Употреба речи сео у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

У руци је држао јоште отворено писмо. Ћутећи је сео на обично своје место. После неколико минута извади из шпага цигару и, понудивши једну мени, запали своју; а то није

Тако га сретају и сељаци, па веле: „Сремац ће да полуди!“ Једанпут га је Николина снаха видела, а он сео доле, у Турскоме Потоку, баш на оно место где се до пре Цвети дрекавац дерао. Кад га је видела, она је сва претрнула.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Шта се он пута успавао код свиња, а свиње право те у Ракину њиву па начине покор од кукуруза. Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија помало ракије...

Кмет Стеван сео с одабранијим људима, па срче каву, и уза сваки гутљај тек рекне: — Их, баш сâм јечам!... А они уз њега додаду: —

Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају. — Како је ове

Тек беше капетан ушао у канцеларију и сео за свој сто, а пандур унесе једно писмо. Капетан отвори, прочита и полугласно рече: — Е, сиромах Симица — ништа од

Тако се сврши тај састанак зарошки. Рано на Петровдан, још пре сунца, сео је Страхиња код Змајевца, најхладнијег извора у свој Овчини, што је баш поред пута сеоског ниже куће Живанове.

сео је Страхиња код Змајевца, најхладнијег извора у свој Овчини, што је баш поред пута сеоског ниже куће Живанове. Сео је ту да се мало одмори и да запали једну, па ће већ даље. Спремио се да путује некуд.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!... Види, Сурепе!... Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора. Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Хтеде да се снужди и да сузе распе, Но беше у журби. Брзо он је сео: „Госпођо контеса, ноћас... кад све заспе, Доћи ћу. Аддіо, цара. Бартолео.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Ала ми је и то лађа! Санћим онда иде брже од кола! Да је човек сео на каку му драго мрцину — где би био досада! Пиха! Шта велите, на добром коњу?

Ја је погледах испод ока. Она се је чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер. Ја сам сео у угао до пећи и гледао је.

Лајтнант ништа није одговорио, само је мрднуо обрвама. После је Попеску сео за клавир и свирао Крöнунгсмарсцх из Прорхет-а28 Кад сам увече дошао кући, сретнем Макса који иђаше низ степенице и

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

банула у Жужину собу, па затекла тамо једног курмахера Жужиног где седи, па се наместио тај син као да је дошао и сео да се фотографира.

требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај посао.

меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера), а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни смео, никако да призна за своју, али за коју је цело село знало

Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака, и размотао и метнуо преда се, сео на столицу, а наочари обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном Чивучету, и са

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И једног дана, пошто се гробље испразнило, сви просјаци разишли, а поп сео испред клисарнице да се одмори од препојавања, она стала пред њим. — Које добро, Назо? — упитао је он.

А веровали су: да све што он прозлокоби, испуњава се. Тако и клисарици предсказао. Једног дана сео на праг њене собе и почео да се дере на сав глас, гледајући испред себе: — Клисаричина, ете клисаричина ћерка —

Кад уђох, изненадих се. Поред касапа и осталих пијаних момака затекох и њега. Ухватили га и не пуштају. Он сео на крај клупе са спуштеним рукама у крилу.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Зажелео сам се видети је. Кад је чика-Гавра Пинтерића истиснуо, сео је врло близу до госпође Макре, тако да се столица о столицу почела чешати.

Африка

) — Те боку зантиј пу моа, Ме; моа боку тон флел! Н. је сео на други део прага и давши Меју да му држи крај од појаса плео је ситне каишиће који су се на њему били расплели.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Енгелсхофен се свега тога гадио и, кад је сео, уза зид, на једну клупу, није имао нимало воље да помаже Гарсулију. Кад су из затвора изведени затвореници, окренуо

Био је наредио да им се донесу камиши и рекао им је да могу пушити, и у његовом присуству. Гарсули је сео на једно ђуле топовско, и с времена на време устајао и, као паун, шетао.

По столовима размештаху мастионице, а један официр приводио је столу, Исаковиче. Гарсули се био сместио и сео до Енгелсхофена, и рече: „Зар то није чудно да се данас, овде, опет, сретнемо нас двојица, где сам Вас први пут срео,

„Пазите, само лагано.“ Потом је Гарсули сео. Док је гроф Палавичини читао рескрипт о касирању пука са великом титулом у почетку, Гарсули је посматрао оне који су

То јутро, кад је Исакович полазио, он се од тог пролаза кроз Будим као разболео. Био се од жалости као скрхао. Сео је ту на праг туђе куће, као да се био некуд изгубио, заувек. Фењер га је само до попрсја осветљавао.

Понављао их је у таквој прилици, као милост. Затим је обишао свој велики сто, са мраморном плочом, и сео. Волков тада, тихо, и понизно, скрену пажњу амбасадору да Исакович, на жалост, не зна руски.

Кајзерлинг је, затим, ућутао. Обишао је сто и сео на своју фотељу, а почео да преврће неке хартије, на столу. Исакович је ћутао.

Морао је да је носи на врату, као неку овцу. У недоумици шта да ради, Исакович је био сео, на своју постељу. Могло је бити око десет сати, то јутро, кад Исакович чу неки разговор, пред његовим вратима, и неки

“ Варвара се, за то време, дигла и изишла, без речи, за мужем. Ђурђе је био сео, одмахнув руком, па – ваљда да би Павла умирио – поче да прича, како је нешто, између мужа и жене, зло, почело, одмах,

Одмах га је познао, каже, као старог познаника. Рекао је Волкову и Исаковичу да могу сести. Волков је на то сео, иза Павла, у рукама са пуно папира. Кајзерлинг онда рече капетану да је видео његов извештај, и да је задовољан.

Он је у недоумици био опет сео, а затим рече да је готов да је собом води. Увек је нагао – рече му онда она тихо, скоро шапућући – увек на своју, али

Још увек је, међутим, дизао рамена, сваки час, и исправљао се. Кад би сео, гледао би Исаковича са пуно мржње у погледу, али се трудио да седи, право, непомично.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

(Анти.) Ето! РИНА: Јеси ли чуо што? Ниси ништа чуо? Похитај одмах кући! Молим те! Ниси још ни сео? Немој ни седати, молим те. Похитај, ствар је врло хитна и врло озбиљна; ја ћу излудети очекујући те...

Спасоје прекрсти руке на трбух и загледа се у таваницу; Рина се сакрије иза леђа Новаковићевих; Протић сео у једну дубоку фотељу, утонуо у њу и заклонио очи; Анта узео мараму корсем да обрише нос, па како га забо у мараму, не

СПАСОЈЕ: Нећете ваљда рећи да су и цигарете ваше? (Пошто је и сам припалио и сео.) Хоћете ли хтети искрено да ми откријете своје намере?

(Телефон. Он му прилази.) Ало, ало... да, овде Спасоје Благојевић... Да, да, дакле: сео у воз и кренуо?... Хвала... хвала на обавештењу! (Оставља слушалицу, победоносно.) Чули сте извештај агентов.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Није ми било потребно. Бацио сам је! - завукао сам се у клупу и сео покушавајући да у оно шугаво пола метра угурам ноге, а да то цео женски ред не примети. Безуспешно!

- Зашто си сео, Слободане Галац? - поновио је а на темену су му избиле светле и крупне грашке зноја. Оно што сам хтео да кажем и оно

- Ви знате шта мислим? - додао сам, а она је одмахнувши главом прснула у смех. - Боже мој, ви? - У реду, ти! - сео сам на прамац скеле а Атаман је узео крму, неке остатке од крме, и као крманио, тако да је изгледало као да пловимо

из канцеларија да као рибе попију гутљај ваздуха и опет наставе оно од седам до два, а отац је већ дојурио до мене и сео на клупу пребацивши руку преко наслона као да се ништа не дешава и као да говоримо о ономе што ће данас бити за ручак,

Тај ме је презнојавао кад год бих сео да пишем. Нисам знао где да га уклопим, или он није дао да се уклопи, што је, у ствари, свеједно.

њену руку и ходајући унаоколо без неког нарочитог циља, а онда, држећи је и даље за руку, дошао до железничке пруге и сео.

- Зашто ћутиш? Чини се да те је она мала смотала баш сасвим? помакао се и ја сам сео до њега. Он је врхом сандале нешто као шарао по асфалту, а очи су му блескале црвенкасто.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Латов набрзо дође, али баш малочас пре сео је бећар на коња и одјездио. Није се хтео у биртији дуго бавити. Господар Софра баш онда није био код куће, отишао је

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“, а код банатских Хера му кажу: „Сад си сео па никад више.“34 Према Станиславу Мајсторовићу, дете преко поступаонице мора прећи три пута да би мање падало.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Купио сам карту за филм »Празник у Риму« и сео у други ред партера десно. Сећам се добро, баш те недеље добио сам нов џемпер са извезеним јеленима.

Њих старац храни зрнима кукуруза. Ваздух почиње да кључа од птичијег лепета. – Ради сео његовој кући...—прошапће Бел Ами,а затим, пошто га од грмљавине јата Пуфко не чује, он викне: – О њој се ради! О кући!

Ухватио је за руку и одвео у њену собу. Сео је на ивицу кревета, држећи књигу у крилу. Било је петнаест до четири. – »Некад давно, у једној далекој земљи, лепа

Шта да потражи помоћ од милиционера? Испала би смешна. Ништа се још није догодило. Само је један мештанин за тренутак сео за њен сто и частио је боцом пива. Могла би још да одговара за лажну оптужбу.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

А синчић је млео као жрвањ бео: - Мама, ја бих сео. Мама, ја бих сео. Устао је дед да не квари ред. Синчић реко: - Оф! И сео ко гроф.

А синчић је млео као жрвањ бео: - Мама, ја бих сео. Мама, ја бих сео. Устао је дед да не квари ред. Синчић реко: - Оф! И сео ко гроф.

Мама, ја бих сео. Устао је дед да не квари ред. Синчић реко: - Оф! И сео ко гроф. У том се смислу издвајају још Фифи, Он, Три мала воза, Мамине Ташне и татини џепови, Свађиице.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

И олако му се прошло! Био је само изненађен једнога дана. Кад је једнога дана сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левог палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му да

И чим га спази, а он оставља карте, а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце. Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао. Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.

Тако је и сада радио, неопажен се ушуњао у собу и сео за сто, отворио књигу и занео се у науку тако да је два позива очева пречуо. — Шта радиш ти, море? — викну отац.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Колико сам пута превесео Са друговим' у лађицу сео, Заватио веслом и десницом, Отиснуо с' водом и матицом, Ни се буре ни громовне буке Поплашиле поуздане руке, Кад

35. Сунчани зрак је веће био врео, Дикоје добро боца његов жар; 3емљедела(ц) беспослен није сео, Под српом пада класа жути шар; И виноград је веће био зрео, У суде скупља с' вина пламен дар; — На стање моје

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Онда би набрао цвећа за Тоду, донео јој воде и сео би на праг од њене собе, чекајући да га она позове, те да је полије, помогне при облачењу и чешљању.

И тек онда доносиш јела, али највише пшенице с орасима и шећером. Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене подвивши колена и пробираш што је најбоље.

— Не, не! Остави, сине, то је мантафа. Полако дође па и прође подне. Сео сам близу прозора и узео да читам. Из баште душе ветрић.

— Седи до мене, седи ко што приличи мужу, домаћину! — И реч „домаћин“ нагласи. Стојан је покорно ћутао и није сео. — Седи и говори! — Одједном је плануо старац и скочио са свог места. — Јеси онемио, да Бог дâ!

И кад би увече све спремио, децу намирио, успавао, онда би сео на праг од собе у којој лежаше стрина и целу би ноћ нробдио, чекајући да јој штогод не затреба.

Сигурно је била много болесна, јер моја мати и друге жене час по час излажаху и улажаху шапћући. Станоја, као увек, сео до врата њене собе, скупио се и ћути. Одједном се врата отворише и изиђе стриц. — Иди!

Риста бојаџија већ се побио и затворио у кућу. Сео на доксат, пуца из пушке, силом нагнао жену да му пева, а он иза свег гласа грди и псује господу „стопарце“.

А Томча на греди, што штрчи из кућна темеља, сео баш испод фењера. Гологлав, гледа у мутно небо, месец, и слуша из собе игру, песму, крике и веселе, које тек сада,

А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић. И то само првог дана Мита би с њима сео за софру. После, он би дизао софру, купио мрве, поливао оца, мајку. „Е, сад, иди!“ допустила би му мати.

А тамо јој и муж био отишао, и, на њено изненађење, не као младожења, да их двори, стоји у страни, већ као гост сео међ њих, чак у чело. После, као да им тесно било у соби, те изишли у башту и тамо засели.

Еј, хеј! баш сте ви срећни ... Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

И тако легне у сандук, па још једанпут обазре се око себе, кад али онај матори пас дошао од стоке и сео му чело главе па плаче. Човек опазивши то, рече жени: — Донеси један комад хлеба те подај томе псу.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

) На здравље! Може бити да ће ти бурмут мало мозак очистити. СУЛТАНА: Ах, сирота Султано! СРЕТА (који је међутим сео за посао). Море, зар ти немаш правог имена, него оћеш да будеш Султана? Ајд, ајд!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Најзад, када је отишла из мог живота, сео сам за своју издрндану писаћу машину, окружио се пепељарама у огромним количинама, а у све тајне џепове посакривао

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Спусти се вече, овлада тама, зрикавац тихо зриче, а мачак Тоша сео крај Жуће, прича му старе приче. Везе од прича чудесан круг, да само не би заспао друг.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Бар док је боловао да позва кога од нас па да му рече реч-две. АГАТОН: Био сам баш пред смрт да га обиђем. Сео ја тако на столицу, а он, кад ме виде, чисто се овесели: „Где си, забога, Агатоне, ја никог ближег од тебе немам!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола. »Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица.

Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио. Он се осврте, гледајући где би сео, па се наслони на крај кревета, ту уза саму Љубицу, и подигнувши поцрвенело лице од узбуђења, стаде живо говорити: —

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Кад би на летовању, у бањама, неко сео на клупу поред остарелог Паје Путника и покушао са њим да разговара, Путник би запитао: „Је ли господин Србин?

Не знам ни сам шта ћу, можда ћу добити место у некој банци.“ Све се то одиграло на станици у Загребу. После сам ја сео у воз и отпутовао даље. У возу је било препуно света, нарочито војника, жена у ритама, и много збуњених људи.

Мада је у даљини већ свитало, у возу је опет био потпун мрак. Изнурен, опет сам сео у мрачан кут вагона, сам самцит. По неколико пута рекох сам себи: Суматра, Суматра! Све је замршено. Изменили су нас.

Мало ме је зачудила овде, јер је давно видео нисам. Сео сам на клупу и гледао свештеника, који је, вртећи се пред олтаром, ширећи и ширећи руке, био мало смешан.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Где смо сад ово? — упитам онога кмета (бар ја га тако зовем), што је набавио кола, а и он са мном сео унутра. — То је наша Полиција. Кад изиђем из кола, видим двојицу где се туку пред самим вратима Полиције.

Тек што сам затворио врата за собом, скинуо са себе оно силно ордење и сео уморан и ломан да данем душом, а зачух куцање на вратима. — Напред! — рекох, а и шта сам знао друго.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Пио је вина и отишао у свој стан. Успут је узео дувана... Осветлио је собу, запалио цигару, отворио прозор и сео уз њега. Свакога тренутка долазило му је у главу хиљадама мисли...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈОВИЦА: Остави, бога ти, то, па да разговарамо као људи. ЈЕВРЕМ: Па седи, де! ЈОВИЦА (сео, па после извесне паузе): Видиш, Јевреме, а знаш и сам, послови више не иду. Разлабавило се нешто па не иде.

Овај, какав оно дуван пушиш ти, газда-Јевреме? ЈЕВРЕМ: Мек, мек дуван пушим. СЕКУЛИЋ (сео и прави цигарету): Седи, седи, молим те... Мислио сам ја, знаш... у први мах да му откажемо квартир.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Тада није ништа из новина читао, само оно његово. Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!

А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Мачка слуша песме? Гле, гле! А што да не? Зашто да не? ИИИ Деда сео поред зида, Ко медвед се завалио у шарену шамлицу. Шта ли му је оно у рукама?

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

ужета на у песак зароњеног друга, одједном је укочено застао и остао у месту без и најмањег покрета, за тим је полако сео, ухватио се за колена и тако остао као да радознало посматра шта ће се десити са његовим другом.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И када се с муком горе попе, и када би посађен на миндерлук, када се осети да је сео, да је сигуран у месту, он поче: — Па како сте ми? Шта ми радите? Јесте здрави и живи?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

4. РАЗБРАЈАЛИЦЕ (При започињању дечјих игара) 1 Бумбар, делипар, Сео цар на кантар; Жарипан пеливан, Мерили га по вас дан; Паде па се скљуси, И рече му: „Ту си!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” И тако легне у сандук, па још један пут обазре се око себе, кад али онај матори пас дошао од стоке и сео му чело главе па плаче. Човек опазивши то рчее жени: „Донеси један комад хлеба те подај томе псу.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Нелагодно ми је само што се толики страх чује. На средини сам. Под табанима су леђа матице, ту је најдубље. Сео бих и размишљао о нечему. Исплатило би се, сада, и баш овде над њом, разумео бих нешто.

3бунила се: до тада никад новац није показивао. Сео је на кревет и позвао је. Кад је без речи села, просуо је дукате на чергу. „Јеси ли их видела оволико?

“ „Зна.“ Постиђенији је изишао напоље, чврстим кораком ушао у очеву собу и сео на миндерлук, чудећи се откуд му снага и глас да тако љубазно и понизно поздрави оца.

У подруму је напипао Николин лежај и сео поред његових ногу, не обзирући се на његова мрмљања. „Ти мораш да ме слушаш!“ рекао је Николи.

Ништа није рекла, ни док је музла ништа није говорила, узела га је за руку и привукла јаслама. Сео је на њих, не зна зашто, ништа није питао, она је већ седела и дисала исто онако гласно као крава.

Може се и на ђубришту видети. Ујутру, рано ујутру, узеће виле и набацати ђубре. Сео је на јасле и размишљао како да убије стрину а да се никад не сазна да је он убио. После није разликовао гласове.

Како му нисмо однели ручак, дошао је увече да вечера. Из мрака се увукао у оџаклију, сео у ћошак и затражио вечеру. ’Је ли ова Аћимова млада?’ питао је жене. ’То је твоја снаја’, обрецну се моја мати.

Чуо сам да си стигао па те чекам.“ Неко је устао са столице и Аћим је сео до самих врата. Није веровао очима: са испруженом руком за поздрав, насмејан, ишао је к њему...

Тромо и тешко уђе Никола. Даде му троножац да не би сео уз наћве, у сенку. Сме ли да се радује? пита очима Николу и не опажа како се од њеног погледа муте старчеве још крупне

Још неколико навиљака, па идемо кући. Ухватиће нас мрак.“ „Нека нас ухвати, дођи... Не могу више.“ Тола је пришао и сео подале од ње. Не размишљајући, она му се примакла: „Каква су ти леђа! Па врат... Толика снага...

Сасвим пропао, изгубљен и сатрвен. Луд сам! рекао је гласно и јаукнуо. Те вечери се једва довукао у своју собу и сео на кревет до Симке која је спавала. „Слушај... Слободно ти живи с Толом. Мораш, чујеш ли? Ја тако хоћу. Наређујем ти!

“ Закуни се... Е, немаш ти у шта ни да се закунеш.. То је оно... зло!“ Пустио је и, сломљен, сео на кревет. „Спавала сам. Чула сам кад си ме будио и ништа друго.“ „Спавај... спавај...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Тако смрт изгледа!« помисли и у страху затвори очи. Када их је отворио, замало није сео од чуда чувши како му Мајка гуштерова, смешећи се, говори: — Не плаши се, јуначе!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

После је до мене сео један љубазни господин потпуно ћелаве главе и подбулих капака. Седео је врло круто и изгледао велики кицош.

ни где ће ни зашто тако јури ни ко га то гони и тек кад је стигао на врх голог брда над престоницом, зауставио се и сео на траву окренут вароши.

Наслоњени једно уз друго они су још увек ћутљиво стајали. Онда се он одвојио, уклонио, сео на камен и плашљиво погледао у њу, док је она остала на месту узносећи се, пружајући се, нудећи се сунцу.

ми лептир никако не да мира него трепеће, трепеће, по оном концу и како га све стварније осећам у глави, па сам устао, сео за сто и одлучио да озбиљно размислим о крају ових нечувено ужасних мука.

Тек малочас, кад сам сео за сто, паде ми на ум најпре ово: како би било кад бих покушао да самоме себи, овако написмено, положим рачун о томе,

Ето, уверен сам, сви мисле да сам из беса, онако из дрскости или неваспитања, заузео то место и сео овде, а не знају да сам просто морао, јер се не могу одржати на ногама и јер сам уморнији и намученији од свих овде

па је, не растајући се од свога куфера, у коме се још пуно неких ситних стварчица његовога друга налазило, сео у чекаоницу да ту полазак воза сачека.

“ Не говори сведок истину, није он инвалид, пао је одавна са куће, те су му одсекли леву ногу. Сео је Ђорђе на столицу, по дозволи председниковој, и дуго се на њој намештао, баш као да се за неко велико уживање

Стоји моја жена Циганка ту пред мене и ми каже: ,Што си, Ђорко бре, сео и дремаш, а за дрва и не хајеш, уместо у шуму да идеш, давле, џавле.

Пошто сам сео за једну катедру у заседању, кријући сам прочитавао свој говор. Чиновници су се мували овамо и онамо док сам се ја

И са овим уверењем, а чим је стекао право за полагање мајорског испита, он је сео, добро угрејао столицу и радио: да би пред, чувену са строгости комисију за полагане мајорског испита, могао изаћи

Он је прошао мирно, опоро стиснутих усана на којима се није могао замислити осмејак, и неспретно и тешко сео на прву клупу до нас.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет. Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. — Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров.

У вече Радован стиже први на ноћиште. Вујо се тек беше вратио из вароши, па сео у соби те се одмара и очекује госте на вечеру. — Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно.

« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће: сео на један брешчић, па гледа у шуму. »Као да сам му поручио! — помисли Ђурица. — Боље је овако на чистини, него у соби..

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И тако легне у сандук, па још једанпут обазре се око себе, кад али онај матори пас дошао од стоке и сео му чело главе па плаче. Човек, опазивши то, рече жени: — Донеси један комад хлеба те подај томе псу.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

подсећа управо појављивање причаоца и објашњење како је до приче дошло: он ју је замислио једне вечери кад је уморан сео поред моста и леђима се наслонио на његов топао, клесани камен.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Стармали« 1887. ОПОМЕНА О НОВОЈ ГОДИНИ 1888 Ево већ је своје заузео место И сео је на свој, на годишњи престô И почô је владат’ загонетно, журно Лажни Бог — Сатурно.

Краков, Станислав - КРИЛА

Војници се примакли ватри. Очи су сузиле од дима. Мршави батаљонски писар сео је на баквицу са вином за официре. — Наше јеванђеље једно само убијање дозвољава... — Је ли, Бранко, а шта командант?

Сипљива кобила је бректала. Код неког села претрпаног балама сена и муницијским сандуцима сео је у мали камион, кога је терала подшишана Енглескиња.

Петровић, Растко - АФРИКА

) — Те боку зантиј пу моа, Ме; моа боку тон флел! Н. је сео на други део прага и давши Меју да му држи крај од појаса плео је ситне каишиће који су се на њему били расплели.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Команданта сам нашао у једној проширеној рупи где седи са ордонансима. Пошто сам сео, он ми објасни како је сада добио заповест за сутрашњи рад. Сутра ћемо нападати. Прво ће тући артиљерија.

Поред њега лежале су пуне чутурице са водом. Враћао се у ров, па сео да се одмори и присетио се родног краја. Кад ме угледа, он стави свиралу у џеп и дохвати чутурице.

У заклону сам остао ја сам. Мрак је и ништа се није видело. Пипајући дохватио сам кревет и сео. Изван земунице чуо сам ударе поткованих цокула наших војника, који су некуда одлазили. Сигурно сада поседају ровове.

Давно се нису видели. После срдачног поздрава командир је прекинуо преглед, и сео са Костом испод једног дрвета. Тада му је овај причао о Солуну, о женскињама, о својој пријатељици Дези.

— Затворићеш и кафу, и шећер, и све што је моје. Не дам више ни богу Саваоту... Разумеш ли? Онда је узео столичицу, сео по страни и узео француску граматику.

У трећој нека жена са децом. У четвртој је седела једна дама. Он уђе. Запитао је на италијанском да ли је слободно, и сео је поред ње. Ја сам остао позади. Упитао сам тада да ли ће доћи још која дама. „Не брини, биће хлеба за обојицу.

— Неко закуца на врата... — А-ха! — учини Војин. —... и дохвати за браву. Тргао сам се као кривац и брзо сео на једну столицу. „То је она“ — помислио сам задовољан и гледао с нестрпљењем у врата...

Лако сам се придигао и прихватио њену шаку. Затим сам опет сео. Гледао сам на другу страну, претварајући се као да нисам ништа чуо, и као да је био само поздрав у пролазу.

— Зашто мислите тако?... Ја нисам бежао од вас... Ево, остаћу још неко време — оставио сам капу и наново сео. Посматрала ме је са извесном неверицом неколико тренутака.

Ушао сам у једну кафану, светлу, топлу и чисту, сео поред прозора и посматрао свет који је забундан журио или се весело смејао.

Ушао сам у кафану да сачекам Тому. Сео сам за један сто и узео новине... Читао сам летимично како су Аустријанци заустављени у своме надирању на реци Пијави..

Али, тргао сам се. Извукао сам њену руку. Сав сломљен, сео сам на клупу и обухватио главу рукама. — Не... Немогућно! Она седе поред мене и пребаци ми руку преко рамена.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Јуче су ми опет мет'ли на столицу четири ђачка јексера за цртање, окренули вршкове на горе, а ја сео и опет се искрвавио. Не, бога ми, господин-Жико, ово се не трпи више!

ТАСА: А данас, господин-Жико, уквасили обланде па наређали по столици, а ја сео па се сав улепио. Ево да видиш, ако не верујеш!

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Са далеког пута уморан сам сео, Не би’ л’ санка нашô, сетан, невесео. Повило се цвеће, полегла је трава, Али мене санак давно избегава!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком. Да не седи узалудан, да штогод не сломи

То је било као неко примање. Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

(СЕ3, 41, № 64). У једној скаски прича се како је свети Сава у дубокој старости сео под ј. да се одмори, и у том га Бог позове себи: и тако се он с тога места узнесе на небо, а ј.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Одговорила ми је кроз јецај да јој је пре неколико дана погинуо човек кога је волела. Сео сам крај ње. Желео сам да нађем неку утешну приповест, али ми ништа није падало на памет.

Доротеј је чак и надвисио свог узор-учитеља Матију. Кад је после дужег пажљивог проучавања грнчарске вештине сео, засукао рукаве и стао да меси глину, испало је из тога једно страобално чудовеније велико читава два хвата.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Упалио сам светлост. Било је сат и по иза поноћи. Сео сам за сто рачунао нешто на хартији, и добио цифре 2000, 2400, 2900. Проблем је био решен.

Но ја не могох ни једне речи да проговорим. Докотурао сам се до великога прозора и сео поред њега; али мој поглед не смедох упрети у Златни Рог.

На саму седницу конгреса, на којој се решавало о чисто црквеним питањима, нисам тога дана ни пошао, него сам сео у шарени чамац и, брчкајући руком по води, одвезао се Златним Рогом до галатског Новог Моста, да онде уграбим брод за

Звонце звони. Чланови заузимају своја места. Седница почиње. На претседникову столицу сео је Сер Џон Хоскинс. Он саопштава да је претседник Удружења, Сер Христофор Врен спречен својим пословима да присуствује

Користећи се том станком, отшетао сам до једне долине украј пута, куда није пролазила бујица војске. Ту сам сео на меку маховину испод једне старе јове, са које је, лепршајући се, опадало лишће, тихо и грациозно, као да не осећа

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Који је тај Мата? И што се не одазива? Или увек спава, или баш сео за ручак, и има добар апетит, и не да се узнемиравати. Ето, тај Мата ми је необичан, и волела би да га видим.

Гос-Тоша се занео, па дошао к себи, па опет посрнуо и сео. Госпа Нола се прва сабрала. и сабрано рекла: — Не дирајте човека, кључеви су у мене, даћу сав новац из касе и из

Али виђење није било весело. Бранко се запрепастио: како се отац његов променио. А и Бабе се сетио. Сео, и очима тражи Бабу. Госпођа Лепосава окрете тужно на весело: — Оде нам Баба, сине, окрњи се наш весели фронт.

Те ноћи Бранко није могао да заспи. Мучи и њега често несаница. Сео је у постељу и узео да се забавља. Мислио је о великој екскурзији коју спрема с неколицином ђака, до Рима и старе

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ето, то ме је, углавном, руководило када сам сео да пишем ову књигу. Опис свога живота отпочео сам са рођењем, налазећи да је то најприроднији почетак.

Мени чак није било довољно ни то да чекам хоће ли гости наићи или неће те да им се похвалим новим ципелама, већ бих сео пред кућна врата, на улици, и ко год би од пролазника наишао, ја бих дизао ногу и очајно врискао: „Ја имам нове пипе!

Ја сам, играјући се око карлице, сео у то тесто, и дао му такав облик какав се ниједном модлом не може постићи, на страну још што су једва после одлепили

Када год би ме потерала каква организована породична хајка, ја бих се као мачка гоњена псом успео на високи орах, сео бих горе на гране и гађао бих орасима своје гониоце. Па ипак се власт досетила како да ми досади.

— предусрео ме је берберин, са пакошћу својственом томе занату. — Не, желим да се бријем! — одговорио сам ја гордо и сео у столицу, ждерући се у себи што не могу ногама бар да дохватим под, но ми висе у ваздуху.

Али се десило нешто чудновато, нешто што код других владара обратно бива. — Дечански је, чим је сео на престо, прогледао. — Стеван Првовенчани је умро 24. септембра 1228.

бајку о бескрајности света, коју није била кадра да разбије чак ни она прича о човеку који је стигао на крај света, сео на ивицу, спустио ноге у ништа и задовољно пљуцкао у то ништа.

Најзад, примакао је столицу, сео је крај моје постеље, узео ме за руку и почео сасвим пријатељски да разговара! „Значи, ви претпостављате да животарите

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Над нама су баш тада летели немачки аероплани и тешка артиљерија почела је дејствовати. Већ заморен, Краљ је сео на један трупац и замишљено гледао преда се.

Био је код другог топа, кад су Бугари упали у батерију. Командовао је: „Паљба уназад. На картеч!“ Сео је на топ и лично опалио један метак. То је био онај последњи пуцањ наше пете батерије. Са њим је замро и Александар.

Други одмичу, ногу пред ногу, савијени и преморени, као да вуку неки терет за собом. Једноме се одвалило пенџе, сео покрај пута и ножем одсеца опуту са каиша пушке, да би увезао цокулу.

Гладни војници лутају улицама. Један сео на праг куће, ставио пушку покрај себе и притајио се. Не знамо да ли спава, или је мртав. Неко предложи да се уверимо.

А ја посилнога не могу да водим са собом. Их, сунце му, ко би још и на то мислио! Сам да скинем не могу! Сео сам на кревет и опружио ногу, молећи је да ми помогне.

Задовољан као дечак који чита љубавни роман, сео сам на пољску столицу и почео читати. 1. августа 1916. Драги и једини друже, Много времена протекло је од онога

Али превлачио сам прстима преко усана да се уверим да ли су се и код мене развиле оне оспе. Стигли су аутомобили. Сео сам поред шофера. Рањене и болесне ставили су на носила, па су их по четворицу уносили у аутомобил. Кренули смо одмах.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Све видим: и башту комшије Муктара, И исти капиџик, и пчелињак цео; Под орахом, где је неко на пањ сео, Јоште чесма прска ките ђулбехара.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад је то видео, Марко се одвојио Од другова, обукао калуђерско рухо и сео крај шарене чесме — не би ли ту зауставио девојку.

Глас допаде Предрагом јунаку: „Зле га сео, Предраг-арамбаша! Дође тебе незнана делија, исече ти по гори дружбину!“ Предраг скочи на ноге лагане, пак узима луке

: једно ми је Сава од Посавља; Кајица ти на ноге устаде; зле га сео, Предрагарамбаша; саградише Високе Дечане, баш Дечане више Ђаковице; Предраг мајци до коња дорасте, а до коња и до

утва) зле (га сео) — на зло зло ти вино — у зао час пијеш то вино змај — в. ала Змај-деспот (Змај огњени) Вук - Вук Гргуровић, унук

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

се вечерас не окреће Нити шта ради Нити спава Земља вечерас забушава Ма шта ми рече ДР Миш је добио грип Па је сео у џип И превалио пут дугачак Да га прегледа др Мачак Доктор пацијента штипну Пацијент нешто зуцну Доктор му леђа

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Кад би седао, увек би прострô најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.

Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео. Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности