Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Коса је била црна, мека, тешка, тако да ју је увек осећала како јој, кад је распусти по врату и плећима, лако и сеновито лежи.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— талас се окрете лево, затим десно. Каква дивота! Какав сјај! Баш је будала што није раније напустио сеновито морско дно: шареније је, мирисније, лакше се дише ту горе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Све се ту осећа: да је двориште ограђено доста високом оградом, са вазда затвореном капијом према улици, па је стога сеновито, и увече се из његових дубина одваја прохладна влага; да доњи и горњи спрат куће повезују споља видљиве степенице; да
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
БОР Кіефер (пінуѕ ѕілвеѕтріѕ). Бор, бора, борика (Шулек; Софрић, 17). Реч је прасловенска. Бор је истакнуто сеновито дрво. То веровање нашло је израза у неколиким мотивима из народних песама и приповедака.
(ВИНОВА) ЛОЗА Wеінребе <витис винифера>. (Винова) лоза. В. лоза је сеновито растиње. Она се сади по гробовима (ГЗМ, 6, 1894, 154). У народним песмама спомиње се в. л.
Из овог би излазило да је вишња сеновито дрво, јер су остала места, оџак и врата, места где се душе искупљају (‹СЕЗ, 14, 179; 17, 134; 19, 71 ид; ГЗМ, 19, 322;
Из бајања и врачања у вези са г. јасно се види да је г. сматран као дрво сеновито. На њему бораве демони који су у стању да пошаљу болест. Уочи младог уторника врачара однесе под какав г.
р. (ГЗМ, б, 1894, 375). ДИВЉИ КЕСТЕН Роѕѕкаѕтаніе (аеѕцулуѕ хіппоцаѕтанум). Дивљи кестен. Да може бити сеновито дрво, види се из обичаја да се сади на гробљу (ГЗМ, б, 1894, 154).
Значајно је да се ови обичаји с д. врше о Бадњем дану — дану душа; д. је, дакле, сеновито дрво. У Ц. Гори верују да се на црном д. скупљају вештице (Караџић, з, 1901, 188). Д.
зеленом ((Вук, Пјесме, 3, 43, 44›), има можда дубљу значај (Софрић, 131). Да је иначе ј. сеновито дрво, то би се дало извести не толико из тога што се у народним песмама девојка упоређује и идентификује са ј. (нпр.
и ТРЂ, ННЖ, 3, 34). Чињеница да се липа радо сади по гробљу (ГЗМ, 6, 154) доказ је да се она сматра и као сеновито дрво.
Оморика; омора. О. може бити сеновито дрво. У њој је био инкарниран демон који није дао да се подигне ћуприја код Вишеграда: чим би се од ћуприје што
Умрла деца се и данас, у неким крајевима, сахрањују у шљивику (<СЕЗ, 14, 114>). Све то показује да ш. може бити сеновито дрво, седиште какве душе, и, у даљем развоју, каквог демона или божанства.
Р. Булат, Поглед у ѕловенѕку ботаничку мітологіју, Загреб, 1932 2—6. Цер. Демонско и сеновито дрво: прича се да се ноћу виђају виле код једног цера у Клисури и код Миљкове Јабуке у Угљаревцу (тако се зове откако
Запис. О з. Чајкановић је објавио кратак чланак 1928: »Сеновито дрво, фетиш, које се налази у пољу, и у коме је урезан крст. Кад се ,носе крста̓ обиђе се око з.