриће и да украшава овај штури свет препун шугавих оваца? Димитрије О Прохоре, сенко моја, стара отрцана смлато, велики луди човече и подвижниче, што се за један трен не спустиш из раја?