Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Мишеви од којих не можеш сакрити ни иглу у сену, ни пушку у шаши, ни шашу у магли! Мишеви које не плаше наше претње, наше клетве, пресуде и псовке!
Што дигне главу, скончаће, премлаћено, и изгореће, у катрану и сену. Уместо да се сабира, у часу када ни богови не опстају сами, оно што се, вековима расипано, не расу, расуће се у
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Затим му одреши руке, па узе један камен и поче му избијати клин испод врата. Рака само сркне од муке а светлаци му сену пред очима; али трпи, шта ће.
Мојсило погледа неће ли је видети, а утом се склизну у једну рупчагу пуну воде, те заплива до појаса. У тај мах сену муња и кроз онолику хуку од кише и воде чу се опет кикот код Савке. »Јуф! Ено оног лудака још ту! Ено ували се!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Да га убијем!... — А куда ћеш онда? — У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!... И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!... Она само може моја бити!...
— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! И пресече оком... Страшан поглед сену испод седих веђа... Народ застаде... — Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!
— Шта? — Јеси ли ти јуче ступио у дружину? — Јесам. — Је ли то тебе оцрнио побратим? Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. — Откуд ти то знаш? — Казао ми воденичар.
И зар је преча твоја реч од очеве, а?... И коме си дала реч?... Лопову!... И то... Јелица сену оком. Од погледа њеног задрхта срце мајчино. — Он није лопов! — Али је хајдук! — Морао је!...
О, не дао ми мој бог! — А... то мора бити. Иван сену оком. — Никад! — рече он. — Али ја велим: то ће бити! — Не могу! — Моћи ћеш, моћи!
— Да је водим кући. Алекса скочи. — То нећеш! — рече он, а око му сену. — Ко је властан мојим дететом? — рече Милош. — Ти... Али само док је била у твојој кући!... Сад сам властан само ја!
Сад што је мало згрешио... шта ћеш?... И свети су грешили... Алекса сену оком. — Он није грешио! — рече оштро. — Јесте! — рече Маринко. — Лажеш!... Ама криво седи, а право говори!...
— рече оштро. — Јесте! — рече Маринко. — Лажеш!... Ама криво седи, а право говори!... Маринко развуче усне. Њему сену нешто кроз главу. — Хоћеш баш да ти кажем праву истину? Твој Станко није крив. Ако си ти украо — то је и он!
— Дајте свећу!... — рече и нехотице. Све се ужурба. Наста запевка. Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...
Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу. Њему сену кроз главу: — Побратиме!... Ево нам оружја!... И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али ме најзад и ноћ срела, А црно трње све гушће. Падне ли звезда с немим мраком, И оде из сене у сену, Срце се дигне њеним траком: Ка месту откуда крену. Где је тај светли извор, шта је Та истина прва, далека?
С целога небосклона Блисну у једном трену, Да би по земљи она Бацила своју сену... И спази, покрај пута, Са неког пања трула: Сав космос да заћута Да би се она чула.
твог стаса, Простор, да имаднеш душу зачуђену, Мир тамних долина за ехо твог гласа, Сунце да на свету бациш своју сену.
твоји пути Бесмисла и страха; саму, узвишену Над свачим, дух људски само тебе слути: Мајку која рађа и светлост и сену. ИВ Но пред равнодушни свемир што га кочи Мир твојих начела, стане бол човека Усамљен пред свачим!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Добро ће бог дати! Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу. Та ово је слепац! — А? — упитах ја очима Јоцу. Он ми руком показа таблу више главе болесникове.
Дуго је тако стајао не мичући се, само што опазим покаткад како му сену очи, гледајући час на нас, час на матер. Али ми ниједно ни ухом да макнусмо!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пред њима, у башти, први сумрак се тек спуштао, на кестенове, а иза куће, у трави, и покошеном сену, текунице су још биле видне, каткад, како истрчавају из својих рупа, па утрчавају у другу рупу.
Нису Исаковичи, који су спавали на постељи, голи, а у сену, кад год су под ведрим небом били, желели, да виде, кучиће у спаваћим собама рококоа, на свили, на женској постељи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
и у колима, он је толико се био занео својим мислима да му се чинило, каткад, да види самог себе како лежи на сену и како га возе.
По разбацаном сену лежали су му људи, крај коња који су ударали, тупо, копитом у земљу, у сну. Пси, окупљени зачуђено и задивљено око
Једва и погледав војника који му је, мало даље, клечећи на сену, чистио пиштоље, загледа се у бездану висину над собом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
1005) — Отуд брег, одуд брег, а у среди Алај-Бег. (Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Пуна буква сена и у сену месо. (Новаковић, С., СНЗ, с.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И још причају да су га студенти пратили као свог учитеља и да су целог лета спавали по појатама и у сену: слушали старице које су им приповедале о историји великих покоља, о духовима и сеобама породица, и о томе како су
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У опсени, тешко теби - тешко мени. Мој Горазде, струји печал кроз Горажде. Хватам сену, жива птицо у пламену. ЖИТОМИСЛИЋ Кукаст облак крај Неретве крпи прслук после жетве.
тмурак, који са ластара ништине тек ће: Цветај, Ружо квара, из растрој-строја, што је ногом саткан, кроз јесен-сену, зрелој дуњи пада однеси бол ми гривом водопада! Под крилом Цпеде Уторак је гавран.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Међутим, кад је пао мрак, ја се појавих на превијалишту, и Петровић ме је нашао у сену, на тавану превијалишта, где ме је Радованчев био сместио. Лекари су доле радили, секли, превијали, и дању и ноћу.
Два велика, зажарена ока Орлеанске станице гледају мирно у Сену. Да, само ја сам патетичан, ноћи је свеједно. Побеснели коњи споменика на Гран Палеу хоће да скоче доле.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Шта се то данас догодило и зашто он лежи затрпан у сену? Дрмусали су га. Симка и још неко. Викали су нешто, а он је чуо далеке пуцњеве. Угурали су га у чакшире и гуњ.
Подижући тежак кров, очи се једва отворише: у сивкастој гомилици дана што је испунила рупу у сену види браду. Аћим! — затутња сањиво срце. Придизао се тражећи речи. — Пст! Ћути ту! — шапну Никола.
Зашто да он плаћа очеве грехе? Глава га боли: чини му се да ће се распрснути у парчад. Цркнуће као пацов овде у сену. Под њим, гладни коњи топћу и туку коленима о празне јасле.
у очи и пуни главу, он се клонуло свали на гомилу ливадске отаве, јер једини се он од мушкараца у селу данас скрива у сену, слабић, кукавица... Сви знају. И она је рекла. Свест му прикупише вика и кукњава жена: — Лопови газдашки!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Наша нада - сен празнога сена! Поседасмо поред одра њена. Ми и сену верујемо слепо. - Она моли: - „Причај ми што лепо!“ Гладећ' косу са чела јој врела, Смишљам шта би радо чути хтела.
Титрао се ветрић по телу јој витом, Што се лелујаше к'о игра акорда. У ружичном сену купала је лице, И пустила да је жудно сунце љуби; А кроз жедне, сочне, и дрске уснице Упорни и бели блистали се зуби.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
одмичу сами, кола шкрипе, циче, велики Месец залази за дубраву, и брује бандере и Морава шуми, а он испружен, на сену, гледа у небо пуно звезда, удише Мирис траве и пева, пева: О... о...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и у детињству
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ето, због овога је ораховички силник на својој кули приредио опроштајну гозбу не само Сену Дуруту, но још многима које је овај између берача као отменије одабрао. Арнаутска оџаклија беше дупке пуна.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
где ми дан одшкрину Ватру, ватру, слепо то обожавање Елемената, које сагоре сопствену Будућност и сунце претвори у сену Небескога биља пред мрачно свитање. Ти ме згушњаваш на месту где падох, Иза последње мисли последња надо!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Наша нада, — сен празнога сена — Поседасмо поред одра њена. Ми и сену верујемо слепо. — Она моли: „Причај ми што лепо!“ Гладећ’ косу са чела јој врела, Смишљам шта би радо чути хтела.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Неко опали из пушке, чини ми се баш уз моју главу, те сам се окренуо у ковитлац. „Читав сам, читав!“ — сену ми кроз главу. — Јесте ли ви то, господин поручник? — пита ме неко задихано. — Где су наши? — Ту су.
Бранимо отаџбину. Погледао сам га у врат, и паде ми у очи велики ожиљак. Зар му није доста — сену ми кроз главу. Командир пређе главни ров, и поче се спуштати једном стрмом саобраћајницом.
Али мој осмех као да је наљути. Оно здраво око јој сену, а између очију појави се бора. — Дакле, остаћете! — говорила је пркосно. — Не, не!
Драгиша, схéгі, примите ме. Ја сама хоћу да вам дам доказ своје љубави. Хоћу! Заустио сам... Али ми сену кроз главу: да ли је она свесна у чему се састоји тај доказ љубави.
Њих двојица дохватили су ме под руке и привели до врата. Тада ми сену мисао... да подметнем стопало под точак вагона. Остао бих тада сигурно.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пачић СУЈЕТНА ЖЕЉА МОЈА У ПРАДЕДОВА КУЋИ ЖИВОТ ЗАКЉУЧИТИ Крај дунавске ширне баре, Прадедова куће старе, Как’ у сену пребит желим! Прем је мала, ниска, проста, Била б’ опет мени доста Да у њој се развеселим.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, упор. СЕЗ, 31, 1924, 76). Жртва у сену мртвима вероватна је и због тога што с. за мртве има нарочиту привлачну снагу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
у житном пољу у долини, неко на ситном моравском песку у данима илинских жега, неко у амбару, најчешће по шталама у сену.
Макарије Све се распада! Ничега чврстог око мене више нема. Младог Матију су видели са неком женском, у штали, на сену.
Само таква покора би имала неког смисла. Сваки срх сласти који ми је затреперио у телу док сам био са Анком на сену, требало је сада да истрпим кроз муке. Сваки голицави жмарац појединачно.
Док у средњем дворишту трешти пијанка, ја и она смо најзад сами, на нашем старом месту у сену, онде где смо се први пут срели.
Долази до јасала, закорачи једном ногом, босим маленим стопалом, шушка у сену као мишић. Онда и другом. Подигне ми главу и стави у своје крило.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но муња кад плаха сену, Он стаде кô дирек право, јер своју сопствену жену Упази крај селског друма. Он смућен над њоме клече.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Срео сам једном једну лепу госпу, која се пријатно насмешила на мене, и мени сену кроз главу: да није то случајно она коју сам заборавио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Већ сам негде око половине батерије. Где ли је командир? Послужиоци се прибили један уз другога. Испод топовских шина сену варница. — Ходо-ом... Ходо-ом! — чује се однекуда глас. Онај заглушни шум ишчезну. Звезде су мирно светлуцале...
У тој лудој јурњави као да чујем повремене пуцње пушака за нама. Ударио сам коња мамузама и ужасна мисао сену ми кроз главу: опкољени смо!...
Страхота, пакао... смрт! Али, жив се не дам. Извукао сам револвер. У последњем часу сену ми мисао: можда бих у продужетку ове јаруге могао наћи какав излаз. Ободох коња, који је био преморен, и сав изубијан.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У стању да пође за пуком, Банда кроз поља кад засвира, Замишљено да живи о црном Луку, о хлебу и на сену: О, на трулом плашћу иза манастира!