Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај момак се звао Сеп Руч, а имао је само једно око. Носио је црну крпу, на другом оку, којим је гледао у свет, страшно.
Ушетала је као пауница у његову собу. Павле је био занемео. Чуо је само како Сеп одлази и како се кикоће, при одласку.
Она, међутим, настави да се дере и вришти. Ко зна шта би било, да Сеп није дотрчао и зграбио Резу и понео је, низ доксат, као што се пијани избацују, или као што се џакови износе.
Шта све бива у посети рођаку! Нашчо ће ово изаћи?“ Момак трактира, Сеп, међутим, дотрча, да се извини. Причао је, задихано, Исаковичу, да је тој несретници умро муж, и да је она остала са
Момак трактира, Сеп Руч, живео је испод пенџера те трпезарије и по цео дан тестерисао и певушио. Никад тај човек није тужио.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
У Кенигзбергу, сеп[тембра] 14, 1788. | ВІІІ ЉУБИМИ ПРЕДРАГИ МОЈ! „Оύδεν έν άνϑρώπισισι μένει χρήμ’ εμπεδоν; оïη, περ φύλλων γενεή