Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
постала, очевидно, по једној извесној крушки; вероватно је да су у извесном броју од тих случајева у питању демонске, »сеновите« крушке. КУКОЉ Корнраде (агроѕтемма гітхаго). Кукољ, грахор (Шулек).
у жртву душама — демонима плодности: унатраг αμεταστρεπτί ‹=не обзирући се›) баца се демонима; да су тице и мишеви сеновите животиње, то је ствар позната; за српска веровања упор. Прилози, 3, 127 идд; Глас ‹СКА› 77, 27, идд.
потпуније: »Према старинским схватањима и нашег народа и других народа, дрвета и биљке могу бити — мада то нису увек — сеновите, то јест, оне припадају или каквој души (то су, на пример, воћке и лозе које се саде по гробовима; ружа која је
У Речнику су као сеновите означене многе биљке, и ситније поред дрвећа, па би био тачнији назив »Сеновите биљке«, али је остављено онако како је
У Речнику су као сеновите означене многе биљке, и ситније поред дрвећа, па би био тачнији назив »Сеновите биљке«, али је остављено онако како је у рукопису. Сетва.
Али то може учинити и биљка која није табуирана, јер многе су сеновите, станови демона или божанстава, сама божанства и чак родитељке првих људи (упор.