Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
онде ћеш барем господи и госпођама појати, а овде коме појеш, ком ли слатким твојим услаждаваш гласом, ван до кога сеоског пастира и просту пастирку, који нису за таку музику?” „Ах, сестрице, како то беседиш?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу. Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића. Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.
на Петровдан, још пре сунца, сео је Страхиња код Змајевца, најхладнијег извора у свој Овчини, што је баш поред пута сеоског ниже куће Живанове. Сео је ту да се мало одмори и да запали једну, па ће већ даље. Спремио се да путује некуд.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
У авлији се указа путнику диван призор. Права идила; дивна идила сеоског газдинства! Ах, чега ти ту све није било! Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и
помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зеваше. Тиме се заврши овај доиста буран дан.
Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења. То беху кораци сеоског боктера ча-Ниће, који је јављао селу које је доба, и чувао село од лопова, поред све клевете којом су га бедили да је
(па и што се никад ни догодило није) у селу; и која је, будући доста беспослена, вршила улогу и подмиривала потребу сеоског »Тагблата« или још боље »Интересантеблата«. Овај састанак и разговор између попова био је тако око девет часова.
Африка
Кад жена дуже времена не роди, муж оде код било ког сеоског младића и умоли га да ноћи са његовом женом. Одбити, било би неуљудно, а исто тако и сматрати да се тиме има неко
Тога дана је сасвим пуст. Ја истрчавам непрестано, не бих ли угледао штогод што би значило: моћи даље. У дну тога сеоског проширења пуног великих фромажеа и баобаба, сасвим далеко, налази се неки огроман стари камион натоварен коритеом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Вишњевски се, и после таквих прекора Исаковича, држао отмено. Исакович, коме су били рекли да је Вишњевски сеоског порекла, није знао чему више да се опет диви: да ли оделу тог официра, његовој коси, његовом лепом лицу, оку – како
Прокљати педагог! Слава Богу! Павла је опет доводило до беса то, што тај његов сународник, сеоског порекла, употребљава, често, стране речи, које је научио, а које Павле није знао. Није разумео реч педагог.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
000 становника. Превлађују мале вароши са неколико хиљада становника, поглавито пореклом са села и једним делом сеоског занимања. Деведесет од сто динарског становништва живи од земљорадње и од сточарства.
већину становништва у варошима; ово су такође једине области на Полуострву у којима је настањена велика маса турског сеоског становништва.
је због повољног географског положаја постао знатно привредно средиште веће области и привукао је много од околног сеоског становништва, које се последњих десетина година поварошило: осећате и на људима и на женама оне једре и свеже сељачке
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Никоме ништа није рекла, пошто је била сеоског порекла. Доколичећи тако по граду уврстила се у параду. Док је свечана музика свирала и аждаја је парадирала.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„Рђаво би се провео онај ко не би послушао и извршио закључке сеоског збора. Тај би био презрен и препуштен самоме себи.
4.1. Претпоставља се да родитељи из сеоског подузорка боље познају, више прихватају и упражњавају веровања и обичаје из животног циклуса. 4.2.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
јануара 1766, у сиромашној породици. Свршивши основну школу у месту рођења, ступи у службу једног сеоског газде да чува свиње. Напустивши село, отисне се у свет.
године. Школе је мало учила; у родитељској кући, поред оца сеоског свештеника, сама се образовала великим читањем и општењем са људима од пера.
обичне стварности и давао топле и интимне песме у којима је описивао своју скромну младост и истински поетичне стране сеоског живота, или добре приповетке у којима је сликао Србију у половини XИX века и њене старије нараштаје.
Шапчанина. Иначе, код њега има извесне искрене осећајности, природне нежности и топлине. Каткада дâ слику села и сеоског живота, и пружа неку илузију стварности и известан фолклорни интерес.
У првом реду се воле и читају Гогољ, Тургењев и Чернишевски, и то Гогољ као сатиричар глупе бирократије и лењог сеоског племства, Тургењев као писац који је својим Ловчевим записима задао удар »крјепосном праву« и много допринео
Место раније сентиментално-патриотске и описне фолклорне приповетке јавља се реалистичка приповетка из сеоског живота, често са политичким и социјалним елементима.
Али главна књижевна заслуга његова јесте што је у српској књижевности засновао реалистичку приповетку из сеоског живота.
Али код њега ипак неће бити ружичасте идеализације сеоског живота, сладуњавих и сентименталних пасторала као код ранијих романтичких писаца.
Подвала има још значаја и утолико што је то први српски комад из сувременог живота србијанског, прва комедија из сеоског живота у српској књижевности, добар почетак домаће комедије који досада није много премашен.
Те прве приповетке, под насловом Слике из сеоског живота, изишле су у две књиге, у Шапцу, 1886. и 1888. Он стиче глас, критика га обасипа похвалама, јавља се у великим
Српска књижевна задруга издала је избор његових приповедака Слике из сеоског живота (Београд, И—ИИ, 1896, 1899). Поред тога приличан број приповедака изишао је у засебним свешчицама, а многе су
Јанка Веселиновића остало је и неколико романа: недовршен политички роман Борци (Београд, 1889), велика »приповетка из сеоског живота« Сељанка (Београд, 1893), врло популарни историјски роман Хајдук Станко (четири издања, Београд, 1896; Нови
Сремац, Стеван - ПРОЗА
именом и римским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на раменима Рисантија, сеоског бирова, — славног бирова, тако грлатог да га српска мајка већ више ваљда и неће родити — и која је сада у инвентару
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Из чиста мира истјерао је из нашег дворишта сеоског пољара Дану Терзију, а овај, увријеђено се повлачећи низ путељак у стрњишту, злурадо је завречао као да плаши чавке:
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком, издизаше мало у страну од сеоског пута..
Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака. Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на
— Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми. Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Поп Мита, мој дед, по оцу, на старим фотографијама личи на неког сеоског Толстоја. Био је риђ, плах, строг. Био је сиромах и орао је и копао са сељацима, својим Иланчанима.
Мој отац Тома, прекинуо је ту галерију попова и официра. Несвршени ђак, он је некако дотерао до сеоског нотара, у селу Шурјану. Био се оженио лепом ћерком мајора Беланова („от Домоглед“), али се одао лову и картама.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И кад сам год на неколико година потом премудрога Фенелона у његовом Телемаху описаније блаженога сеоског живота читао, всегда ми је срце играло од радости, мислећи, овако су мој Новаковић, овако Симић, овако Кричка живили!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Погледам, потом, око себе и видим да смо провели ноћ усред једног малог сеоског гробља. Она кућица, што се синоћ беласала у мраку, била је гробница.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Дјеца на лединама покрај пута прекидала су игру и зурила за мном. Ноћио сам по крчмицама, или на сјенику сеоског газде. Понегдје бих остао дан-два да одморим изубијане ноге.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Наоколо није било села или суседа и ово место ми је наличило на усамљени салаш. Сазнао сам да нема сеоског начина живота међу америчким фармерима и схватио зашто су фармери на броду за делавер изгледали тако непокретни.
Дакле, остависмо се политике и прихватисмо поезије. Ја сам највише волео Лонгфелоа и Брајанта. “Сеоског ковача” и ”Танатопсис” знао сам напамет па ми је било право уживање да их Билхарцу рецитујем.
Узео сам сеоског учитеља да ми даје часове француског језика. Свако вече састајали смо се у његовом врту и ту смо до миле воље разговара
Када су сељаци открили да сам не само Американац, већ и да студирам на чувеном енглеском универзитету, цена мог малог сеоског учитеља скочила је врло високо.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
успорава, као да је на тренутке закочено - до свадбених свечаности, до удаје Софкине за малолетног Томчу, сина сеоског газде Марка, одскора досељеног из Горње Пчиње.
управо оно има знатног удела у јунакињином (каснијем) неочекивано брзом прихватању очеве одлуке о недоличној удаји за сеоског дечака; у њеноме - након кратке побуне и противљења - не спољњем само и присилном, него унутарњем и искреном
Петровић, Растко - АФРИКА
Кад жена дуже времена не роди, муж оде код било ког сеоског младића и умоли га да ноћи са његовом женом. Одбити, било би неуљудно, а исто тако и сматрати да се тиме има неко
Тога дана је сасвим пуст. Ја истрчавам непрестано, не бих ли угледао штогод што би значило: моћи даље. У дну тога сеоског проширења пуног великих фромажеа и баобаба, сасвим далеко, налази се неки огроман стари камион натоварен коритеом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А кравар на посô крену. Још бледа владаше тама, А он на пољу заста до самог сеоског храма И прекрсти се трипут. Јуче је одвише пио, А ноћас, за пакост опет, и сан је чудноват снио: Кô одоздо, од мирних
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Родитељи су му били: једна сувише у године зашла кћер сеоског попа која је прешла у варошицу и ту се утешила удавши се за древног пушкара; и тај пушкар, некада први момак, а на
Богами ће нам требати пола гробља сеоског! — Наравно да је поп-Тима отперјао; али су полако отперјали и сви Влаовићи, и нису стигли да превуку своје мртве у
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Трећи опет, неки Остоја Поповић, син сеоског свештеника, овако је народски објаснио ствар: — Све што улази у уста треба да буде печено.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
се баш на ивици рудничких шума: У борби са храстовима, са тенковима воловским, На бедемима брдским, На доглед сеоског друма, На обалама реке, Свуда ће пронети необузданост своју И стграну мисао моју; Па и породила загледајући се у
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Стооој! Магаре на друму налети на припитог сеоског црквењака, који се однекле касно враћао, а овај престрашен од необична клемпава чудовишта, стругну преко поља и пљесну
Кад је стигао већ на ивицу Прокина гаја, дугачки дјечак спази да малишан с псетом скреће са сеоског друма право за њим. — Куд си пошао? — окоси се Стриц. — За тобом. — Враћај се одмах. — Нећу!
Као најуспјелија показала им се ипак „Жујина тајна кућа“. Ево како је дошло до њезине градње. На пола пута између сеоског друма и логора налазила се једна рупчага од скоро метар дубине.
— Ехе, сад ћемо да видимо гдје бисмо поставили засједу. Свакако у близини ове стазе, јер њоме је са сеоског друма најкраћи пут у шуму. Туда морају наићи они ђаволи, ако већ хоће у Гај.