Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ноћ беше тамна, нигде ништа ниси могао видети; око куће засађен густ шљивар, у његовој сенци ништа се не миче, све је немо...
кадикад, само недељом и празником, одлазио би мало до записа; јер у оно време не беше у Планинцу цркве, него, лепо, у сенци некога стародревног храста скупе се људи, попа очита две-три молитвице, људи целивају крст, нешто мало поручају, па се
Онда извади иза силава своју мараму, па, убрисавши зној са чела, окрене се својој бледој сенци, своме мршавоме ћатици: — Јеси ли све побележио?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И док се жена у њиховој сенци, гола као из воде, гола на обе плећке, пробуђена сунцем из неба месечевог мужу сеновитом до дна перунике отвара,
Па бар да једном заспах у нади, у сенци коња, док пасе! Да једном жито, које посадих, угледах како расте! Па да бар једном крај Рибнице осетих ђурђевску
на плетену столицу, спушта плетиво у крило, и на сунцу, препуном пчела и водоплава, сунча се, гола са левом сисом у сенци десне. МРКЛА ЈЕСЕН Не може да се дише од мрака. Нико се не нада ни шибици на истоку, а камоли звезди или зори.
5. Пиљарица ми изручи, у слапу, кило шљива с кантара у капу! У сенци градских планинских масива, идем гологлав, с капом пуном шљива!
У Горњем зограф лађу позлаћује, у Доњем чамџија лађу катранише. У Горњем, у сенци високих чемпреса, зелени и златни, плаве се пауни, у Доњем, у сенци дудова и врба, гушчар тера гуске кроз кокошке.
У Горњем, у сенци високих чемпреса, зелени и златни, плаве се пауни, у Доњем, у сенци дудова и врба, гушчар тера гуске кроз кокошке.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци... Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. Беху то људи млади и здрави.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И мени се чини Да негде далеко, преко трију мора, При заласку сунца у првој тишини, у блиставој сенци смарагдових гора — Бледа, као чежња, непозната жена, С круном и у сјају, седи, мислећ на ме...
Док у твоме врту дан очајно тиња; У тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као роса да ромиња, А у теби хује риме моје песме...
Свуд је владала мртва самоћа и свирепа тишина. Ева је за то време седела у сенци топола поред једног зеленог извора.
Благи, оне што су пали Под нож кривоклетца у подножје крста, Ни велики претци нису друго знали Тим путем у сенци Твог великог прста. Благослови, Добри, њихов траг што сјаји, Трубу мртвих увек пуну Твога даха.
Заставу у срамни злочин замочену; Слободу у сенци туђих бајонета; Отаџбину целу у пљачци и плену; У крвавој руци где је причест света.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
животу, гризло га, гребало као мачјим ноктима, па је змијски гмизало дубоко у његовој души као у некој пакленој сенци те се сав осећао јадан и укаљан, сав од смрдљивих црви и неког пацовског гада.
у грудима и оне бодље и мачије нокте како га поново почињу грепсти, те се све убиствено завитлало доле дубоко у оној сенци.
Африка
Међутим, показује се да прави тркачи дремају у сенци. Враћамо се на пристаниште. Шалупа је тек стигла, црнци клате лампама и истоварују камембере велике као точкови.
Данас је Банфора засађена свуда дебелим дрветима чије круне, пуне птица, мешају и преплићу своје гране; у чијој је сенци неколико кућица за беле; један диван врт пун хладовине и птичје ларме.
Има жена и девојака које ко зна из каквог разлога не улазе у круг; које играју у сенци саме, задихане, груди које личе на бића што живе засебно од целог тела; на животиње које би се хтеле отети у ноћ.
Да сам сам ушао овде, не бих савршено ништа приметио. На мало рашчишћеној утриници, у апсолутној сенци од грања, не би ми ништа рекло неколико каменова испрљаних од долоа и крви, која се преко њих проливала, ни полупани
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павлово венчање, његов брак, његова кућа, све је то прошло, тако рећи скривено, у сенци Петровог венчања, Петровог брака, и куће Варваре Стритцески.
Исакович се био склонио, иза неког жбуња, бојећи се да га неко не пита откуда је, ко је, и куд иде. У сенци кола, на трави, ручало се весело, а сваки је давао у заједничку трпезу, оно што је имао.
Био је заогрнут својој абом, иако је било топло, а, у руци, стезао је своју сабљу. Трудио се да што пре, у сенци кућа, одмакне.
Неће ни да чује да се меша у то. Павле онда, као сенка, поче да говори сенци – јер је тако Копшу видео, осветљеног само слабом светлошћу, кроз стаклена врата, која су водила из контоара – да он
И штала. Није прошло ни сат времена, а кола, за Павла, стајала су пред уласком у трактир, у сенци, манастира, прекопута.
Гробница његове жене била је на једној хумци, у сенци једног шљивика и њен се плави, лимени, кров видео иза грања. Пред њом је била клупа, сред једног квадрата у шимширу,
Иза Варваре, десни зид куће био је у тамној сенци, у којој је још цветало жбуње јесењих ружа, а у коју је висило и грање са дрвећа, чије је лишће било почело да жути.
сатима, погнуте главе, над колевком детета, које би целу ноћ плакало, а заспало од свежег, летњег, мирисног ваздуха, у сенци, кад би Сунце одскочило и престао лавеж паса.
Кад би га Трифун, или Павле, нашли ту, у сенци испод дрвета, непомичног, ћутљивог, па почели да га коре, и наговарају, да се остави детета, Петар би набусито дигао
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Они су донели традиције негдашње Србије, одрасли у сенци њених цркава, манастира и градова. Под узајамним утицајима ових досељеника и старога становништва, које је живело у
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кад то будеш урадио, врати Грету и ја ћу се повући! - шапутала је стојећи у сенци куће адвоката Исаије, а неки пси су лајали у баштама и месец је био високо на небу, а Карановци потрпани по собама као
Црњански, Милош - Сеобе 1
Беху као излудели од промена. Ходали су брдом, у чијој сенци, доле, остадоше оранице, села, цркве, виногради које су видели са висине, као тице, а не као људи.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
лава у прашуми што сањари као песници романтичари, за породицу ведру медвеђу што се детињски шали, за поспале у сенци јагуаре и пантере, за риса у кавезу који као човек тамницу ломи, за свако гоњено звере, за звериња срца животу
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Утегнут тамним оделом, налик сенци, улицу прелази један старац. – Где ли се упутио? — пита се Бел Ами. – Брига ме! — процеди Пуфко.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам: Ој вечери, ој слатка чекања Ој ви ноћи моји бели дани!...
А месец, чисто трепти. Од нашег дворишта, где ми седимо, само се то сјаји, а остало све је у сенци од толиког дрвећа што је око нас и по баштама.
А до куће, испод стреје, између мушких у дворишту и женских у собама, сели Цигани. Сви у сенци. Свирају. Само за Шабана, шупељгџију, нема места. Изгурали га другови испред себе, на светлост.
Нушка се једва ослободи. — Хајдемо! И скину ме са зида, узе, пригрли још јаче на груди и пође, али кријући се, по сенци, уза зид. Одупро сам се о њу. А она сва врела, ознојена. И ја сам ознојен од ње.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода... Само да унуци у њиховој сенци Крваре због истог, недохватног плода.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Е, па и тада је увек седео некако у сенци. Одвајао би с времена на време поглед низ улицу као да неког чека а онда настављао да чита, окружен гомилом стрипова,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
На само десет секунди хода од вас — почиње девети век! СИМКА: Та ваша Енглеска, руку на срце, лежи у сенци ужичких вешала! И ви на позорници, у том вашем деветом веку, можете лепо да чујете пуцњаву из двадесетог!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Моје вруће усне не жуде више жива девојачка пребела тела. Ноћу кад лутам у сенци града, крај распећа, баштина и гробља, не жудим за сином, не планем за робља. Ветри ће место мене кличући да језде.
Нови, са својом плажом и свирком војне музике, са белим одећама жена, као малим једрима, остао је у сенци брда. Ветар још није био легао, а хука мотора носила нас је све даље у плаветнило мора, стена, острва и облака.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
пролазите поред прастарог скелета великог негдашњег једрењака, покривеног најразноврснијим шкољкама, у чијој се сенци крије мноштво свакојаких риба које ту у заседи чекају свој плен.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЧЕКАЊЕ Чекам у сенци једног старог дуда Да месец зађе и, скривена тамом, По уској стази што кроз ноћ кривуда, Да сиђеш к мени чежњивом и
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ја сам вечна љубав наспрам пароксизма Осећања свију што у мени живе, Огледало чисто и велика призма Векова у сенци једне перспективе.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Опрости птици која и дахом Хоће да ти постане друг. Опрости сенци што те прати И ветру што те у круг води. Загледај се у танке влати И реци нечем малом: ходи Шумно као што птице
СКРОВИТО МЕСТО Тражио сам скровито место што ми се у сну јави По удаљеним градовима, у једној сенци, у глави. Скренух у мрачну шуму с видика што се плави. Викао сам: лупао је глас о стабла и падао по трави.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Немарно одгурну ибрик, остатак старе шљивовице истече у огњиште. Иза њега, у сенци, наслоњена на наћве, нечујно сузи Симка, тако као да јој се зноје очи од ватре и шиљате шубаре.
У воденици је и умро.“ Месец се расекао на прозору. Пола ђачке собице било је у сенци. Видео је сину озбиљно и замишљено лице. Стварно, чуо је, пси су у Београду лајали као у Прерову на лопове. „Како?
„Како си ти, бабо, поступао према њему?“ Вукашин се подигао и обгрлио колена. Сав је био у сенци. Зашто ме је то питао? дуго мисли Аћим. Јечећи, окрену се ка зиду и покри главу да више не чује звона.
Она се окрену к њему, преко паса пресечена месечином. Притиснуте уз бокове, беле јој се песнице. Лице у сенци. Имаћу снаге, понавља у себи.
— Лажеш. Зар би бабица што је лично краљицу Наталију порађала јела мачке? — каже Мијат и милује ибрик у сенци. — Хоћеш у Алексу да ти се закунем да ми је Ђорђе давао прасе за онога мога шареног мачка?
После петнаест година први пут поново долази у манастир. Стоји у сенци граба, под њим речица тече зелено и звонко. Ливада мајем опколила и стегла стари камени зид, годинама изрошављен и
Ђорђе клечи уз постељу. Камен у старом гробљу. Изврнута шубара у барици петролеја, који се црни као крв у сенци. Мало дале, љескају се парчићи разбијеног цилиндра. У полутами — жутњикав левак светлости.
Цело тело му је у сенци, само му бела брада и рашчупана коса тихо горе, и црне се очи као два стара, црвоточна лешника.
Адам! Излази. На кревету поред Адама, који спава, седи Ђорђе, главу наслонио на даску кревета и дрема. Аћим приђе. У сенци се види дечаково лице, омршавело и измучено. Дуго стоји, па прислони лице уз Адамов врат. Чује како мало срце куца.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
се, обухвати погледом класало поле и раскошну крошњу ораха на којој су се звезде и птице заустављале, и у чијој је сенци, и за најврелијих дана, било мирисно и прохладно. — Шта бих више?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈОВАНОВА Одувек је волео дрвеће и одувек волео да буде у сенци. Отуда око подне, кад полази од угла Француске, Госпо– дар Јован је увек помало увређен: у улици која носи његово име
и од Саве и од Дунава, и од Калемегдана, његова је улица ту, код трга, некако и сужена и смушена, без неба, сва у сенци великих зграда и у полусенци историје.
Оживљена сумња као да је чучала у свакој сенци а ипак се ратовало као и пре. Битка за Лозницу била је жестока јер су Турци хтели то утврђење на Дрини.
У овом је крају Змај странац; онај неко то није мада, у шетњи, увек бира страну у сенци као да би да постане још неприметнији но што то, по природи ствари, већ јесте.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Опет једно вече... И мени се чини, Негде далеко, преко трију мора, При заласку сунца, у првој тишини, Тужна у сенци смарагдових гора, Бледа као чежња, непозната жена, С круном и у сјају, седи, мислећ' на ме...
твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа; Док у твоме врту дан очајно тиња; у тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као роса да ромиња; А у теби хује риме моје песме...
Попа, Васко - КОРА
више ту С места се нисам померио Али ту више нисам Нека уђу Нека прегледају нека претраже Воденица у сенци ребара Зрелу празнину меље Опушци јевтиних снова У пепељари се диме Нисам више ту Привезан чамац њише се На црвеним
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И синоћ сам био поред твога стана. ПОД ДУДОМ Малаксао, ломан, сад одмарам тело, Далеко од тебе, на сенци од дуда; Разлио се ваздух и прамење бело, Дан врео и топал, мртвило је свуда.
кол'ко патим кад помислим тако Да ме можда чекаш и изгледаш свуда: Мене све заболи и плак'о бих, плак'о, На хладу и сенци овог старог дуда.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
се песник обрео насељавају даљина и бескрај, разливене боје и, одозго, плава небеска линија, удвојена у сопственој сенци одоздо. Обе су оне „заносне“.
]. Поступак удвајања горњег у доњем, као што се у два последња стиха линија удваја у сенци, или уопште поступак обртања положаја, налазили смо доста често у Петровићевој поезији.
Под брезом где је лето свукло зелену кошуљу. У топлој сенци звезданих кола, као у санаторијуму, заспао сам на трави. Први томе би се наша аналитичка мрежа морала све више ширити.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
165 Мали се Младен није формирао у сенци очевог или мајчиног ауторитета, него бабиног, а после очеве смрти тај ауторитет нагло расте упоредо с преузетом
И без њега ја сам знао. Знао сам још и за оца му, и за њу, матер му”. 178 Прича је, уосталом, типична: о детињству у сенци очевој, о унутарњем располућивању, о тајним - јер су забрањене - жељама и страстима; најзад, о покоравању родитељској
- „као излудели од промена” - прво гледају из горње, па одмах затим из доње перспективе: „Ходали су брдом, у чијој сенци, доле, остадоше оранице, села, цркве, виногради које су видели са висине, као тице, а не као људи.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О нежна магло која ме издвајаш, ево враћам се чист на своје првобитно место. Тишино у светој сенци што снове моје вајаш хоћеш ли примити то тело уклето, које настањујем последњи и први заточеник одбегле тајне и своје
СЛЕПИ ПЕСНИК Филипу Вишњићу О чело моје од сна и ветра мапо чудних открића виду испод коже, у измишљеној сенци цвете и лампо уместо речи која се поновити не може. О чело моје од сна и ветра мапо!
У тихом се цвету неке ватре пале. О чело моје од сна и ветра мапо чудних открића виду испод коже, у измишљеној сенци цвете и лампо уместо речи која се поновити не може. О чело моје о моја слепа мапо!
Однесе га пут низ свет, однесе га ђаво међу речи, да се удвара својој властитој сенци, да пева у лажном врту: трице и кучину своје чаробне месечине, псећу ружу и своју гадљивост, да ослепљује предео
Краков, Станислав - КРИЛА
Већ под омањом главицом наишли су на већу прикупљену групу. Сви беху попали као мртви по оштром камењу у сенци бодљикавог жбуња.
Бугари... И у густој сенци поспалих храстова дуга сенка замлатара очајно рукама. Цела падина оживе, пробуди се. Зазвеча оружје.
Ко је викао? — Мајор, мајор — шапутали су други. А у сенци храста освешћени мајор је сухо јецао: — Погинућу, погинућу...
Около су пламтела у сунцу прљава солунска поља, и дремали дугачки ангари. У њиној ужареној сенци спавали су жути апарати, и старци стражари.
Петровић, Растко - АФРИКА
Међутим, показује се да прави тркачи дремају у сенци. Враћамо се на пристаниште. Шалупа је тек стигла, црнци клате лампама и истоварују камембере велике као точкови.
Данас је Банфора засађена свуда дебелим дрветима чије круне, пуне птица, мешају и преплићу своје гране; у чијој је сенци неколико кућица за беле; један диван врт пун хладовине и птичје ларме.
Има жена и девојака које ко зна из каквог разлога не улазе у круг; које играју у сенци саме, задихане, груди које личе на бића што живе засебно од целог тела; на животиње које би се хтеле отети у ноћ.
Да сам сам ушао овде, не бих савршено ништа приметио. На мало рашчишћеној утриници, у апсолутној сенци од грања, не би ми ништа рекло неколико каменова испрљаних од долоа и крви, која се преко њих проливала, ни полупани
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Штампа ратну хронику из Другог светског рата Велика забуна. 1956. Објављује роман из заробљеничког живота Ликови у сенци. 1962. Умро у Београду.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Све зажарено сише, срче Расточенога сунца туч, А грех у сенци нарда хрче И загашени среће луч Мре, док га сунца мије туч.
А кад се поноћ низ падине просу, У сенци вења један цар Балкана, Растурив своју позлаћену косу, Одмарао се од ноћи и дана.
Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода, Зато гроб тај лежи у таласа сенци Измеђ' недра земље и небеског свода. Стојте, галије царске!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Промину њином сабласно ово остајање. Прострели, о, прострели. Камен да сам на веки. По мојој сенци да мере смираје и свитања на тргу.
ИВ Смилуј се, смилуј, Боже мој, Код ногу ти се склоним ја И спим у сенци твојих крила. Где крај свирепој ноћи, где крај? Срце ми плам, срце ми плам. Запеваћу за Господа.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу. Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ничег тако неподношљиво себичног. Све ту има свој ред, свака биљчица своје место, ни сенка у сенци сенке не пребива ту безразложно и случајно. Нема ни најмање недоумице шта ваља оставити, а шта ишчупати.
Међутим, ја сам ипак био у сенци њихових грехова и на мене нико до сада није упирао прстом. Уместо да се забринем над својом судбином која се на моје
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
загрлим ли те јутрос бреза мирисних Би стид ме века о коме причу усних: Да отац је хладно погубио свога сина, Па у сенци га закопао великог мога млина, А да лав младунца свога закла; Са паром шуме дишем и пару једног пакла Густог.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— окрете се бостанџија ка месту где је оставио Софронија с месецом закаченим за шешир, али у сенци врбових грана није било ни Софронија, ни Софронијева шешира. Тек га у пољу лубеница нађе!
У танкој сенци осушеног багрема испред дечакове куће — дахтао је пас. Узалуд су се надали да ће неком у сусрет потрчати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Други закључак је да је српскохрватска писана књижевност веома дуго била у сенци усмене књижевности и да је због тога највећим делом својим заостајала не само за високим остварењима европских писаца
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Гледа оне женске прилике у сенци високих зидова како стоје подаље једна од друге, али Манулаћа нема ту, — он се не смеје, него оне.