Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Дину пусте саломише роге, Сакраше и главу и ноге, А што здраву однесе лубању, Све се сломи амо у пољану, Серашћеру срећу проповеда, Приповеда, за срце уједа. Шкрипи зуби Арслан Солимане: „Ала, Ала, чекај докле сване!“...
Ох, да видиш турске веље јаде, Када њима серашћеру паде! Уздрма се Турадија цела, Срце страва покоси им вела, Па куд камо не би размицања, Нити траже стаза ни