Употреба речи сеновит у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. — А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Неће знати да кажу јесам ли спреда, здесна, слева. Док се само небо оспе звезда коњокрадица. Ја сам човек сеновит, Шокице, не бој се, али што кажеш за женидбу, ко ће мене за женика? Несрећа се за мене привезала.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

и испуни светлошћу и сјајношћу, те, онако приземна, али окречена и стегнута новим кровом, дође лепша и доби онај сеновит израз. Колико пута би Софка стајала и гледала како се руши, плетући и држећи испод мишке клупче конца.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

), или је то стварна заклетва светим дрветом (упор. Софрић, 75), тешко је рећи. Да г. може бити сеновит, даје се наслутити и из једног обичаја из источне Србије.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности