Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Он мора доћи, мислила сам. Поноћ је... Ја видим из далека једну тавну сенку, после чујем како опаклија шушти. Он је! И ја бих хтела да уђем у кућу, али не могу...
се још блистала роса, а голема дрва која су кружила манастирску авлију, бацаху далеко по мирисавој долини своју густу сенку. Ступисмо на стазу која у цркви води.
лица, могао си судити да је некад била лепа, али сад изгледаше као сенка: очи упале, једва си у њима могао видети и сенку од некадашње светлости, лице мртвачко, бледо...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ЕПИТАФИ СА КАРАНСКОГ ГРОБЉА Овде почива тиосав син миљка и стамене ветар предвечерњи око свеће облеће јури њену сенку око ње искласало жито до звезда вече се спушта међу гробове овде почива тиосав сарањен са свиралом овде почива
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од њера; бежао је да на сенку његовy не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.
Све прође, све се разби као сапунски мехур... Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... Тек опет се настави разговор. Али се говорило хладно.
Африка
биће; за њега он има сву чежњу ако је удаљен и своју најбољу мисао када су заједно; но и ту је немогуће приметити ма сенку љубоморе или зависти.
Ја сам писао на колену, у ноћи, тамну сенку речи, песама које су једино желеле да се њима допадну, али које су одједном и самог мене одушевиле.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ „Тражите!“ одговори му старац, благо, тако да је то изненадило Крфљанина. Улазећи, придржаван, у сенку касарнског свода, бришући зној са чела, Енгелсхофен још додаде: „Ви тамо, у Бечу, на Двору, ништа друго и не знате.
Кад је Сунце одскочило, они остадоше сами на утрини, на којој се све било склонило у сенку багрења – и људи, и пси. Велики квадрати зелених егзерциришта, све до Темишвара, били су тог јутра празни.
Приближујући се тој згради, у дрвореду, Павлу се учини да их столетни храстови предају, из сенке у сенку. Госпожа Евдокија се тужила да су јој утрнула колена, и да се сећа како су, прошле ноћи, у Рабу, мирисале липе, исто
А док је стајао тако, у тој мрачној, узаној, улици, крај себе је видео, под фењером Копшиним, само своју сенку. Она га је, као и та успомена на покојну жену, једина пратила, на целом том путу, верно.
Степениште се савијало са њима у спиралу. Горе је био мрак. И она је на зиду имала огромну своју сенку. Села је на столицу уморно, а узела свој инструменат, на који је била навикла, као у сну.
Она је бестидно почела да му се нуди. Морао је да забада нос у њене голе груди, са тамном долином, у којој је видео сенку, нежних, црних, маља. Њена је коса била дигнута високо, францески, али јој је падала за врат, као клупче црне гриве.
Исакович је гледао, за њом, све док се није, у сумрачју капије, у лазарету, претворила у сенку. Нико, у Исаковичевој заоставштини и папирима, није нашао, поменуту, ту жену.
Чинило се било да ће се бацити на Петра. Међутим, стајао је, насред собе, као да је неку празну сенку држао. Муцао је. „Не слушај га, Шокице. Проћи ће то. Младост то лаје из њега безумно. Ја сам му крив.
о... ој. Можда би пробудио, тамо, иза решетака, неку, уплакану, сенку. Можда би га чули? Можда би испустили кору хлеба из руке, или уста, и престали да деле трошице мишевима, и растерали
На видику. Зеленило шумарака било је, ту, густо, и све је чешће скривало кола, у неку брдску, тамну, хладну, сенку. Поред пута, у високој трави, све је било зарасло у мирисно цвеће.
колима – и коњушарима, који су седели у колима, да се склоне од кише – Павле познаде једну људску прилику, као своју сенку. Био је Агагијанијан, који му понуди кола. Росијска господа га чекају.
Седео је непомично. Био је навукао црни, руски, трикорн, на очи, тако, да је на очима имао као неку мрачну сенку. Занимљиво је да ни транспорт, који је из Кањиже Петар Бојанац довео, а Ракишич, у Кијеву, преузео, није добро прошао.
Теодосије - ЖИТИЈА
и богатство, слава и сјај, и свака срећа пуни метежа и нестални; сматраше видљиву лепоту и обиље овога света као сенку, и разумевши да је много јело и весеље и све што је људско на земљи сујетно и нестварно, деснога пута се дохвати па се
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
шкргутање моје гласно Мој ти јастреб на срце Мање те у мајке грозе 11 Избрисао сам ти лице са свога лица Здерао ти сенку са своје сенке Изравнао брегове у теби Равнице ти у брегове претворио Завадио ти годишња доба Одбио све стране света
од кога је саздан Напустио га Тесно му је у себи У рођеном телу Изишао је Сакрио се од себе Сакрио у своју сенку ТАЈНА БЕЛУТКА Испунио је себе собом Да се није тврдог меса свог прејео Да му није зло Питај га не бој се Хлеба не
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Рашида се смејала, али то је било нешто као пристанак и ја нисам могао а да не приметим сенку одобравања у њеном гласу.
Да ли је и њу мој отац...? О, Боже! Видео сам га Опет како се повлачи у сенку сакривајући ону жену и чуо Станику како плаче. Било је већ време за доручак.
- Хеј, Сулејмане! - рече Рашида, а дечак хитро одскочи у сенку једног дрвета које није било довољно велико да га сакрије.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Запалила је жижак, који осветли и њу, сву, и његову огромну сенку на зиду. И тек тад, кад га угледа, врисну и поче да кука, павши на њега, грлећи га и љубећи му груди, раме, врат и уво.
Али сад, сад је мирно осећала његов дах на себи, и видела је крај себе његову сенку, пред вече, у полутами, док се чинио да нешто безначајно говори.
Тако је и своју сенку, код прозора, гледала, у муљу, који је дан и ноћ протицао. Осећала је да је сама. Никакве извесности, да ће јој се муж
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Могла бих да се удам. – Па, што се не удаш'? – Реци то још једанпут и стварно ћу се удати! Повучен у најдубљу сенку »Хунгарије«, предвиђао сам како ће се даље одвијати ствари. Сада је време да га погледа онако. Погледала га је.
– Сачекаћу напољу... — рече млада жена са досадом и оде на својим дугим бакарним ногама у сенку зида ка густијерни. Напила се воде из лимене шоње везане зарђалим ланцем. Вода је била млака и сланкаста.
Девојка улази у сенку излога гледајући испред себе. Неколико часака касније, улицом корачају две девојке; једна тротоаром, друга огледалима
визијом неког аустроугарског архитекте, који је требало да представља чудо љупкости, баци заиста чаробну сенку на њено лице и трепавице са којих се цедио снег.
натерало да се злопати и станује у собици иза кухиње без прозора (са жичаним отвором за вентилацију), да се претвори у сенку сопствене сенке, и што више мисле о томе, што дуже разгледају пуне амбаре, утовљену стоку чија се длака пуши,
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Хоћу да се Хасанагиница врати мајци! је л ти сад јасно? Никад више ни у сенку моје куће да не уђе! Разумеш? ЈУСУФ: Ма ајде!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
је л' чудо што и нас, жичине друге, нескладне туге обузе склад, зовемо сенку, гонимо над? А кога зову, кога ли маме синови таме?
чије чујем гласе? ох, благи боже, преблаги спасе! да ли ме кушаш, да ли ме караш, што преда мном сенку најмилију ствараш, сахрањену давно, у срећнијем добу, у груди мојих леденом гробу? Или се сама из груди ми диже?
” Снуждио се силни краљу забринуто чело збира, — ал' доводе у одају бледу сенку, Минадира. Високо му чело бледо кô папирус благог Нила, ал' у оку мисô тиња и љубави света збила.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Какав је то језик? ШАЉИВАЦ: Јелте, граничи на будалаштину, ал’ тако је, кад је човек плодан на високоумију, пак сенку и ђубру издаје за перле разума. ДОКТОР: Откуда сте ви, те тако говорите? ШАЉИВАЦ: Ја сам живио међу Власе и Словаце.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
у несаници другог сна је корен: Способност да си другачије будан — и нови дан, по слици прошлог створен, добије сенку, није узалудан; Облачиш капут, палиш мотор: тачност Покрета твојих инородна бива; На семафору пева
Гле, она ми се нагињу над раме, Изразе шапу додиром што вређа; А љубав их је зазвала из таме Што дуби сенку испод ових веђа — Љубав што слепа је за последице, Видовита за све што наставља је: Л'амор цхе мове іл ѕоле е л'алтре
Промаја ноћи, један кров без куће, Пехар кукуте, напев као зачин — Пошаљи твоју сенку, да ме прати. (23. В 1989) 10 ПОЗДРАВ Све оно што сакрива у ништа Збир облика је скривене намере; А недремано око
На југу пролеће расплиће чворове мокрих ветрова, Смрт има мокру сенку док пролази кроз зид. (9—10. ИИИ 1986) ФРАГМЕНТ Делимично по Пиндару Лепота која твори све сласти смртницима Истину
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Са усне усна латице спира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Ја гледам у свет очима била: и видим сенку - И видим крила, и слушам како кроз мрачна ткива жуборе уре и туку била.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Понекад само угледам сенку пољем се снежним жури. Све ми се чини: вечити Жућа вечитог Вука јури . . .“ Прочитах писмо, на њему оста од суза
Киша пада и језеро кваси, мокра вода, а суви аласи. Започели коњи теревенку, спотакла се кобила о сенку. Чича маглу компресором буши, пере воду и у лонцу суши. Ковач кује од ваздуха чавле, прејео се обећања Павле.
У сну је Жућа сву ноћ вијао зечеву сенку светом, а у сам освит дрен се смејао окићен првим цветом. МАЈКА Већ морнар Месец пучином једри, накрај му ноћи
— цветна и бујна пролећна башта: ускочи само, у сенку легни и као Шаров — ноге истегни. Тако и Мирко у својој башти сав се предао шећерној машти. „Куда ћу, шта ћу?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Хвала, волео бих и сâм. Излазим лагано из града навише. Свитци лете између маслина које бацају велику сенку. Град је испод мене велика тамна маса, али је језеро много светлије од неба.
Треба да идем доста стазом пре но што зађем са ње, јер је дотле, између маслина, жито. Седам у сенку неке маслине. Чекам тачно један сат. Знам да девојка више неће доћи. Решавам да останем још пет минута.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Јер смо и постали од вишка који је завртео чигру наше телесности, па ћемо њено обртање и звук и сенку вратити, и никоме ништа неће недостајати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јер за предња одељења не постоје прописи стражарске службе и стражар на мртвој стражи пуца и на своју рођену сенку. Даље нисмо смели. Решимо да се вратимо, па онда да скренемо лево или десно.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Кренућу у облак, усијан ко сач, да набодем змаја на дрвени мач! Донећу из облака, у сенку и пену, девојку дрвеним мачем освојену! Ношен јауцима, кукњавом и плачем, у пожаре летим са дрвеним мачем!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Жене пролазе и облике губе, смеше се, па ми приђу да ме љубе, а ја им нову сенку дам. И док тихо замагли ноћ, улице пуне сени, ја имам неба безграничну моћ, сви боли света скупе се у мени.
И, тако, већ живим, збуњен, над рекама овим, голубијски сивим. Повео сам давно ту погнуту сенку, а да сам то хтео, у оној гори, познао грожђе, ноћ, и теревенку, и поток, што сад, место нас, жубори.
ће моја помешати, тајно, по свету, све потоке, и зоре, и, спустити на живот, ведро, и бескрајно, и код нас, небо, и сенку Фрушке горе. И, тако, без звука, смех ће мој падати, са небесног лука.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СУША Вода је гола. Њен сјај поносни Прогута муву, сенку и клас. И састаше се, у тајности, Месец, извор и тужни пас: Нек киша усклади случајности, Јер радост чека свој тајни
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Некад је сенка старости падала На моју младост, чисту срећу моју, Док сад прошла младост баца сенку своју, Да би ми старост тугу задала.
Данас, кад тихе кише мију Пред прозорима лишће ново, А нéме сузе саме лију У дивно мајско вече ово, Осећаш сенку судбе грубе И коб да наше сносиш беде, И људске мржње хладне зубе, И зла живота што не штеде.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ако тада сагледа своју сенку, врати се одмах натраг у јазбину, и спава још шест недеља; ако ли не види своје сенке, то јест ако не буде сунце
(Олуја) 422 — Шта може по зиду трчати? (Сенка) 423 — Шта не може вода однети? (Сенку) 424 — Шта не може сунце под ведрим небом обасјати? (Сенку) 425 — Шта преко сламе иде а не шушка?
(Сенка) 423 — Шта не може вода однети? (Сенку) 424 — Шта не може сунце под ведрим небом обасјати? (Сенку) 425 — Шта преко сламе иде а не шушка? (Сенка) 426 — Шта прође кроз трње а не огребе се?
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Испод: одлази река, сама, удовички, боје дима. НА МАЛОМ ТРГУ На малом тргу — никог, чак ни трга. Ни сенку чак да баци синагога. Рупа место цркве: ни порте, ни бога. Нема куће у ветру, зида, лупе врга.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симка се повуче у сенку иза његових леђа, наслони се на наћве и загледа се у шиљак шубаре, са које се топи снег. Не памти да се икад овакав с
Гуњ му је у раменима педаљ широк, крши прсте узмичући иза његових леђа, у сенку. — Жив сам!... Много ти криво?... Цркни! То јој он каже? Он, кога толико година...
У ћутању, пуном уморног хукања жена, спушта врео кромпир у земљане чиније и брзо се одмиче у сенку да јој не виде лице.
Тромо и тешко уђе Никола. Даде му троножац да не би сео уз наћве, у сенку. Сме ли да се радује? пита очима Николу и не опажа како се од њеног погледа муте старчеве још крупне очи са избледелим
Он се уверио да живот не може из њега да никне. Ђорђе се свали на кревет да очи и лице склони у сенку. да му суза не падне на гомилу месечине. Симка приђе прозору и испуни га.
Аћим се приковао уз липу и сенку, ветар је разапињао фењерско светло по калдрми; у башти се јалово дрвеће с рујним лишћем раскрвавило од светлости
— Боље му је него прошле ноћи — рече Тола, покри Адама и уздрхтале руке брзо склони у сенку. Ђорђе седе на кревет и узе Адамову руку. Влажна и топла, сувише му је мала за његову нежност.
— Како ти, апсанџијо, смеш да кажеш за Андру, професора, да је лопов? Ниси достојан ни његову сенку да згазиш. — Е, могао сам ја њега у оним првим данима да смакнем — уздахну Рака. — Појела га помрчина.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Шта ми ко може? — смејао се. — Најсмелији сам. Најјачи! — на ударац је одговарао с два ударца и нико ни на сенку није смео да му стане. Муке заробљене деце мора постале су му смешне.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Није се бојао: под руком, на кори, оцећао је било дрвета а на себи његову сенку. Дрво га је заклањало. Није се плашио, напољу; није се плашио, у шуми. Плашио се у граду, а нарочито у Цариграду, 1816.
Онда, врати се у своју сенку, тамо. СИМИНА УЛИЦА Данас би се рекло да је Сима Нешић симултани преводилац; у његово време звали су га Сима
Тутње на стрмини између Јевремове и Јованове и увек изгазе сенку у којој лежи, на некадашњем изворишту Чукур-чесме, бронзани дечак, некако слеђен.
знао да ли га је то сопствена опрезност тако уморила, или људи које је сретао али је, у себи непрекидно слутио ону сенку. Почињао је месец јул 1808. године. Његова кућа била је, дакле, четврта тачка.
Попа, Васко - КОРА
жуту КАКТУС Боде Румени облак длана И киша лаже Боде ужарене језике Мазги и сунца И небо ножевима љуби Сенку своју не удаје И ветар лепотом даљина вара Боде податна бедра Искусних ноћи и невиних таласа Смех свој зелени не
из собе на улицу силазиш Само да се са сенком твојом поиграм Лишће сам суво Дуж улица којим пролазиш Да твоју сенку чујем И стена сам нага крај друма Којим се удаљујеш Да ме твоја сенка одене 26 У овој ноћи без јутра Ко је та
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
пришуља им се један кириџија, зван Антракс, са својим магарцем, исти онај који је доцније у познатој парници о сенку тог магарца получио светску славу. Он им понуди да сву њихову робу натовари на свог сивоњу.
Но пре но што је ушао у Земљину сенку, Месец је био потпуно осветљен, а то ће бити и чим изађе из те сенке. Зато сам га у његовим положајима непосредно
Ево, дакле, овде почиње Месец да улази у Земљину сенку, док се сасвим не помрачи. Он остаје тако потпуно замрачен догод на другој страни купе Земљине сенке не почне из ње да
попречног пресека Земљине сенке на овом месту на којем је Месец при свом тоталном и централном помрачењу кроз ту сенку прошао „два пута толики колики је пречник самог Месеца.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И пусти трулеж нека слепо гази Љубав и душу, и натапа струну; Задах нек на те своју сенку плази Високу, крупну, као злоба пуну.
И ја остављам видик стар, без мена, Велику сенку што је пала на сан Бола и среће, на шум река јасан, На лишће, жеље и траг успомена.
И све што је постојало икад, Своју сенку све што имађаше, Све што више јавити се никад, Никад неће к мени дохођаше. Ту су били умрли облаци, Мртво време с
Сад немам више очију за дýге, За ведре боје облака и снова; Сад немам више сутона и туге, Ни сенку среће, ни шапат брестова. Сад немам више очију за дýге.
се које — Ишли сте лагано и погнуте главе, А око Вас ваздух, светлост и мир стоје, А над Вама небо боје јасно плаве. Сенку и с њом мене водили сте собом...
Видим једну звезду у обмани више И осећам како тишина мирише. Видим једну звезду и крај њеног доба, Једну моћну сенку што лагано кружи Над њом мртвом тако као уздах гроба: Можда на тај начин за умрлом тужи, Ил' ту зато стоји да нејасно,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И иза наредног стиха, толико карактеристичног за наглашени Драинчев еготизам, наслућујемо туђу сенку: „Госпођице, откуцајте једну моју вену на писаћој машини.
У ствари, овде је до нарушавања или померања дошло на семантичкоме плану: обрт бацати сенку изокренут је тако да сенка баца (увис тополу).
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
другом што се око ње дешава, па и у оним честим двоструким одражавањима свести с мајком, јунакиња редовно налази сенку одсутнога оца.
с Дафином и асоцира се с њеном сенком: „Али сад, сад је мирно осећала његов дах на себи, и видела крај себе његову сенку, пред вече, у полутами, док се чинио да нешто безначајно говори.
Тако је своју сенку, код прозора, гледала, у муљу, који је дан и ноћ протицао“. У четвртој глави Аранђел се умало није удавио у истом том
везу са посматрањем сопствене сенке: „Али сад, сад је мирно осећала његов дах на себи, и видела је крај себе његову сенку, предвече, у полутами, док се чинио да нешто безначајно говори.
Тако је и своју сенку, код прозора, гледала, у муљу, који је дан и ноћ протицао.“ 321 Готово изједно смењивање реченичних интонација које
све од самих истанчаних опажаја, па и од опажајних прелаза и прелива: осећати дах човеков на себи, видети место њега сенку његову поред себе, и то у предвечерје и у полутами, а исто тако и на своју сенку гледати, кроз прозор, како се ломи у
човеков на себи, видети место њега сенку његову поред себе, и то у предвечерје и у полутами, а исто тако и на своју сенку гледати, кроз прозор, како се ломи у речноме протицању.
И одатле је посматрала свој одраз, сенку, како се ломи у мутној води што дан и ноћ протиче: „Дуго се задржа код великог прозора са решетком, који је гледао на
Навођено је већ место, из треће главе романа, где госпожа Дафина посматра своју сенку преломљену у реци што поред куће тече. Коју страницу доцније искрснуће и Аранђелова сенка.
Док је Аранђел још мирно лежао у постељи, сандук баца на зид сенку „као лети хладовина дрвећа”; када тама почне да опкољава госпожу Дафину, он постаје „као неки високо затрпан гроб”;
То се исто може казати и за Аранђелову сенку, која се у трећем наврату јавља при крају осме главе, тачно у тренутку када госпожа Дафина испушта душу.
поеме, рецимо, налазимо одраз у води и преврнуту слику (већ је пре тога речено да „облаци силазе Арну на дно”); затим сенку песникову што се у реци злослутно прелама, заједно са одзвањањем, кроз воду, његових корачаја; најзад, јасан
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кад окрете леђа свећином пламенку На дувару спази својег тела сенку. Ето нешто ново. Што је ново дрâжи. Сад у тој новини забавицу тражи.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
живота и смрти далеко протиче река вечита и узалудна птице лете за ветром и жене плачу на обали човек пада на своју сенку они су без сенке сишли у дубину и без имена за историју: од слепог лица бродолома у њиховим последњим очима створена
Дан ће да ме заборави, тајно довршена у себи кажи се. Када прелазим из једне тишине у другу под велику сенку сунца је ли то дрвеће на твојим обалама окоштали млаз горкога сока, водоскоци који се буде изван мога сна?
Краков, Станислав - КРИЛА
Било је доста тихо и чуло се хркање поспалих. Један стражар се дуго загледао у џиновску сенку два огромна топа, која су као две дуге претње штрчала врх блиндираног воза.
Златни одблесак пливао је још по језеру, које се увлачило у влажну сенку. Крај обала се згрчиле криве куће као преплашене. — Ух, љут је да се побаци од њега... Румени ордонанс се закашља.
Свирај. Ћемане ћу ти о главу олупати. Преко пута њега дуга прилика Мијина бацила је продужену сенку преко стола. Пружио је чашу да се куцне са умиреним командантом. Потом је подигао увис, и безгласно неком наздравио.
Усред камењара било је мало гумасто дрво. Мајор стаде у његову сенку, обриса зној са чела, и извади дуван. — Душко, Душко, — викао је богињави капетан са гребена, — да видиш само, оди!
Петровић, Растко - АФРИКА
биће; за њега он има сву чежњу ако је удаљен и своју најбољу мисао када су заједно; но и ту је немогуће приметити ма сенку љубоморе или зависти.
Ја сам писао на колену, у ноћи, тамну сенку речи, песама које су једино желеле да се њима допадну, али које су одједном и самог мене одушевиле.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О дружеству ко сме слово рећи Тоди? На сенку се срди што поред ње ходи. Пре би прстом турску Србију потукао Него што би Тоду на игру довукао.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, пошли муње!... Но за сенку славе Они ће дати отупела чула И мрети свесно крај дедовских кула, Да. Пошљи клетве и безверје страве.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад какав човек или чељаде дође близу до места на коме зидари раде, мајстор узме п. и кришом њоме измери чељадету сенку; по томе поједе своју сопствену поган, и онда узида п. у зид и каже: »докле ова п.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Наспрам задњег треперења западне светлости видео сам само њихове сенке. Један је био плећат и висок. Сенку оног другог, скврчену, кривоногу и грбаву и сувише сам добро знао. Оно снажно, здраво тело не приличи монаху.
Збиља, Доротеј ме је гледао сасвим равно у очи и ја у његовом изразу нисам примећивао ни најмању сенку нелагодности. Други би обично одвраћали поглед од мене.
Како безазлене окице добијају ону сањалачку сенку, како њена шиљата рамена одједном постају обла а два једва назначена чворића на грудима бујају до раскошних Јелениних
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У време пролаза Месечевог кроз Земљину сенку при тоталним и централним помрачењима Месеца, може се одредити пречник Земљине сенке на месту тог пролаза.
у подне најдужега дана, онда када је то отстојање најмање и када вертикални стубови у Александрији бацају најкраћу сенку.
тим скромним инструментом сачекао је Ератостен најдужи дан у години, а највећи у своме животу, и измерио је најкраћу сенку штапићеву.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
твоје куће, скривен у какав кут, целе ноћи гледао кроз прозоре, да кроз њих, кад проминеш, на завесама бар твоју сенку сагледам... (Стресе се): Ох, и зато никада твоје јело, никад твоје пиће немој да ми шаљеш.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не изгледа рђаво ни мајстор Коста, али је његова боља половина велику сенку бацала на њега. Варошица зове њега „џепни муж”, а њу „весела удовица”, и сви чекају да виде ко је кога боље преварио.
догађаја једне богаташке куће прекинута, и Љуба је и даље успремао авлију и радио башту, и није марио за своју сенку, утолико више што се старац више није сунчао.
Данте, у Комедији, са два стиха, дивна и страшна, исприча: како је„копље једним ударом проболо и човека и његову сенку на зиду”. Лепо речено, је ли? Е, тако је и са мном. Уби ме ударац и кроз сенку!...
Лепо речено, је ли? Е, тако је и са мном. Уби ме ударац и кроз сенку!... Ој, гробље, дођи и носи још једног одликаша! Много је и два! — Престани да хулиш на Бога, Бранко!
Да је било месечине, да је Ната могла видети своју сенку, видела би слику погрбљене старе Циганке или просјакиње с торбом на леђима.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Мени тешко пада на добродетељ сенку бацати; али по дужности историческој истину јавити морам (добро би било кад би сви историци ову дужност точно
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ваљда да лакше тону... Заћутасмо... Гледам мало подаље једну подрпану и погурену људску сенку како једва вуче ноге... Краљевски војник, непобедива мртва стража славне српске војске... — Отима се сиромах од смрти.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дечак се само насмеја: ко је још биљке звао у помоћ? Закорачивши, угледа Ведран своју сенку и зачуди се: проширила му се рамена, смањила глава. Зарадова се дечак, потрча.
бостанџија руку да јој бар сада додирне лице, али се девојче измаче и лаганије и нечујније од месечевог зрака, сакри у сенку дрвећа, као да у земљу пропада. Како је трчао! Како ју је из гласа звао! Али, девојче више не дође.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сваком се тако исто пригађа, кано у сну нешто да види, или сенку донекле мотри, те је хвата руком да је заустави и удржи. Није ли у том људни луд? Нити је што тврдо ни стојеће!