Црњански, Милош - Сеобе 2
И дуцт Сyрмиум. А на росијским картама пише, са сузама: Сомбор, Мошорин, Чанад, Надлак, Печка, Глоговац, Павлиш, Сентомаш, Сента, Кањижа, Мартонош, Бечеј, Суботица, Панчево, Земун, Чонград, Вуковар, Вршац, Сланкамен, Ковин!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Приликом маџарског напада на Сентомаш, 1848. год., српски устаници су били најпре узмакли. Тада је један свештеник отрчао у цркву и овако се молио: „Боже!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
(Извади креду и почне по асталу шарати.) Видите, овде лежи Сентомаш, овде Турија. МИЛЧИКА (матери лагано): Мами, аз иштенирт, политират астал! ЗЕЛЕНИЋКА: Овако стоје шанчеви.
ГАВРИЛОВИЋ: Оставите се сад тога, имамо другу невољу. Сентомаш је пао. СВИ (уплашено): Шта? ГАВРИЛОВИЋ: Патријарх је у поноћи оставио Бечкерек и отишао у Земун.
Ви долазите из Бечкерека? СКОРОТЕЧА: Из Бечкерека. ЖУТИЛОВ: Шта је ново тамо? СКОРОТЕЧА: Није најбоље. Сентомаш је пао. ЖУТИЛОВ: Је л’ то истина? СКОРОТЕЧА: Зацело. ЖУТИЛОВ: Али, ево у булетини другојаче стоји.
СКОРОТЕЧА: Не знам, тек код нас је велики стра. ШЕРБУЛИЋ: Забога, куд ћемо сад? ЛЕПРШИЋ: Али како може Сентомаш пасти? СКОРОТЕЧА: Чујемо да су мало топова имали. ЛЕПРШИЋ: Дакле, издајство!
СКОРОТЕЧА: Чујемо да су мало топова имали. ЛЕПРШИЋ: Дакле, издајство! ЖУТИЛОВ: Ја немам шта писати; јер кад је Сентомаш пао, ни ми не можемо бити сигурни. СКОРОТЕЧА: Само да се није толико пљачкало! (Одлази.) ЖУТИЛОВ: Шта ћемо радити?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Каква суза, какве боље, какво цвеће — не знам баш, само му је, знадем, поље Косово и Сентомаш. РАЗГОВОР С увученом српском заставом у мађистрату новосадском Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Не треба их сејати у петак, јер ће бити горки (Сентомаш, Караџић, 3, 1901, 115). Исто тако биће горки ако се семе за њих украде (СЕЗ, 32, 1925, 19). Кад се к.
ѕ. в. Броћ) концем везује ратар свој прст кад сеје први ланац п., »да буде п. црвена« (Караџић, 3, 116, Сентомаш); таквим концем обавија се и последњи откос (СЕЗ, 32, 110). Кад је вршај, не ваља на гумну јести, јер ће се п.