Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Оде као сенка. Никакав шум нисам чула од његове опаклије или од опанака: пажљиво је корачио све сенком, помрчином, само да га у нашем сокаку не ухвате. Ниједно псето није залајало на њега...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Жена извади из своје косе цвеће и чиоде, огрну се власима као сенком, и закликта од радости. И поче да игра као пламен, као зраци, као сенке, као жито, као таласи, као змије, као мачке,
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И погружено, као да излази из цркве, она напусти собу. Онда изиђе из куће и седе на клупу под великом сенком дрвета у авлији. Сунце је крвавило У сунчаној магли ваздух је још дрхтао, а на цвећу сунчали се лептири...
Африка
Акарели тири мабади мани фареју н'сегамене Харера!“ ИВ Покривени својом мађијом као сенком, Изгледају црни. Иду један за другим кроз високу гору Пробијају се кроз лијане.
Црњански, Милош - Сеобе 2
За тренут падају на лице, сенком својом, али без трага нестају. Зачудо, тај иначе тако тврдоглави Исакович, прелазећи Карпате, зажеле да се и он
У таквим тренуцима, Павле би га затекао, са трикорном навученим на очи, са сенком на лицу, са погледом уморним, као у ноћника, коцкара, удовца, коме није више стало до живота.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чим је дакле покушао да њу достигне пред светом, а не својом сенком, као у оној страшној изби свог дома, морао је одмах да види да је то немогуће.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Далеко си забраздила, Жужи! Како ће све ово да се заврши: дубоким ожиљком код њега—једном прозрачном сенком код тебе, која ће те учинити још лепшом н привлачнијом. Сада човек плаћа и даје велику напојницу да умири савест.
дело оно Попово поље, оно бескрајно Попово поље које сам некада са гаравом екскурзијом обилазила пола дана заједно са сенком брда, и где су они смели дечаци што су искакали из воза и трчали стазом уз пругу на месту званом Брадина, на оном
– промуца престрављени Бел Ами. – Како? – Мислим да се ради о његовој кући! Све више птица долеће улицом подељеном сенком на сечиво ножа и његов жлеб. Могуће је осетити ветар на лицу и суви, клепетави замах њихових крила.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ако, ако, можемо ми и причекати... ХАСАНАГИНИЦА: Иза оног сам прозора спавала, са сенком оног чемпреса у постељи. Колко ли ми је пута та сенка била једини пријатељ!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
се шипак, А сви дохвати подједнако близи Или далеки, и сви недохвати, Све је у знаку половине пута; Синкопа коју сенком слутње прати Фігура нон анцора цоноѕціута — Двојник тог дана што се тромо злати. (10.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Глас је сваки тужбалица. Тмурним смиљем депресија из низије тупо зија. (Благ предео завичаја плане сенком од очаја.) Нигде мира нити Куће а Мошти су путујуће. Далек ратар, дивни Кнеже, у ралицу ласту преже.
А пламсај бића - као судбина прати ми сенком ружа Будима. Грозницом окна дрхти светлија потка предела, коју проткају нерви цвали ми по руј-очају родних
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ОГЛАСИ „ШУМСКИХ НОВИНА“ Изишле, кажу, новине шумске, штампане сенком фином, цртане пером сликара Сунца, шаране месечином. Хоћеш да видиш малчице само новину ову знану?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
и оне светле па ја их добро знам узвраћа онај што лута знам куда треба бежати кад те гоне којим путем и којом сенком и како проћи испод моста преко балвана скела и мемле понекад са женом и децом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
да видим нашу »млâду« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
крин, блиста, знам да ћу, овог пролећа, закашљати ружно и видим витак стас, преда мном, што се рони, верно и тужно, сенком и кораком, кроз воду што звони, у небеса чиста. И, тако, већ слутим да ћу, скоро, душу сасвим да помутим.
Тад сину небо сјајно, ко младост, у њему плану страшном сенком Рим. Деца и звери и жене голе путем падаху по теби, поливене вином.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Косу није хтела сасвим да заглађује око чела. Нарочито иза ува остави је, да има мало праменова, те да би они својом сенком као сакрили ону удолицу испод ушију ка вилици, а и цео јој образ од те сенке дошао тамнији, овалнији.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
не красе Дела ми, која време лагано руши, дроби, Никада можда нећу са добрим снима више У друштву бити, нит ће под сенком мрачне коби Пресахнут’ сузе ноћне у дане сплина, кише, И чудна срећа доћи под сунцем, у слободи.
Пред сенком смрти и дверима гроба. Што се мене тиче, биће ми тад доста Да приђу само четири човека, Снажна и хитра, равнодушна,
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
СИЕНА Још увек сунце сија над Тосканом И ове ноге гле још светом иду: Табани већ су процветали раном. Лик свој сенком цртам и на древном зиду.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чува своје парче хлеба — мирно рече Ђорђе. — Путуј, сине, путуј ноћас. Одмах путуј! — корача сенком. — Онакве коње какви су тебе довезли, можеш наћи и у Прерову. — Чим се Вукашин жури, ствар је важна.
Понудио је да седне и она седе, а сабља месеца пресече јој лице. Говорила је са сенком: „Хоћу да те молим да ме спасеш несреће.“ „Све ћу да учиним. Ти си жена коју су река и ливада родиле.
Непо мична. Споро се креће само патрљак сенке са сенком лампе. Има цеваницу као да је у петнаестој. Па стопало... Стопало је... Мени је мало стопало.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЛИX ТИБУЛО Пред хладни Венерин кип, под сенком питоме ноћи, Тибуло, квирит млад, зачуђен застаде немо, И чудни гледаше лик.
Попа, Васко - КОРА
соби у којој седиш Само да ме твоја сенка утеши И степениште сам дрвено Којим из собе на улицу силазиш Само да се са сенком твојом поиграм Лишће сам суво Дуж улица којим пролазиш Да твоју сенку чујем И стена сам нага крај друма Којим се
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Линија небеског свода као замислива река својом сенком пада по тлу. Тај астрални час, или час астралне екстазе, може се узети као завршетак једне песничке визије: Једном
]. Потрчим каткад сенком те чудне реке што пада по тлу, Ја се не могу уморити више никада – као у сну, И трчим тек да не стојим, нити
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
глави, да наведемо пример, Аранђелова сенка - и овај пут као мимогред - долази у додир с Дафином и асоцира се с њеном сенком: „Али сад, сад је мирно осећала његов дах на себи, и видела крај себе његову сенку, пред вече, у полутами, док се
Уз то изгледа, бар засад, да претеже удео метонимије. Није, наравно, само госпожа Дафина својом сенком и бојом очију везана за жуту, мутну реку испод себе и плаво небо изнад себе.
ружно и видим витак стас, преда мном, што се рони, верно и тужно, сенком и кораком, кроз воду што звони, у небеса чиста.
Никад нисам могла разумети у чему је казна. Али жена свакако мора бити без сенке. Да, али жене са сенком обично рђаво завршавају - рекла је Анина пријатељица.
Као да ју је, као што ће се то касније изричито рећи, тек „својом сенком достигао”, а не стварно, не на јави. И тако, уместо да се уведени контрасти између два брата - и по телесним
Поменуто је малочас место где се каже да је Аранђел „својом сенком” достигао Дафину. На томе се ваља задржати. На непрекидне молбе, Аранђел је из Земуна кренуо у Карловце више да
П. ) достигне пред светом, а не својом сенком, као у оној страшној изби свог дома, морао је одмах да види да је то немогуће.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
први пут свог века, Лати с’ џевердара, једина му лека: „Рођени ми синак чисто име оте — Па на што ми живот под сенком срамоте!“ Здера рухо с груди... часа не почаси... Џевердар опали... свој живот угаси. Ето то се збило.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ветрови у небо се враћају. Пала је лобања низ црне гребене. У мрачне дубине носи ли то што сам чуо. Ледене обале сенком роси ли језиве воде за заклетве од жеље страшне смрзнуте. На путу остале су клетве и звезде споре омрзнуте.
Понови дан због незахвалног тела Што сунцу узвраћа сенком и песму квари. Врати човеку усамљеном птицу: Под празним небом плачу соколари. Дозови утве с гора у предање.
Краков, Станислав - КРИЛА
прозборио је и други. Над њима је лако шуштало лишће огромнога храста. Сенка лишћа мешала се са сенком сумрака. Ватра је пуцкарала поред порушеног зида. Гарава мањерка лагано је врила, и из ње се дизала увис пара.
скривано маглом, оживело сва ова прљава и црна лица, која обрасла дугом, необријаном брадом провириваху под излубљеном сенком шлема. И да ли то сунце створи ову чудну, погребну веселост у њима?
Потом се све овде код ове остале половине батаљона умири. Војници су на окупу, поседали под заштитничком сенком стења. Већина отвара конзерве и једе; после неће бити за то времена.
Петровић, Растко - АФРИКА
Акарели тири мабади мани фареју н'сегамене Харера!“ ИВ Покривени својом мађијом као сенком, Изгледају црни. Иду један за другим кроз високу гору Пробијају се кроз лијане.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Још јуче!... Јуче!... А данас? Куку! Усница бледих танки крајеви Под сенком крију косе свилене Млазеви мрке крви његове! Нигде живота!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Мито, непрежаљени друже мој, да ли ћy це огрешити пред твојом блаженом сенком, што успомену на те бележим са сузама у очима. Да ли су сузе слабости и грех?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ТИБУЛО Пред хладни Венусов кип, под сенком питоме ноћи, Тибуло, квирит млад, зачуђен, застаде немо, И чудни гледаше лик.
Једнога топлог дана, под сенком мирисног хлада, На своме цветноме трону штедра је седела Лада. Већ шесет пута је Сварог обишô земаљским
1886. ЕЛЕГИЈА Под сенком древних шума потоци тихо стреме. Орошен љубе цвет, И густо горско грање пећине чува неме, Чаробни чува свет.
ИИ НА ОАЗИ Жарко је приспело подне. И путник, с богатом робом, Из древне Басоре иде, водећи караван собом. Под сенком палмових грана он благог одмора тражи, И струјом валова бистрих поји се и тело снажи. И хладни вâли га крепе.
Под скромном сенком дома мог Спокојство леност пружа, Где мирно дрема мали бог У жбуну мајских ружа. Ту бурних жеља силна моћ Не мори
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
с оне стране, чудну ствар: да му је остала у сећању сенка разбојника на зиду, и да се она некако сасвим слагала са сенком авлијара Љубе кад чисти и накида се над метлу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Доба је жалбе, младост чезне, узнесен; Орла сен крила мојој сени додаје, Да чудне моћи што ми небо задаје: Под сенком мојом ено броде дечаци, Јаја гусака купе као дивљаци; Можда ћу бити о њихов чун разнесен.
час преображења неодложног да удара: Једном корњачом кором у дно мраморне лубање, А изнад псећег сна, кога догриза сенком грање.
Плачем, јер се таквом истом линијом гордио негда њен стас. Потрчим каткад сенком те чудне реке што пада по тлу, Ја се не могу уморити више никада - као у сну, И трчим тек да не стојим, нити познајем
Умрети; никада више не живети! Никада! Ову љубав са очију скинути, почетак ове мисли, ово дисање; Птицо, сложи крила, сенком њином узбуђује ме ливада Гледај, ево сунца! Јаднице, шта зовеш ти: дисање; Зар и зато умрети и нигде више не живети!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ноћу је боље било, Сокаци пусти и само Ја сâм са својом сенком Лутô сам тамо и амо. Уз бат корака тромих Ја бих мост прешао стари; Кроз облак месец се јавља И хладна погледа
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То му је мило и драго прирађивање где ће пронаћи врло густо лиснато дрво с великом сенком и фрула за свирњу, лепо мека трава код хладне воде испод заветра, да се нахузури лежећи.
Бистри свагдашњи чист извор с говеди ни с крмци не погажен. С временом црпат и пијен, пристојиште под сенком у хладу на великој сунчаној печи.
А с тобом је свуда пуно; пролазећи ти путем како бијаше му кућа при путу, та си му се и указао виђено под сенком, пак и прође. Ама како ће Марија поднети огањ твога божаства?