Црњански, Милош - Сеобе 2
У Сентомашу, лајтнант Жива Николич – окилавио. А са њим и фенрик Марко Радишич, због једне удовице, коју је био ускакавчио, па му ј
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
180. ⁸ Радуновић, М., Остала је реч, СКЗ, Београд 1988, с. 323. ⁹ Дунђерски, Ј., „Из народне медицине у Сентомашу у Бачкој“, Караџић, Алексинац 1901, 6—7, с. 130.
, Етнологија народа Југославије, Научна књига Београд 1960. Дунђерски, Ј., „Из народне медицине у Сентомашу у Бачкој“, Караџић, 6—7, Алексинац 1900. Дучић, С., Живот и обичаји племена Куча, СЕЗ, 48, СКА, Београд 1931.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
СТЕВАН ВЛАД. КАЋАНСКИ Рођен је у Сентомашу, у Бачкој, 5. јануара 1829.90 Свршио је основне школе у Варадину и Сентомашу, права у Јегри и Загребу.
СТЕВАН ВЛАД. КАЋАНСКИ Рођен је у Сентомашу, у Бачкој, 5. јануара 1829.90 Свршио је основне школе у Варадину и Сентомашу, права у Јегри и Загребу. Борио се у буни 1848.91 Пошто је свршио 1850. права, све до 1857. седео је у Сентомашу. 1857.
Борио се у буни 1848.91 Пошто је свршио 1850. права, све до 1857. седео је у Сентомашу. 1857. пређе у Србију, и 1858. буде постављен за професора београдске гимназије. 1862.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
добростојник; — у Пардању: Ђорђе Петровић, парох; — у Фрањеву: Младен Маџаров, биљежник, и Петрачић, професор; — у Сентомашу: Јован Настић, учитель ИИ.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ти знаш да на фронту никад ништа нисам пио. А сад, да ме видиш, не би ме познао. Облесавио сам од здравица и вина. По Сентомашу (ох, најпијанијем Сентомашу!), по Бечеју и Кањижи погубио сам редом све своје болове прошлости.
А сад, да ме видиш, не би ме познао. Облесавио сам од здравица и вина. По Сентомашу (ох, најпијанијем Сентомашу!), по Бечеју и Кањижи погубио сам редом све своје болове прошлости.