Црњански, Милош - Сеобе 2
Горе, у заложеној и осветљеној канцеларији профоза, чекао га је караулски официр, из пука кирасира грофа Сербелони. Он је стајао, насред собе, крај стола, прекрштених ногу, пушећи лулу, а посматрајући подругљивим осмехом затвореника.
Енгелсхофена, иза капеле капуцина, завршавало се суђење једном официру кирасирског пука, чији је Инхабер био гроф Сербелони. Тај официр се звао Терцини.
А брише се са списка кирасирског пука, чији је Инхабер гроф Сербелони. О томе има да се извести Осек. Суд је после тога напустио дворану.
каже, којом га је Терцини спуштао до Бечкерека, била је један од оних плитких бродова, које су кирасири грофа Сербелони употребљавали, у Тамишком Банату, за фуражу својих коња. Звали су их: Бурцхио.
Ту младу жену био је довео у Варадин, из Темишвара, један од најбољих јахача, међу кирасирима ђенерала Сербелони, капетан Падовани. Мали, црн, мајмунског лика, али зјело богат.
Те јесени било је решено, и то, да у Осек изашаљу инспектора аустријске пограничне коњице, грофа Сербелони. Гроф је био много цењен, као исправан и строг командант.
Поменути Пишчевич пише, у својим мемоарима, да је Сербелони био гвоздене руке. Кад је била реч о команданту пука, баруну Ланиусу, гроф је рекао: Ланиус је оволики!
Да је било онако, како је Ђурђе предлагао, Исаковичи би били сачекали да, и Гарсули, и Сербелони, и сав тај немир у Темишварском Банату прође, а они остану. Па да виде шта ће даље бити. Ни ноћ не може вечно трајати.
тврђа, бурнија, силнија, него она, коју је имао на расположењу Енгелсхофен, или она, кирасирска, којом је командовао Сербелони. Као што су овде, и Сунце, и олуји, и Дњепар, били махнитији, него реке, регулисане према плану грофа Мерци.
Црњански, Милош - Сеобе 1
који му је, сав излепљен великим, црвеним печатима, био послао инспектор војске одређен за рат, ђенерал коњице граф Сербелони, а на којем беше, да се подсети, исписао прву реченицу свога говора, коју је, уосталом, једину и памтио.
Два акта имала су сутра да се пишу ђенералу, графу Сербелони. Вечерас добија чисту спаваћу кошуљу. То је врло пријатно. Соба је била тапетирана жуто.
Показати да се може ићи до Баварске путем који је предлагао он, а не оним, који је био наредио граф Сербелони, ђенерал коњице, била је Вуку Исаковичу ипак главна брига.